Home Tags Posts tagged with "građani"
Tag:

građani

EkonomijaVesti

Zakon stavlja Srbiju na mapu zemalja koje prepoznaju kriptovalutu

by bifadmin

U Srbiji, prema poslednjim procenama, oko 200.000 ljudi poseduje neku kriptovalutu.
Interesovanje za posedovanje kriptovalute u našoj zemlji je poraslo nakon što je ona prepoznata i u srpskom zakonodavstvu.

Naime, prema Zakonu o digitalnoj imovini, koji je stupio na snagu 29. juna ove godine, virtuelne valute prepoznate su kao virtuelna imovina, odnosno kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi.
Direktor marketinga u kriptomenjačnici ECD Marko Živković za Tanjug kaže da taj Zakon stavlja Srbiju na mapu zemalja koje prepoznaju kriptovalutu kao stvar, i to ne samo u budućnosti, veći i u sadašnjosti.

„Neke poslednje procene kažu da oko 200.000 ljudi u Srbiji poseduje neku kriptovalutu. Mi kao kriptomenjačnica primećujemo da to tržište raste, i svakog meseca ove godine mi smo imali ozbiljan rast i kupovine i prodaje kriptovaluta. Tržište u Srbiji definitivno raste i mi ne zaostajemo za nekim razvijenim svetskim tržištima“, rekao je Živković.

Privremena dozvola

Kako je objasnio, kriptomenjačnica ECD za sada ima privremenu dozvolu da ljudi preko nje mogu da kupuju i prodaju kriptovalute, a da čekaju zvaničnu dozvolu Narodne banke Srbije kako bi mogli i drugim biznisima da ponude da svoje usluge i proizvode prodaju preko kriptovalute.

„Kriptomenjačnica ECD je u proceduri za dobijanje te dozvole od NBS i nadam se da ćemo u prvim mesecima naredne godine dobiti dozvolu“, rekao je Živković.

Od tog trenutka, kako kaže, kada prva kripto menjačnica dobije dozvolu biće moguće kupiti za kriptovalutu bilo koji proizvod ili platiti uslugu.

„Kao što kreditnom karticom dođete na POS terminal i platite, na isti način će kriptovalutom moći da se plaća računarska oprema, putovanje ili bilo koja druga usluga. To u praksi izgleda tako da vi platite svojom kriptovalutom, u transakcijama to izgleda da trgovcu na njegov račun dođu dinari“, objasnio je Živković.

Govoreći generalno o vrednosti kriptovaluta, Živković je naveo da njihove cene, posebno bitkoina kao najstarije i najpoznatije kriptovalute, značajno variraju.

Dodaje da je početkom godine vrednost bitkoina bila 30.000 dolara, pre mesec dana je dostigao rekord i bio je oko 68.000 dolara, a danas iznosi oko 48.000 dolara.

„To tržište je sklono promenama, cene variraju, tako da neke precizne projekcije o vrednosti bitkoina i drugih kriptovaluta niko ne može dati, jer taj neko ko bi to mogao – bio bi milioner“, naveo je Živković.

Ako se, kako kaže, pogleda dugoročni trend od desetak godina, koliko su kriptovalute aktuelne, postoji konstantan i dugoročan rast njihove vrednosti.

Rekordan skok tokom pandemije

Ekonomista Mališa Ðukić saglasan je da je trend rasta tržišne kapitalizacije kripotvaluta nesporan i dodaje da ako se pogledaju sve kriptovalute sa kojima se trguje, da se beleži značajan skok vrednosti u poslednjih dve do tri godine.

„Nedvosmisleno se nameću zaključci da interesovanje javnosti, i malih i velikih i investiora, građana, u velikom broju zemalja raste za kupovinu i prodaju kriptovaluta, odnosno da dolazi do obimnih transakcija, kao i vrednosti tih transakcija“, rekao je Ðukić.

Podseća da je bitkoin, kao jedna od najpoznatijih kripotvaluta, zabeležila rekordan skok tokom pandemije, ali napominje da su oscilacije u vrednosti kriptovaluta izuzetno velike.

„U veoma kratkom vremenskom periodu neka kriptovaluta može da zabeleži skok vrednosti uz 20, 30, 40 i 50 odsto, a isto tako za smo nekoliko dana može zabeležiti pad vrednosti do neverovantih 80 odsto“, ukazuje Ðukić.

Dodaje da trgovanje kriptovalutama može stvoriti potencijalno veliku kapitalnu dobit, ali s druge strane stvara i potencijalno veliki gubitak.

Kada je reč o trgovanju kriptovalutama u Srbiji, opšti utisak je, dodaje Ðukić, da interesovanje za kriptovalute raste, a da je tome doprinelo donošenje zakona koji od skoro kriptovalute tretiraju kao imovinu.

Ðukić objašnjava da je time stvorena zakonska osnova da se njihovo evidentiranje nađe u bilansima stanja kompanija i institucija, ili kao kapitalna dobit ili gubitak kao sastavni deo bilansa uspeha, ali i da se oporezuje.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Savet za borbu protiv korupcije: Zakon o eksproprijaciji je na štetu građana

by bifadmin

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji koji je usvojila Skupština Srbije nije potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon reagovanja javnosti, pa se, kako je najavio ministar finansija Siniša Mali, priprema novi zakon.

Savet Vlade Srbije je naveo da je pre usvajanja predloga izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji „izostala javna rasprava, koja bi na širokoj naučno-pravnoj osnovi mogla dati odgovore na pitanja, da li nam je u ovom trenutku uopšte potrebna izmena postojećeg Zakona o eksproprijaciji, u čijem je interesu donošenje ovakvog Zakona po hitnom postupku, kao i na pitanja uskraćivanja i ugroženosti ljudskih prava predloženim izmenama“.

Predložene izmene izvršene na brzinu i na uštrb osnovnih ljudskih prava

To ukazuje, kako je navedeno, na činjenicu da su predložene izmene izvršene na brzinu i na uštrb osnovnih ljudskih prava gradjana, ne vodeći pri tome računa o Ustavom zagarantovanim pravima.

– Tim Zakonom je hitnost postupka eksproprijacije postala pravilo, a ne izuzetak, bez navodjenja činjenica i zakonskih razloga kojima bi se ta hitnost opravdala – navedeno je u mišljenju Saveta.

Dodaje se da privremeno zauzimanje imovine za koju je utvrdjen javni interes na tri ili šest godina pre donošenja konačnog rešenja o eksproprijaciji predstavlja kršenje Ustava i ne daje odgovor da li vlasnik za to vreme ima pravo na naknadu.

– Savet smatra da je tim Zakonom bila omogućena prevaga privatnog interesa nad opštim jer je bilo propisano da Vlada Srbije može utvrditi javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti, između ostalog i radi realizacije projekata za izgradnju objekata od značaja ili od posebnog značaja za Srbiju, a da se projekat realizuje na osnovu zaključenog međunarodnog ugovora u kojem je jedan od potpisnika Srbija – ocenio je Savet.

Dodaje se da je „predloženo zakonsko rešenje de fakto podrazumevalo da svaki strani privredni subjekat, odnosno preduzeće sa čijom državom Srbija ima zaključen međudržavni ugovor, može postati korisnikom eksproprijacije, ako Vlada prethodno utvrdi da za takav projekat postoji javni interes“.

Zakon je predvideo i da se javni interes za eksproprijaciju može utvrditi, osim za izgradnju objekata u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture i za rekonstrukciju i adaptaciju objekata čime se povećava imovinska i pravna nesigurnost.

Pravna sigurnost gradjana  ugrožena

Savet je ocenio i da bi pravna sigurnost gradjana bila ugrožena i činjenicom da je naknada za nelegalni oduzeti objekat bila predvidjena u visini procenjene gradjevinske vrednosti tog objekta, nezavisno od činjenice što postupak ozakonjenja takvog objekta nije pravosnažno okončan.

– U predlogu izmena Zakona ima još niz odredbi koje su nedovoljno jasne, neodređene i nedorečene u pogledu proširenja kruga korisnika eksproprijacije – naveo je Savet.

Dodaje se da je predloženim izmena Zakona o eksproprijaciji predviđeno da predmet eksproprijacje može biti javna svojina, prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi, za koje je zakonom utvdjeno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste organi i organizacije Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ustanove, javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Keti Vud: „Bitkoin ide na pola miliona dolara“

by bifadmin

Keti Vud, osnivačica i direktorka američke investicione kompanije Ark invest sa portfeljom ulaganja od 50 milijardi dolara, iznela je za CNBC novu procenu.

Naime, Vud procenjuje da bi cena bitkoina u narednih pet godina mogla dosegnuti iznos od pola miliona dolara.

„Ako kompanije nastave da diverzifikuju svoj novac u nešto poput bitkoina, a institucionalni investitori počnu da izdvajaju pet odsto svojih sredstava u bitkoin verujemo da će cena biti deset puta veća od današnje, odnosno umesto 45.000 dolara, preko 500.000 dolara“, rekla je Vud, čijim se procenama pridaje važnost u američkim medijima, između ostalog, zbog njenih analiza kretanja cene akcija Tesle, prenosi Jutarnji list.

Kako u osvrtu na spomenutu prognozu podseća portal Jahu njuz, osnivačica Ark investa iznela je početkom 2018. procenu da bi akcija Tesle kroz narednih pet godina mogla porasti sa tadašnjih 300 dolara na 4.000 dolara po akciji uz kumulativni rast od 1.200 odsto. Razvoj događaja, dodaje portal, pokazao je da se već u januaru ove godine akcijom Tesle trgovalo po prosečnoj ceni od 800 dolara za akciju uz raspon od 4.000 dolara za akciju u određenim intervalima trgovanja.

Na kraju dana, kriptovalute su nestabilne

Bitkoinom se trenutno trguje na američkim i kanadskim uređenim tržištima vrednosnih papira kroz ETF fondove uz, navodi Jahu njuz, cenu od 64.000 dolara za bitkoin.

„Ulagači mogu ulagati u ETF-ove, ali takođe mogu kupiti bitkoin direktno. Neke aplikacije za ulaganje nude kupovinu kriptovaluta i ETF-ova bez provizije“, napominje Jahu njuz.

Portal skreće pažnju i na razvoj trgovanja bitkoionom kroz poslovne odluke kompanija o kupovini bitkoina, navodeći, između ostalog, primer softverske kompanije Majkro stratedži (MicroStrategy) koja je imovinu kroz kupovinu bitkoina povećala za sedam milijardi dolara. Nakon objave kompanija o kupovini bitkoina, tvrdi Jahu njuz, rastu ili se oporavljaju cene akcija takvih kompanija na berzama.

Ulagači, napominje spomenuti izvor, podstiču rast cena bitkoina i kroz investiranje u kompanije koje su angažovane u rudarenju i drugim uslugama vezanim za tržište kriptovaluta.

„Na kraju dana, kriptovalute su nestabilne. Ne osećaju se svi ugodno u držanju imovine koja se čini divljim zamahom svake nedelje“, upozorava Jahu njuz, u prilog čijoj oceni o ‘divljem zamahu’ cena većine kriptovaluta idu podaci da je bitkoin, na primer, 2013. vredeo 200 dolara, pred kraj 2017. čak 19.000 dolara, da bi u oktobru 2018. pao na 6.440 dolara.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

(Ne)zadovoljstvo građana radom lokalnih samouprava

by bifadmin

U okviru inicijative Pratim JA, tokom juna i jula meseca realizovano je 25 javnih akcija i anketirano je preko 1200 građana širom Srbije, o njihovim stavovima i iskustvima sa lokalnom upravom. Presek stanja nakon prvog kruga anketiranja pokazuje da su iskustva građana podeljena.

Naime, 55% građana izjavljuje da je njihovo iskustvo sa lokalnom upravom pretežno negativno, dok 45% građana ima pretežno pozitivno iskustvo. Interesantno je da građani koji su svoje iskustvo ocenili kao pretežno pozitivno ipak nisu zazirali od toga da, odgovarajući na konkretnija pitanja iz upitnika, podele i negativna iskustva sa lokalnom upravom, i obrnuto.

Svaki drugi građanin zadovoljan pružanjem lokalnih usluga

Analiza dosadašnjih rezultata ankete pokazuje da je svaki drugi građanin zadovoljan pružanjem lokalnih usluga, ali da tek svaki peti smatra da je lokalna uprava otvorena i dostupna građanima.

Konkretno, rezultati pokazuju da je polovina građana pretežno zadovoljna uslugama koje pruža njihova opštinska ili gradska uprava, kao što su usluge izdavanja izvoda iz matične knjige rođenih ili knjige državljana, prava na socijalnu zaštitu, građevinske dozvole, potvrde za upis deteta u školu, i slično. S druge strane, 40% građana izražava nezadovoljstvo pružanjem istih usluga.

Prebacivanje nadležnosti i odgovornosti, davanje različitih informacija i uputstava, „šetanje“ od kancelarije do kancelarije, zahtevi za pribavljanje još papira i zatvorena vrata, samo su neke od asocijacija nezadovoljnih ispitanika na rad opštinske ili gradske uprave. Čak 80% građana, među kojima ima i onih koji su zadovoljni samim uslugama lokalne uprave, smatra da nema dovoljno mogućnosti da iskaže svoje mišljenje ili iskustvo u vezi sa uslugama koje im pruža lokalna uprava.

U razgovoru sa aktivistima, građani se često i opširno osvrću na komunalne probleme, na primer, seču drveća, vodosnabdevanje, nedostatak parking mesta, probleme sa strujom i prevozom. Međutim, na pitanje da li su se obraćali lokalnim institucijama povodom navedenih problema, odgovor građana je uglavnom – ne. Utisci sa terena odgovaraju rezultatima ankete koji pokazuju da 84.5% građana nikada nije učestvovalo u oblikovanju odluka lokalne samouprave, jer smatraju da nisu dovoljno kompetentni ili osećaju da šta god radili – nema boljitka.

Među građanima uglavnom vlada neupućenost i apatija

Takođe, značajan udeo ispitanika, tačnije 42%, ne zna da li ima mogućnost da se uključi u donošenje opštinskog ili gradskog budžeta, a tek svaki drugi građanin zna za mogućnost da pristupi informacijama od javnog značaja koje nastaju u radu organa lokalne uprave. Stoga ne iznenađuje opšti utisak aktivista da među građanima uglavnom vlada neupućenost i apatija.

Pored toga, zabrinjava podatak da samo 5% građana smatra da se zapošljavanje službenika u opštinskoj ili gradskoj upravi vrši potpuno na osnovu kvalifikacija i sposobnosti, dok čak 82% građana smatra da se službenici zapošljavaju potpuno (54%) ili donekle (28%) na osnovu političkih i ličnih veza. Za kraj, važno je pomenuti da su građani često rezervisani i bojažljivi da podele svoja iskustva. „Dosta građana zaobilazi štand, pod pretpostavkom da je u pitanju neka akcija opozicije, što pokazuje da doživljavaju popunjavanje ankete kao neku vrstu rizika,“ zaključuju aktivisti.

Ulične akcije se sprovode u okviru projekta „Pratim JA“, koji sprovode Centar za evropske politike (CEP), Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), Centar za ravnomerni regionalni razvoj (CenTriR) i Ekološki centar Stanište“, uz lokalne organizacije Urban In, Odbor za ljudska prava Niš i Klub Ars Nova. Projekat podržava Evropska unija. Ulične akcije i anketiranje se sprovode u 17 gradova/opština, kao i onlajn (www.pratimJA.rs), sa ciljem prikupljanja stavova građana o stanju javne uprave na lokalu. Predviđeno je održavanje pet akcija u svakoj jedinici lokalne samouprave, a predstavljeni nalazi se odnose na prvi krug akcija.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Za moratorijum su više zaintersovani privrednici

by bifadmin

Još ovaj mesec moguće je da privrednici i građani od svojih banaka zatraže pauzu do šest meseci u otplati kreditnih rata. Kako je za portal N1 potvrđeno u Udruženju banaka Srbije, za treći moratorijum do marta je bilo zainteresovano 43.300 korisnika. Banke imaju rok od 30 dana da korisnicima odgovore da li odobravaju takav zahtev ili ne.

„Zahteve je, do 28. februara, podnelo oko 37.000 klijenata, dok je još 6.300 korisnika zatražilo moratorijum nakon što imje banka poslala obaveštenje o toj mogućnosti“, ističu u Udruženju banaka Srbije.
Kako navode, za moratorijum su više zaintersovani privrednici.

„Oko 2,5 odsto privrednih subjekata je podnelo zahteve za moratorijum, dok je kod građana taj procenat oko jedan odsto“, ističu u ovom udruženju.

I dalje se najčešće pauzira otplata gotovinskih zajmova – oko 66 odsto ukupnog broja zahteva odnosi se upravo na njih.

Koliko se čeka da banke odgovore

Podnošenje zahteva za treći moratorijum moguće je još od decembra. Međutim, ovaj put, za razliku od prethodna dva moratorijuma – nema automatizma.

Da bi dobili pauzu u otplati zajma, nije dovoljno da korisnici samo podnesu zahtev, već i da sačekaju da ga banka odobri.

„Odlukom Narodne banke Srbije propisano je da je banka dužna da o zahtevu dužnika odluči i o toj odluci obavesti dužnika u roku od 30 dana od dana prijema zahteva“, navode u Udruženju.

Prema podacima, zaključno sa poslednjim danom februara, oko 65 odsto primeljenih zahteva je prihvaćeno.

„Pri tome, treba imati u vidu da je za određeni broj zahteva procedura u toku i treba da se okonča u roku od 30 dana od dana prijema zahteva , tako da očekujemo da će ukupan procenat prihvatanja biti i veći“, ističu u Udruženju banaka Srbije.

Značajno manje zainteresovanih

Ovo je, inače, treći po redu moratorijum ponuđen kreditnim dužnicima u Srbiji.
Prvi je počeo da se primenjuje 31. marta 2020. godine. Tada je pauza u otplati kredita, dozvoljenih minusa, rata po kreditnim karticama trajala tri meseca.

Drugi se odnosio na pauzu u otplati rata tokom avgusta i septembra.

Za razliku od prva dva za koje su se prijavljivali samo dužnici koji ne žele moratorijum, za treći se prijavljuju upravo oni koji žele da ga koriste.

Ovaj put moratorijum podrazumeva reprogram kredita – refinansiranje, produžetak roka otplate i grejs period do najviše šest meseci tokom kojeg se ne plaćaju rate.

Princip za sva tri moratorijuma je, kao što je portal N1 već objavio, isti – rate se tokom njega ne plaćaju, ali kamata se obračunava i ona se po isteku moratorijuma deli na preostali broj meseci. Dozvoljeno je i da se kamata plati u celosti po isteku pauze.

Broj korisnika koji je do sada prijavio za treći moratorijum je značajno niži od prva dva moratorijuma.

Podsetimo, za prvi se odlučilo 94 odsto građana i 92,9 odsto firmi. Vrednost kredita u tom moratorijumu bila je oko dve milijarde evra.

Drugi moratorijum prihvatilo je 82 odsto građana i 69 odsto preduzeća, a bila je reč o kreditima vrednim blizu milijardu evra.

Procenti korisnika koji su se do sada (do marta) prijavili za treći moratorijum je – oko jedan odsto građana i 2,5 odsto firmi.

Izvor: N1 portal

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Svaki građanin Srbije za godinu dana baci 83 kilograma hrane

by bifadmin

Svaki građanin Srbije za godinu dana baci 83 kilograma hrane, što je 726.196 tona godišnje, pokazuje najnoviji izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za zastitu zivotne sredine – UNEP.

U izveštaju UNEP procenjuje se da otpad od hrane iz domaćinstava, maloprodajnih objekata i prehrambene industrije iznosi ukupno 931 milion tona svake godine.Najveći procenat baca se u – domaćinstvima, čak 61 odsto. Proizvođači hrane bacaju 26 odsto od ove količine, dok na trgovine ide 13 procenata.

„Gotovo 570 miliona tona ovog otpada javlja se na nivou domaćinstva. Izveštaj takođe otkriva da je globalni prosek od 74 kilograma po glavi stanovnika godišnje izuzetno sličan u različitim zemljama – od onih sa nižim srednjim dohotkom do zemalja sa visokim dohotkom“, ukazuje se u izveštaju.

Naime, u domaćinstvima zemalja s visokim prihodima, godišnje u kanti za smeće završi 79 kilograma po glavi stanovnika. Ova količina u zemljama sa srednjim prihodima je 76 kilograma po glavi stanovnika godišnje, dok u zemljama s niskim prihodima iznosi 91 kilogram po glavi stanovnika godišnje.

Slovenija baca najmanje

U regionu Južne Evrope, gde UNEP svrstava Srbiju, po količini hrane koja se baca prednjači – Italija sa ukupno više od četiri miliona bačenih tona hrane. Gledano po stanovniku, to je 67 kilograma. Ubedljivo najveću količinu hrane, posmatrano po stanovniku, bacaju Grci – 142 kilograma tokom 2019. godine, što je ukupno više od 1,4 miliona tona bačene hrane tokom jedne godine. Sledi Malta sa 129 kilograma po stanovniku (ukupno 56.812 tona godišnje).

Kada je reč o bivšim jugoslovenskim republikama, više nego u Srbiji hrana se baca u Hrvatskoj – 84 kilograma godišnje po stanovniku, potom Bosni i Hercegovini – 83 kilograma po stanovniku, koliko se baca i u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.

Ubedljivo najmanje hrane, u okruženju ali i u regionu Južne Evrope, bacaju – Slovenci. U ovoj državi godišnje se po glavi stanovnika baci 34 kilograma hrane, što je godišnje 71.107 tona.

Prema poslednjim dostupnim podacima – a to su oni iz 2018. godine, u svetu je bilo dostupno 5,3 milijarde tona hrane. Od toga je 17 odsto bačeno. Najviše, 11 odsto u domačinstvima, pet odsto u prehrambenoj industriji i ostatak u maloprodaji.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Kako da se prijavite za 60 evra pomoći od države i ko ima pravo da dobije više novca?

by bifadmin

Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je danas da će prijavljivanje za novi paket pomoći građanima početi u aprilu.

„Paket ekonomskih mera predviđa da svi punoletni građani do kraja godine dobiju po 60 evra, penzioneri još 50, odnosno 110 evra“, istakao je Mali gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a.

Celokupni paket, kako je dodao, koji uključuje i privredu sada iznosi 235 milijardi dinara, ako budu uključena i velika preduzeća stići će se do sume od 250 milijardi.

60 evra za sve

Jedan deo velikog paketa ekonomske pomoći usmeren je ka svim punoletnim građanima.

„Mi ćemo tokom ove godine u dve rate isplatiti ukupno 60 evra, prvih 30 evra sledi u maju, drugih 30 evra u novembru, pri čemu će naši najstariji sugrađani dobiti dodatnih 50 evra u septembru“, kazao je on.

Mali je najavio je da će se sa prijavljivanjem krenuti u aprilu, a način će biti isti kao i prošle godine.

„Ko se prijavi za prvih 30 evra, automatski će dobiti i drugih 30 evra. Nije potrebno dva puta se prijavljivati. Naši najstariji sugrađani dobiće dodatnih 50 evra, ukupno 110 evra pomoći za one za koje smatramo da su i najugroženiji“, objasnio je ministar.

Deo Paketa usmeren na privredu

Naglasio je da je jedan deo ekonomskog paketa usmeren na privredu.

„Ići ćemo sa tri puta po 50 odsto minimalne zarade za sva mikro, mala i srednja preduzeća, preduzetnike. Jedina nedoumica je za velika preduzeća, radimo na analizama, koliko ima preduzeća i da li i njih da uključimo u 50 odsto minimalne zarade. Da vidimo koliko su bili ugroženi, koliko imaju pad performansi, koliko zaposlenih imaju i da donesemo ispravnu odluku ima li smisla i na koji način njima pomoći“, rekao je Mali.

Ističe da ova pomoć pokriva mart, april i maj, a da isplata sledi u aprilu za mart i naredna dva meseca. Pored toga, kako je naveo, biće i sektorske pomoći za one za koje su istraživanja pokazala da su najugroženiji – auto-prevoznici.

„Njima ćemo u periodu od šest meseci isplaćivati 600 evra po autobusu. Oni su najmanje posla imali usled ograničenja putovanja, tako da idemo sa tom sektorskom pomoći“, istakao je Mali.

Proširena garantna šema za 60 milijardi dinara

Siniša Mali je naveo da će biti proširena postojeća garantna šema za 60 milijardi dinara.

„Ta šema od dve milijade evra se prošle godine pokazala izuzetno uspešnom, tu su preduzeća iz Srbije povukla već oko 1,6 milijardi. Mi smo produžili važenje te garantne šeme i sada dodajemo još 500 miliona evra. Još dodatna likvidnost, dodatna obrtna sredstva“, objasnio je on.

Najavio je i još jednu garantnu šemu, ističe da su u pregovorima sa bankama da nivo garancije prema bankama država poveća kako bi one bile spremne da daju kredite i onima koji u mnogo lošijem položaju.

„Ukupna vrednost ovog programa 235 milijardi dinara, ukoliko budemo uključili i velika preduzeća stiće ćemo do cifre od 250 milijardi. Sveobuhvatan program koji je usmeren ka onima kojima je pomoć potrebna“, kazao je on.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

0 komentar
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
privatizacije
Politika i društvoVesti

Korupcija i dalje jedan od najvećih izazova za Srbiju

by bifadmin

Građani Srbije i dalje vide korupciju kao jedan od tri najveća problema u zemlji (12% ispitanika tokom sve tri godine), uz niske plate (15%) i nezaposlenost (15%). Više od polovine ispitanika (53%) prepoznaje negativan uticaj korupcije na društvo, politiku (50%) i poslovno okruženje (34%), međutim, građani nisu u potpunosti svesni konkretnih posledica koje korupcija ima na njihov lični i porodični život, pošto to prepoznaje tek svaki peti ispitanik (19%). To su neki od ključnih nalaza istraživanja

“Percepcije građana o borbi protiv korupcije u Srbiji” za 2020. godinu koje su predstavili Projekat za odgovornu vlast Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i CeSID, povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv korupcije. Istraživanje pruža uvid u percepciju građana o korupciji i naporima koje Vlada i institucije ulažu u cilju njenog suzbijanja, kao i o dodatnim merama koje Vlada treba da preduzme u rešavanju korupcije i ostvarenog napretka u ovoj oblasti tokom poslednje dve godine.

Prijavljivanje uzaludno

„Građani nam govore da je tokom poslednje tri godine došlo do zanemarljivog pomaka u napretku Srbije u rešavanju korupcije. Više od polovine ispitanika zaključuje da je korupcija široko rasprostranjena u Srbiji i prepoznaju loš uticaj koji ona ima na društvo. Čini se da više od polovine građana veruje da bi prijavljivanje koruptivnih radnji nadležnim organima bilo uzaludno i da se ništa ne bi promenilo”, rekla je Šenli Pinčoti, direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID-a.

Ona je dodala da je više od tri četvrtine ispitanika i ove godine, kao i u prethodne dve, istaklo da je za smanjenje korupcije od ključnog značaja da postoji veća transparentnost u radu državnih institucija, bolja zaštita uzbunjivača, kao i povećanje kapaciteta nezavisnih nadzornih institucija i unapređen pristup informacijama od javnog značaja.

Građani smatraju da institucije za koje veruju da su odgovorne za suzbijanje korupcije ne rade dobro.

„Većina građana i dalje veruje da su najviše korumpirane institucije u zdravstvu (83%), inspekcije (82%) i sudovi (80%) koji su prešli na treće mesto i poziciju koju je ranije zauzimala policija, dok policija sada zauzima četvrto mesto sa 78% građana koji veruju da u ovoj insttuciji postoji korupcija. Takođe, građani su iskazali sumnju u rad institucija koje su odgovorne za borbu protiv korupcije, pa je opšti zaključak da je poverenje građana u ove institucije i njihovu sposobnost i volju da se suprotstave korupciji opalo”, rekao je Ivo Čolović, programski direktor CeSID-a i dodao „Kada je reč o onome što građani smatraju da bi bila najefikasnija mera u sprečavanju i borbi protiv korupcije, 46% ispitanika identifikovalo je izricanje strogih kazni onima koji nude ili primaju mito kao najefikasnije.“

Nezadovoljstvo građana radom lokalnih samouprava

Jedan od ključnih nalaza istraživanja pokazuje nezadovoljstvo građana radom lokalnih samouprava. Skoro polovina ispitanika smatra da lokalne samouprave nisu transparentne niti otvorene, da ne uključuju građane u donošenje odluka i ne koriste budžet racionalno i odgovorno. U poređenju sa prethodnim ciklusima istraživanja, beleži se porast procenta građana koji navode da su nezadovoljni načinom na koji njihova lokalna samouprava upravlja budžetom (41% u 2020. godini u poređenju sa 36% u 2019. godini).

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije ukazuje na to da ovogodišnje istraživanje donosi pozitivne pomake, ali da ipak ne pruža osnova za optimizam. Činjenica da se značajno smanjio broj građana koji kažu da su dali mito (npr. lekarima ili saobraćajnoj policiji), predstavlja ohrabrenje, ali ostaje da se vidi da li je reč o jednokratnoj pojavi, izazvanoj manjim brojem ličnih kontakata i drugim poremećajima koji su posledica aktuelne pandemije. S druge strane, ne samo da građani vide korupciju kao ozbiljan problem društva, već im je sve manje jasno ko bi mogao da taj problem reši.

Uticaj korupcije u političkom životu

Građani više nego prošle godine zapažaju uticaj korupcije u političkom životu, a preko 40% privrednika ukazuje na njen veliki uticaj na poslovanje. O policiji i tužilaštvu čak polovina građana smatra da su malo ili nimalo posvećeni borbi protiv korupcije. S obzirom na rezultate istraživanja, državni organi ni u šestoj godini primene Zakona o zaštiti uzbunjivača nisu uverili građane da korupciju mogu da prijave slobodno.

USAID podržava institucije na lokalnom i centralnom nivou i sa partnerima iz civilnog društva radi na unapređenju sprovođenja politika za koje građani smatraju da su najvažnije u borbi protiv korupcije. USAID pomaže institucijama da izgrade svoje kapacitete i primene procedure za vršenje svojih nadležnosti u borbi protiv korupcije. Ovo je treća godina zaredom da USAID-ov Projekat za odgovornu vlast i CeSID sprovode istraživanje “Percepcija građana o borbi protiv korupcije u Srbiji”. Kao i u prethodnim ciklusima, istraživanje je sprovedeno putem intervjua licem u lice na nacionalno reprezentativnom uzorku koji je obuhvatio 1.175 ispitanika.

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Čak 60% građana u Srbiji kaže da svakodnevno koristi Facebook

by bifadmin

Facebook, Instagram i Youtube su socijalne mreže koje građani Srbije najviše koriste. Čak 60% građana kaže da svakodnevno koristi Facebook (46% njih to čini više puta u toku dana, dok 14% njih to čini bar jednom dnevno), pokazalo je najnovije istraživanje koje su sproveli CeSID i Fondacija Propulsion uz podršku USAID Srbija.

Podsećamo, ove nedelje se obeležava globalna Nedelja medijske pismenosti pod sloganom „Opiranje dezinfodemiji“.

Trećina ispitanika je odgovorila da ne postoje određene teme i sadržaji koji su im prioritet pri prvoj poseti Facebooku u toku dana, već da listaju sadržaje dok ne naiđu na nešto što im se dopada. Zatim imamo, 31% građana (nešto manje od trećine) koji prvo pogledaju objave najbliže rodbine i prijatelja.

Facebook kao izvor za pronalaženje informativnih sadržaja (kao što su vesti, medijske objave, članci i blogovi) koristi svakod-nevno četvrtina ispitanika (zbir odgovora često i redovno)

Sledeća društvena mreža koja je prepoznata kao značajna je Youtube, za koji je 44% građana reklo da ga koristi više puta u toku dana, a 19% da to čini jednom dnev- no. Zamoljeni da izdvoje samo jednu društvenu mrežu koju u najvećoj meri koriste za informi- sanje o svakodnevnim dešavanjima, građani su u 46% slučajeva izdvojili Facebook. Za njim sledi Instagram, koji je istaklo 27% građana i YouTube koji za informisanje o svakodnevnim dešavanjima koristi 14% ispitanika.

Viber je definitivno društvena mreža koju građani najčešće koriste

Upitani da li im reklame koje susreću pri korišćenju društvenih mreža smetaju ili ih smatraju korisnim, 59% ispitanika kaže da im u većoj ili manjoj meri te reklame smetaju, dok 41% pak kaže da nema problem sa reklamama. Selfi fotografije i lične fotografije iz svakodnevnog života sa porodicom i prijatelja redovno deli oko četvrtina ispitanika.

Kod selfi fotografija, 25% ispitanika ih redovno deli, 30% retko to čini, dok 31% uopšte ne deli selfi fotografije.

Viber je definitivno društvena mreža koju građani najčešće koriste u svrhe komunikacije. Više od dve trećine ispitanika, njih čak 60% svakodnevno koristi ovu aplikaciju (52% to čini redovno i 18% njih koji to čine često).

Influensere prati ukupno 41% ispitanika. Teme koje su izdvojene kao najinteresantnije su zanimljivosti, 18% građana je reklo da ih to najviše zanima kod influensera, dok 10% kaže da je to humor.

Istraživanje javnog mnjenja, koje su realizovali CeSID i Propulsion uz podršku USAID Srbija, sprovedeno je u periodu između 10. i 28. novembra 2019. godine na teritoriji Republike Srbije bez Kosova i Metohije. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.147 punoletna građana Srbije. Kao istraživački instrument je korišćen upitnik formiran u saradnji sa klijentom, koji se sastojao od 104 pitanja. Intervjuisanje građana je sprovedeno tehnikom „licem u lice“, direktnim kontaktom sa ispitanikom.

Izvor: Nova ekonomija

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koje sve poreze građani plaćaju u Srbiji?

by bifadmin

Osim nameta na garaže i pomoćne objekte, koji je prethodnih dana podigao javnost na noge zbog zakonskih izmena, mnoge porodice u Srbiji plaćaju i po još 6 različitih poreza. Tako ukupna cifra godišnje može da dostigne i nekoliko stitina evra.

Pored poreza na imovinu, koji čine porez na stan ili kuću, ali i vikendicu, garažu i ostale nekretnine, svake godine plaćamo i porez prilikom registracije automobila. Vlasnici čamaca takođe plaćaju naknadu pa neka je u pitanju i plovilo od 100 evra. Plaća se i porez njive, poljoprivredno zemljište, a tu su i porez na oružje i grobno mesto.
Ljudi često zaboravljaju da od svoje plate redovno izdvajaju i porez na dohodak, jer je za ovu dažbinu nadležan poslodavac, koji direktno uplaćuje propisanu sumu Poreskoj upravi. Oni koji zarađuju više od 2,7 miliona dinara godišnje plaćaju porez i samostalno.

Porez na nekretnine

U okviru godišnjeg poreza na imovinu svi vlasnici stanova, kuća, vikendica i drugih nekretnina dužni su da plate sumu koju propisuje lokalna samouprava. Iznos se određuje na osnovu cene kvadrata na teritoriji opštine u prethodnoj godini, a ovaj porez može da se plati u 4 kvartalne rate, koje dospevaju u februaru, maju, avgustu i novembru.

Tako, na primer, za manji stan u novogradnji u nekoj od beogradskih opština koje ne pripadaju samom centru, godišnji porez kreće se od 5.000 do 10.000 dinara.

Porez na automobil

Porez na upotrebu motornih vozila, koji se plaća prilikom redovne godišnje registracije, promenjen je od 1. januara 2020. godine, pa tako za automobile koji najčešće sreću na našim ulicama, sa kubikažom od 1.150 do 1.600 cm3 iznosi 2.570, odnosno 5.650 dinara. Za malo „jače mašine“ od 2.000 cm3 jači je i porez – 11.590 dinara.
Ovaj porez umanjuje se za motorna vozila starija od pet godina, i to za 15 odsto kod vozila od pet do osam navršenih godina starosti, 25 odsto za vozila stara između 8 i 10 godina i 40 procenata za vozila starija od 10 godina. Za motorna vozila starosti 20 i više godina, porez na upotrebu se plaća u iznosu od 20 odsto propisanog iznosa.

Porez na plovila

Vlasnici novih čamaca bez kabine, dužine do 5 metara, plaćaju godišnji porez od 4.000 do 40.000 dinara, u zavisnosti od snage motora. Za plovila starija od 10 godina iznos se kreće od 2.800 do 28.400 dinara. Cena velika, a kvalitet nikakav rekli bi mnogi vlasnici i tu ih boli glava. Porez na nove “kabinaše” kreće se od 6.750 do 43.300 dinara, a na brodove i jahte sa motornim pogonom od 67.000 do 270.000 dinara.

Za plutajuće ugostiteljske objekte porez se plaća prema površini koju zauzimaju i iznosi 1.350 dinara po kvadratu.

Porez na oružje

Porez na registrovano oružje plaća se za svaku kalendarsku godinu, i to na automatsku pušku, poluautomatsku pušku i oružje za ličnu bezbednost kategorije B (pištolji).
Ovaj porez se plaća u godišnjem iznosu, po svakom komadu oružja, i to 3.670 dinara na oružje za ličnu bezbednost kategorije B, 5.430 dinara za poluautomatsku pušku i 13.530 dinara za automatsku pušku.

Porez na poljoprivredno zemljište

Porez na poljoprivredno zemljište razlikuje se od grada do grada, baš kao i porez na ostale nekretnine, odnosno stanove i kuće. Lokalna samouprava određuje iznose, na osnovu prosečne cene kvadrata u prethodnoj godini. I to je drugi porez koji muči mnoge građane, a posebno one koji imaju njivu od koje nemaju nikakve koristi – jednostavno su je nasledili i ne koriste je.

Porez na dohodak

Porez na dohodak je oporezivanje prihoda fizičkog lica, a naplata ove vrste poreza kod nas se najčešće vrši mesečno, kroz oporezivanje plata („porez na zaradu“). Poslodavac je dužan da ovu sumu obračuna i uplati poreskim organima u ime radnika, a poreska stopa iznosi 10 odsto bruto plate, s tim što postoji manji neoporezivi iznos (u 2020. iznosi 16.300 dinara).

Drugi, manje zastupljen pristup oporezivanju dohotka je oporezivanje preduzetnika – paušalno i putem oporezive dobiti. Posebno se oporezuju drugi prihodi koji ne potiču od plata, kao što su prihodi od kapitala gde poreska stopa iznosi 15 odsto, ili na izdavanje nepokretnosti gde poreska stopa iznosi 20 odsto.
Pored toga, postoji i posebni godišnji porez na dohodak, koji se plaća na visoke prihode, odnosno na one iznad trostruke prosečne godišnje zarade u zemlji. Poreska stopa za prihode do šestrostrukog iznosa prosečne zarade iznosi 10 odsto, a za iznose preko tog limita 15 procenata.

Zakup grobnog mesta

Nosioci prava korišćenja grobnog mesta plaćaju u Beogradu godišnje oko 1.500 dinara, za zakup i održavanje.

Najveći porez 67.000 evra

Najveći porez na imovinu za prošlu godinu platio je Beograđanin koji poseduje više od 5.000 kvadrata stanova, poslovnog prostora, garaža i građevinskog zemljišta. Njegovo poresko rešenje na ime stambenog i poslovnog prostora glasio je na tačno 7.924.247 dinara ili oko 67.000 evra.

Ovaj poreski obveznik porez je je platio po četiri osnova – za ukupno 3.522 kvadrata stanova platio je tačno 7,1 milion dinara, za poslovne objekte površine 318 kvadrata platio je 481.000 dinara, nešto više od 110.000 dinara izdvojio je na ime poreza na garaže i garažna mesta, kao i 230.753 dinara za zemljište površine 1.107 kvadrata.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci