Horde ogromnih grabljivaca vladale su na tlu, u rekama i na nebu današnjeg Maroka pre 100 miliona godina, pokazala je nova studija, prenosi u najnovijem broju američki tromesečnik „Popjular sajens“.
Tu gde je sada pustinja, bio je veliki sistem reka koje su proticale i kroz današnji Alžir, jezera i močvara.
Najopasnije mesto u istoriji planete Zemlje
Čudno je što su tokom decenija istraživanja tog mesta paleontolozi našli vrlo malo fosila dinosaurusa biljojeda koji su tada lutali većim delom sveta. Umesto toga, tamo su identifikovali mnoge fosile dinosaurusa mesoždera, letećih gmizavaca zvanih „pterosaurusi“ i džinovskih predaka današnjih krokodila.
„Bilo je to sigurno najopasnije mesto u istoriji planete Zemlje, jer je tu bio dom toliko mnogo različitih vrsta grabljivaca svih oblika i veličina“, rekao je Nizar Ibrahim, paleontolog sa američkog Univerziteta Detroit Mersi.
„Ta povorka divova nije bila ni nalik bilo kojem sadašnjem ekosistemu, a bila je i prilično jedinstvena u poredjenju s drugim ekosistemima iz doba dinosaurusa“, rekao je on.
Ibrahim i njegove kolege su brižljivo razmotrile ostatke životinja i geologiju tog ekosistema čiji su ostaci sačuvani u formacijama stena u istočnom Maroku, nazvanim „Kem Kem“.
Njihov izveštaj, objavljen 21. aprila u časopisu „ZooKeis“, zasnovan je na nalazima dve decenije istraživanja u tom području i na analizi zbirki muzeja širom sveta.
To je prva detaljna sinteza svih prethodnih radova o tom mestu i prvi pokušaj rekonstrukcije životne sredine u toj zoni Severne Afrike pre 100 miliona godina, rekao je Andrea Kau, istraživač koji je radi prikupljanja podataka i komparacije saradjivao s muzejima i univerzitetima.
Nadjeni fosili su veoma raznoliki: „od sitnih vodozemaca i nežnih biljaka, sve do masivnih dinosaurusa“, rekao je Ibrahim.
Nekoliko tih fosila su ostaci dinosaurusa biljojeda, poput „sauropoda“, s dugačkim vratovima. No, čini se da ih je tamo bilo znatno manje nego njihovih rodjaka mesoždera, što su paleontolozi primetili na severu Afrike još 1930-ih.
Nekoliko tih fosila su ostaci dinosaurusa biljojeda, poput „sauropoda“, s dugačkim vratovima
Medju tim zastrašujućim zverima bila su bar četiri velika dinosaurusa grabljivca. Jedan je iz grupe „abelisaurida“ koji je, zbog kratke njuške i relativno sitnih zuba, izgleda bio strvinar.
Paleontolozi su otkrili i fosile „spinosaurusa“, uske njuške i zuba specijalizovanih za probijanje krljušti i ubijanje riba. Taj, kako izgleda brzonogi grabljivac, bio je dugačak osam metara, masivan lovac s posebnim, testerastim zubima, kakve imaju ajkule, ali veličine noževa.
„Pterosaurusi“ s četiri do šest metara raspona krila leteli su im iznad glava, a džinovske ajkule i stvorenja u obliku krokodila dužine čitavog autobusa, vrebala u vodi.
„Na tom mestu čovek nigde ne bi bio siguran, mogao bi da pogine na bezbroj načina“, rekao je Ibrahim.
Problem za naučnike je bio da shvate čime se hranilo toliko „neverovatno obilje“ grabljivaca na tom ipak ograničenom prostoru.
Istraživači su primetili da se lobanje mesoždera iz „Kem Kema“ prilično razlikuju. To ukazuje da su bili specijalizovani za razne vrste plena što bi sprečilo istrebljujuću konkurenciju medju njima u borbi za hranu.
Izgleda i da su u mnogim slučajevima jeli morske životinje i da su najbogatiji izvor hrane u to vreme bile ribe, neke veličine terenskih vozila.
Za razliku od tog mesta, gde su u to vreme mesožderi bili u velikoj većini, stanje u prirodi je danas sasvim obrnuto: grabljivaca-vukova i lavova, neuporedivo je manje nego biljojeda jelena, divljih koza, antilopa.
Ekosistemi kao „Kem Kem“, u kojima dominira toliko glomaznih grabljivaca, bili bi retki čak i tokom perioda Srednje Krede, kada je severna Afrika bila prekrivena ogromnim spletom reka, jezera i močvara.
Tako podvodan, tamošnji teren u to vreme nije mogao da dovoljno vegetacije izdrži dovoljno dugo da bi opstao veliki broj dinosaurusa biljojeda, rekao je Ibrahim.
Šta sve naša planeta ima i koliko mnogo se može promeniti tokom vremena
Ipak, pošto su ostaci fosila fragmentarni, te ih nije lako identifikovati, moguće je da je odnos broja mesoždera i biljojeda na tom mestu bio drugačiji, a raznolikost vrsta veća.
Sve u svemu, za Ibrahima, „Kem Kem“ je pokazatelj da su drevni ekosistemi mogli biti veoma različiti od onih kakvi su danas.
To ne iznenadjuje, rekao je on, imajući u vidu da je više od 99 odsto svih organizama koji su ikada postojali na Zemlji, izumrlo davno pre geološki kratkog perioda postojanja ljudi.
„Sahara oduzima dah svakome ko je danas vidi, ali kada se na tom suvom i negostoljubivom mestu nadju džinovske krljušti riba i ogromni zubi krokodila, to zaista daje osećaj onog što mi zovemo dubokim vremenom“, rekao je Ibrahim.
„Tada stvarno shvatate šta sve naša planeta ima i koliko mnogo se može promeniti tokom vremena“, a zbog promene klime to se dešva i sada zaključio je on govoreći za „Popjular sajens“.
Izvor:Beta