U Srbiji i regionu ima prostora za dalji razvoj franšizinga, posebno u situaciji kada su posledice pandemije Kovida-19 ugrozile poslovanje mnogih malih firmi. Iako je u ovom trenutku najnezahvalniji posao davati bilo kakve prognoze, stručnjaci su saglasni da bi za male privrednike, koji se suočavaju sa nesvakidašnjim izazovima organizacije poslovanja u postpandemijskim vremenima, znanje već uspešnih brendova moglo biti ključno u borbi za opstanak.
Mada pojam „franšizing“ može nekome delovati kao još jedan od pomodnih stranih izraza u poslovnoj frazeologiji, to je princip poslovanja koji već decenijama dokazuje svoju uspešnost. Kupac franšize u zamenu za određenu naknadu dobija mogućnost da posluje pod poznatim imenom, kao i da koristi poslovna znanja i organizaciju koje je davalac franšize usavršavao godinama, čime umanjuje rizik od neuspeha.
Prema istraživanju kompanije PROFIT system, objavljenom na portalu Franchising.rs, a koja je izdavač tog portala, u Srbiji je u 2018. godini poslovalo 200 franšiznih sistema. Od toga je 54% njih radilo u sektoru usluga, najviše u gastronomiji i ugostiteljstvu, a slede edukacija, turizam i hotelijerstvo. Preostalih 46% bavilo se trgovinom, a čak 47 franšiza je poslovalo u svetu mode – to su uglavnom velike prodavnice koje u svom asortimanu imaju po nekoliko poznatih svetskih brendova. Strane franšize su bile u većini (62%), ali sa trendom stalnog rasta domaćih franšiznih sistema, najviše u oblasti gastronomije i ugostiteljstva, i modnoj industriji.
Moć imena u kriznim vremena
Igor Bogojević, regionalni direktor kompanije PROFIT system, kaže za B&F da je naše tržište još nedovoljno istraženo: „Jedini podaci o franšizingu u Srbiji potiču iz naša dva istraživanja. Međutim, i njih treba uzeti s dozom rezerve zato što se mnogi za koje znamo da posluju putem franšizinga ne izjašnjavaju tako. Ne znamo zašto. Možda se plaše da bi objavljivanjem da posluju po franšiznom modelu privukli neželjenu pažnju ili, pak, zaziru od nedorečenog poslovnog okruženja. To možemo samo da nagađamo“.
Prema njegovom mišljenju, u Srbiji ima prostora za dalji razvoj franšizinga, posebno sada posle krize uzrokovane koronavirusom. „Verovatno će se mali privrednici radije odlučivati da posluju iza imena nekog poznatog brenda, jer bi od toga mogli imati višestruku korist. Pre svega zato što će neko umesto njih osmišljavati rešenja za određene poslovne probleme, a oni će moći da se bave svojim osnovnim biznisom. Osim toga, kada neko veće ime stoji iza vas, onda je i vaša pregovaračka moć veća. Uzmimo za primer zakup poslovnih prostora. Tokom ove krize privrednici koji posluju pod franšizom bili su često u boljoj poziciji od drugih malih radnji. Recimo, prilikom pregovora sa tržnim centrima o odlaganju ili čak i otpisu duga za kiriju, imali bi više uspeha ukoliko bi u njihovo ime nastupio neki poznati brend, koji je davalac franšize. Jer, nikome nije svejedno da li pregovara sa franšizom MiniPani, Burger Kingom ili malim domaćim grilom“.
Kada sve ovo prođe, i kada ekonomija počne da se oporavlja, onima koji su opstali biće potrebna i optimizacija poslovanja. Tu na scenu stupaju davaoci franzšiza koji imaju čitave timove za analizu i osmišljavanje najefikasnijeg načina poslovanja. Zato naš sagovornik očekuje rast broja franšiznih ugovora u postpandemijskoj budućnosti.
Bez regulative
Kupovina franšize, međutim, ne rešava čarobnim štapićem sve poslovne probleme, niti garantuje doživotni poslovni uspeh. Ovo nije trajni odnos, već on važi samo dok važi ugovor.
Davalac franšize sa primaocem deli poslovni „know-how“, ali ne i rizike poslovanja. Tako primalac franšize u posao ulaže svoja sredstva, sam vodi svoj biznis, naravno usaglašavajući ga sa pravilima koja je postavio davalac, i izveštava davaoca franšize o rezultatima.
Ukoliko dođe do spora između ove dve strane, u našoj zemlji se on rešava na sudu. Neke članice EU su ovu oblast regulisale zakonom, ali u većini je ona prepuštena samoregulativi tržišta, potpomognutoj opštim načelima franšizinga koji su definisani Etičkim kodeksom franšiznog poslovanja. Ovaj akt donela je Evropska franšizna federacija da bi jasnije definisala ovu oblast, a često ga konsultuju i sudije pri presuđivanju u franšiznim sporovima, objašnjava Bogojević.
„No, tržište EU, verovali ili ne, nije toliko zahtevno koliko neka druga tržišta, na primer američko. Mi već godinama pripremamo plan za ’osvajanje Amerike’. Taj ’pohod’ će biti mnogo komplikovaniji nego u Uniji u kojoj postoji samo Etički kodeks“, kaže za B&F Andrija Čolak, osnivač hrvatske franšize Surf’n’Fries koja posluje u 20 zemalja.
On tvrdi da je članstvo u EU hrvatskim privrednicima olakšalo međunarodno poslovanje ne samo zbog pojednostavljivanja i pojeftinjenja izvoza, već i zato što sada država iz koje dolaze ima veći kredibilitet u internacionalnom poslovanju. Smatra i da franšizing industriji na našim prostorima, bar u ovoj fazi razvoja, nije potrebna regulacija jer „nemamo se ni za šta, niti za koga regulirati“.
Kupci kao špijuni
Surf’n’Fries je poznat brend u gastronomskoj industriji i ugostiteljstvu. Glavni proizvod im je pomfrit u specijalnoj ambalaži, napravljenoj tako da se može koristiti u svakoj prilici, pa i u hodu. Po osnivanju firme 2008. godine i zaštite žiga, sledeće što su zaštitili bila je upravo ambalaža.
Za razliku od privrednika koji tvrde da uspeh koji su postigli nisu mogli ni da sanjaju, Čolak kaže da su od početka planirali da budu međunarodno poznat brend: „Zato smo radili na vizuelnom identitetu, kvalitetu proizvoda ali i neizostavnoj standardizaciji. Sada, kada smo prerasli u davaoce franšiza, ponosni smo na činjenicu da su primaoci ti koji nas zovu, a ne obrnuto. Kada biramo kome ćemo izdati franšizu, najbitnija su nam tri elementa. Prvi je da primalac ima dovoljno kapitala, jer ukoliko nema – 90% je šansi da će propasti. Drugi je da našoj franšizi može posvetiti dovoljno vremena, odnosno da nema još neki posao zbog kojeg S’n’F ostavlja po strani. Poslednji je – da poseduje iskustvo i znanje. Do ovih zahteva nismo došli slučajno. U početku smo svima prodavali franšizu i pratili rezultate. To se pokazalo kao velika greška”.
Posle odabira pravih kupaca za franšizu, treba obratiti pažnju i na njihov rad. Surf’n’Fries to čini na nekoliko načina. Jedan je angažovanje tajnih kupaca (mistery shoppers), odnosno kontrolora koji se predstavljaju kao obični kupci, a zapravo nadziru kvalitet usluge. Pored njih, primaoce franšiza posećuju i zaposleni u S’n’F, a dodatna motivacija su im i podsticaji koje primaju ukoliko posluju po ugovorenim pravilima. „Imamo još jedan mehanizam kontrole – naše kupce. Oni, naime, objavljuju fotografije i komentarišu uslugu na društvenim mrežama, što često dođe i do nas“, kaže Čolak.
Tržište koje tek treba da se razvija
Oba sagovornika B&F-a saglasna su da, izuzev Slovenje, ostala tržišta bivše Jugoslavije nisu dovoljno razvijena i da na njima ima mnogo prostora za rast. Andrija Čolak smatra da na tim tržištima nema dovoljno domaćih franšiznih sistema. Kako bi promenio ovu situaciju prošle godine je osnovao Colak Franchise Consulting Group (CFCG), koja pomaže kompanijama u projektovanju franšiznih sistema, počev od standardizacije vizuelnih identiteta, preko standardizacije izgleda prodajnih mesta, zatim kreiranja odgovarajućih ugovora, pa sve do povezivanja sa stranim franšiznim brokerima.
Kaže, u franšizingu leži nova prilika za naše posrnule ekonomije. Tu tvrdnju ilustruje podatkom da na Novom Zelandu svaki peti zaposleni radi u franšiznoj industriji. „Zamislite koliko bi to radnih mesta moglo otvoriti kod nas, i koliko prihoda bi moglo doneti javnim budžetima”, poručuje Čolak.
Franšiza kao bračni partner
„Ljudi me često pitaju da li valja neka franšiza, a ja na to ne mogu da im odgovorim. To bi bilo isto kao da me pitaju da li valja moja žena. Meni ona odgovara, ali možda nekome drugom ne bi. Isto je sa franšizom. Svako ima drugačije želje i ciljeve. Dakle, jedini odgovor na to je: da, sa franšizom vam je rizik od neuspeha statistički manji ali to ne znači da on ne postoji“, kaže Igor Bogojević, regionalni direktor kompanije PROFIT system.
Marija Dukić
Foto: Pixabay