Ariljska malina nadaleko je poznata, a begečka šargarepa nedavno je krenula da osvaja svet. Futoški kupus uzgaja se od 16. veka u Vojvodini, a nema dobrog veselja bez sremskog kulena i sira sa Zlatara. Gastronomsko nasleđe svakog prostora naše zemlje deo je i njegovog identiteta i tradicije. Kako bi se očuvale kulturnoistorijske vrednosti, ali i znanje nasleđeno od predaka važno je zaštititi ih, ali i – označiti.
U ovome nam može pomoći oznaka geografskog porekla, koja garantuje da je proizvod nastao od tačno određene sirovine, po određenoj recepturi i na određenom području. Tako se štiti ime proizvoda, jer oznaka predstavlja dobrovoljni standard kvaliteta na svim nivoima.
A da bi potrošači prepoznali ovakve proizvode na tržištu, potrebno je korišćenje nacionalnog žiga, odnosno logotipa koji će biti prepoznatljiv građanima.
„To znači i potencijal za izvoz na tržište Evropske unije, budući da bi tako tradicionalni proizvodi iz Srbije imali istu oznaku kvaliteta kao originalna grčka feta, italijanski parmezan, španska Iberiko pršuta ili Paški sir“, kaže Vuk Vujačić iz udruženja Original Srbija.
Original Srbija je organizacija civilnog društva koja okuplja udruženja proizvođača proizvoda sa oznakom geografskog porekla i zagovaraju rešenja koja će dovesti do regulacije ove oblasti. Njihovi aktivni napori usmereni su, između ostalog, i ka regulisanju nacionalnog logotipa. Za sve to su dobili podršku kroz projekat Dijalog promena čiji je cilj uspostavljanje dijaloga između civilnog i javnog sektora, a koji podržava Evropska unija.
Sertifikat bi trebalo da bude rezervisan samo za one proizvođače koji poštuju propisane procedure, i njih bi, kažu u udruženju Original Srbija, trebalo adekvatno pravno zaštititi. Tako se od nelojalne konkurencije štite prozvođači, a potrošači mogu da budu sigurni da imaju kvalitetan proizvod.
Uz to, regulativa doprinosi i ekonomskoj održivosti ruralnih sredina, kao i očuvanju srpskog kulturnog nasleđa.
Nacionalni žig, Original Srbija i projekat „Dijalog promena“ predstavljaju samo jedan – vrlo ukusan, dodaćemo – primer organizovanja civilnog društva u oblasti javnih politika. Evropska unija je tu da omogući građanima i građankama Srbije da se aktivno bave svim temama koje su im od značaja i grade društvo po svojoj meri.
Više informacija o mogućnostima koje se pružaju neformalnim grupama, organizacijama civilnog društva i medijima može se naći na portalu www.eumogucnosti.rs.
Pridružite se EU nedelji mogućnosti 21. do 26. juna u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i saznajte kako da iskoristite dostupne fondove i sredstva za svoje projekte. Registracija je jednostavna i ceo program je besplatan, posetite veb sajt eumogucnosti.rs i prijavite se!