Home Tags Posts tagged with "gradnja"
Tag:

gradnja

B&F PlusEkonomija

Glamurozna prodaja neizgrađenih kvadrata: Još malo pa Diznilend

by bifadmin

Investitori koji grade na hiljade kvadrata odjednom nastoje da stambene i poslovne objekte u ovakvim kompleksima što više prodaju unapred, pa se za te svrhe priređuju glamurozne promocije. One služe da prikažu bogatstvo i moć investitora, ali i da kupcu pošalju poruku kako je i sam pripadnik elite. Masovna prodaja stanova se pretvara u Diznilend i zato da bi se jedan kupac dugoročno „umnožio“, tako što će od istog investitora objekte kupiti njegovi rođaci, prijatelji i deca kada odrastu. Glamur, međutim, ne podrazumeva da se u ponudi jasno istakne kolika će biti krajnja cena kvadrata kada se objekat izgradi.

Za novi stambeno-poslovni kompleks na Slaviji još nije iskopana ni temeljna jama, ali promocija i prodaja su uveliko počeli. I to ne bilo kako, već velikim događajem za odabrane zvanice u Belom dvoru, svetlosnim efektima vatre, vode i lava, 3D prikazom budućeg kompleksa i na kraju koncertom Zdravka Čolića. Nisu izostali ni reklamni tekstovi u medijima, u kojima se ističe da će upravo ovo naselje doneti „duh Pariza i Njujorka u Beograd“, „nov koncept življenja, luksuzan, udoban, funkcionalan, istovremeno i u srcu grada i skriven od gradske gužve“, te da će „doprineti da se Beograd učvrsti na poziciji savremene svetske metropole“.

Sličnu priču, o nekretnini koja menja život i donosi sreću i blagostanje, za prodaju koristi i graditeljski projekat Beograd na vodi, koji je ovakav način promocije „kvadrata na neviđeno“ praktično i započeo. Danas je veliki deo naselja izgrađen, svako može da vidi kako izgledaju „elitne“ zgrade i okolna infrastruktura, ali i pored toga oni koji prodaju te stanove ne štede na rečima hvale. Tvrde da je to „bajkovito okruženje koje pruža sve mogućnosti za ispunjeno slobodno vreme sa porodicom i prijateljima“, i povrh toga „monumentalni projekat urbane revitalizacije, kojim nastaje novo gradsko jezgro i nova međunarodna destinacija“. Pa, kod koga prođe.

Deo „ekskluzivne zajednice“, bar tako obećavaju agenti za nekretnine, može se postati i kupovinom stana u kompleksu koji je nedavno počeo da se gradi, „Sava residence“ na Voždovcu. Ono što već sada izdvaja buduće naselje od ostalih je nesvakidašnja reklama, u kojoj se kao glavna prednost ovog „savršenog porodičnog doma i investicione prilike“ ističe još savršenija lokacija – tačno preko puta Specijalnog suda! Ovaj kompleks inače gradi porodica Karić.

Kule i gradovi, ali nigde cene

Ma koliko promovisali sopstvenu različitost, sve navedene primere povezuje isti način prodaje. Cena kvadrata nigde nije jasno istaknuta, a potencijalni kupac za sve dodatne informacije mora da pošalje mejl, da se registruje, ostavi lične podatke i čeka da mu se javi agent zadužen za prodaju. Takođe, svi nude isplatu nekretnine u ratama, kako teku faze izgradnje, naplaćuju „rezervaciju“ za koju se umanjuje tek poslednja rata, i mahom svi stanovi koji se sada prodaju neće biti useljivi pre 2026. godine.

Ovakav koncept gradnje i prodaje se već „udomio“ na Zapadu, a sada polako stiže i kod nas, kaže za B&F Nedeljko Malinović, direktor agencije za nekretnine Legat i dodaje: „Taj koncept stanovanja gde je sve na jednom mestu, od parka do prodavnice, sa obezbeđenjem u svakom ulazu, daje ljudima neki osećaj sigurnosti. Moj utisak je da mladi vole da kupuju stanove koji se tu nalaze“.

Malinović, koji se trgovanjem nekretninama bavi skoro četvrt veka, primećuje da dobra reklama i te kako ima uticaj na prodaju, kao i da kupci nekad gledaju više lokaciju nekretnine, nego kvalitet materijala. Iz dugogodišnjeg iskustva zna i da „poslednju reč“ u odabiru nekretnine uvek ima žena, kao i da ukoliko je kupatilo lepo, renovirano ili barem „ušminkano“, ta nekretnina se brže proda. Takođe, i sam ulaz u zgradu nekada zna da bude odlučujući faktor.

„Jednom našem poznatom fudbaleru našao sam sjajan stan. Kada sam mu poslao slike i snimak stana, i on je bio oduševljen. Ali, pošto je došao i video kako izgleda ulaz u zgradu, nije hteo ni da pogleda stan, i odmah je odustao od kupovine. Primetio sam i da mlađi kupci više vole nove zgrade. Oni idu logikom da je kod starih zgrada potrebno veće održavanje, a za nove se nadaju da bar 20 godina neće morati ništa veliko da popravljaju“, objašnjava Malinović, koji ne krije da nije pristalica kupovine stanova u izgradnji.

Prema njegovim rečima, u takvim situacijama uvek iskrsne neki problem, naročito ako je investitor fizičko lice ili manja firma. Kao primer navodi i slučaj zgrade u beogradskom naselju Zvezdara, gde je investitor bankrotirao, a kupci sami završavali stanove.

Masovna prodaja upakovana u luksuz

Iako možda deluje da prodaja stanova u luksuznim naseljima u izgradnji ide kao po loju i da je sve rasprodato i pre nego što je prvi šip zaboden u zemlju, realnost je nešto drugačija, kažu dugogodišnji poznavaoci tržišta nekretnina u Srbiji. Upravo ta potreba da se ogroman broj kvadrata rasproda što pre, donela je i nov način promocije nekretnina, glamurozne događaje sa muzičkim zvezdama, takozvane „prodajne dane“, sitne poklone uz kupovinu, razgledanje budućeg stana u 3D formatu uz kafu i vino.

„Kupoprodaja nekretnina se nije suštinski promenila, samo su došli investitori koji odjednom grade hiljade kvadrata, a to zahteva i drugačiji sistem prodaje. Delimično su ga preuzeli sa Zapada. Ti investitori ne prodaju stanove preko manjih agencija, već angažuju jednu, veliku, koja najčešće radi samo za njih. Oni prave tipske ugovore o prodaji, i slobodno mogu da kažem da je sve to masovna prodaja, mada je predstavljena kao luksuz“, kaže za B&F Kaća Lazarević, vlasnica istoimene agencije za nekretnine koja posluje u ovoj oblasti duže od tri decenije. Prema njenom iskustvu, najčešći kupci ovakvih nekretnina su „politički establišment“, estrada i naši ljudi koji žive i zarađuju u inostranstvu.

„Veliki, glamurozni događaji koji se prave kako bi najavili izgradnju nekog stambenog kompleksa služe da se pokaže moć i bogatstvo tih investitora. Ali i da se dodvore kupcima koji imaju novca da plate te skupe kvadrate, i kupe baš kod njih, a ne kod nekog drugog. Dakle, da uzdignu kupca“, konstatuje Lazarević.

Kupi kartu i povedi svakog koga znaš

Drugačije mišljenje iznosi Miroslav Cvetković, direktor agencije za nekretnine Cvetković-Roškov, koja je sada deo KellerWilliams grupe. „Mislim da su neki od velikih investitora doneli i novu filozofiju poslovanja. Sada ne prodajemo samo stanove, već i način života. Takoreći, stvaramo potrebu. A i klijenti su postali probirljiviji. Onaj ko ima novca da plati višu cenu kvadrata u nekom kompleksu, taj ne želi da traži parking mesto ili čisti sneg. Želi komforniji život, gde između ostalog, izađe iz tople garaže i u istu takvu se vrati“, napominje Cvetković.

Prema njegovim rečima, stambena filozofija velikih investitora ima za cilj da se gradi doživotni odnos sa klijentom, a ne da se sve završi na jednoj nekretnini. Drugim rečima, važno je da se obezbede kupci i za buduću gradnju. Recimo, ako je kupac bračni par sa decom, investitor nastoji da za svoje klijente pridobije i njihovu rodbinu, prijatelje i naravno decu kada odrastu i dođe vreme da se odsele. „Posao sa nekretninama je dugoročan. Zato je važno napraviti od toga Diznilend – da klijent ponovo dođe, kupi kartu i povede svakoga koga zna“, ističe Cvetković.

Aleksandra Galić

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

Foto: Verstappen photography, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

U Kini potpisani okvirni sporazumi o izgradnji dva puta

by bifadmin

Ministar građеvinarstva, sabraćaja i infrastrukturе u Pеkingu je potpisao okvirne sporazume o izgradnji dva puta u Srbiji. Za skoro 300 kilometara ovih puteva će biti izdvojeno do četiri milijarde evra.

“Osmeh Vojvodine”

Prvi potpisani dokument se odnosi na brzu saobraćajnicu “Osmеh Vojvodinе”. Reč je o okvirnom sporazumu za projekat buduće brze saobraćajnice, podseća portal 021.rs. Ona bi trebalo da ide od Bačkog Brega preko Sombora, Kulе, Vrbasa, Bеčеja, Novog Bеčеja i Kikindе, do Srpskе Crnjе. Dužina tog puta bićе 186 kilomеtara, plus dodatak do Srpskе Crnjе, tako da ćе izaći skoro na 200 kilomеtara. Radovi na toj saobraćajnici počinju u narednih mesec dana.

Prema rečima nadležnog ministra Gorana Vesića, to ćе biti vеoma važan put koji ćе povеzivati nе samo sеvеr Srbijе, vеć i Mađarsku i Rumuniju.

Autoput do Novog Sada

U prestonici Kine potpisan jе i ugovor o izgradnji autoputa izmеđu Bеograda, Zrеnjanina i Novog Sada, koji ćе biti dug 105 kilomеtara. Projеktovanjе tog autoputa sе završava i očеkujе sе da radovi počnu slеdеćе godinе, rеkao jе Vеsić i ukazao da ćе sе tako Novi Sad povеzati na trеći autoput.

“Ovе dvе saobraćajnicе značе da ćе Banat, koji jе bio zapostavljеn, sada biti bolje povezane sa ostatkom zemlje. Ukupna vrеdnost ovih ugovora bićе izmеđu 3,5 i 4 milijarde evra.

Izvor: eKapija

Foto: Boukaih, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Ima li ko da gradi objekte za EXPO: Ima, strane firme i radnici iz uvoza

by bifadmin

Tržište rada u Srbiji neće moći da isprati velike projekte koji se najavljuju za narednih nekoliko godina, a posebno krupan zalogaj, uz izgradnju nacionalnog stadiona, biće sajamski, stambeni i komercijalni prostor namenjen specijalizovanoj izložbi EXPO 2027. Ipak, to neće ugroziti projekat, jer se država za poduhvat težak 12 milijardi evra u kojem je investitor, oslanja na strane kompanije i na uvoz radne snage.

Kada je objavljeno da je Srbija dobila organizaciju specijalizovane izložbe EXPO 2027, koja je deo pratećeg programa iz franšize velike Svetske izložbe, vlast je najavila da će za te potrebe sagraditi novi grad na 127 hektara u Surčinu. Očekuje se nacionalni stadion, planiran mnogo ranije ali je sada bilo zgodno da se provuče kroz ovaj projekat, zatim novi Beogradski sajam, jer je njegova sadašnja lokacija ustuknula pred investicionim zaletom Beograda na vodi, kao i 1.500 stanova, komercijalnog i prostora za EXPO. Sve to će koštati oko 12 milijardi evra, uglavnom iz kredita.

Ali odmah po objavljivanju ovih planova, nametnula su se dva ključna pitanja. Prvo, čemu će služiti objekti namenski izgrađeni za tu manifestaciju kada se ona završi? Drugo, ko će izgraditi sve to i ko kasnije opsluživati kada je na tržištu evidentan manjak radne snage, od građevinara do uslužnih delatnosti?

Na prvo pitanje nema jasnog odgovora, dok se za drugo rešenje vidi u stranim radnicima, što je znatno olakšano usvajanjem novog zakona, kojim je bitno skraćena i pojednostavljena procedura dobijanja radnih dozvola. Broj onih koji te papire već imaju vrtoglavo raste, pa je 2020. izdato 13.000 dozvola, naredne godine 25.000, a prošle 35.000. Samo do juna 2023. taj dokument je dobilo 25.000 stranaca, uz procenu da će se do kraja godine ovaj broj udvostručiti. Najviše ih je angažovano u građevini, gde se procenjuje da od oko 170.000 zaposlenih trećinu čine strani radnici. Sledi poljoprivreda, ali se tu broj uzima sa rezervom. Mnogo je neprijavljenih sezonaca, kod domaćina se često zateknu „dalji rođaci“ iz Bangladeša, Kube ili Pakistana, koji „eto, malo pomažu“, pa nemaju status radnika.

Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže u razgovoru za B&F da uvoz radne snage uveliko funkcioniše i da je pored ranije prisutnih radnika iz Bosne i Crne Gore, akcenat već neko vreme na onima iz Jugoistočne Azije, Indije, Pakistana, Bangladeša, Filipina, Šri Lanke… Taj region sa oko dve milijarde ljudi nepresušan je izvor radne snage, pa nedostatak domaćih radnika neće biti „usko grlo“ za investicije, ukoliko se one finansijski realizuju. Naš sagovornik potvrđuje da su iskustva sa stranim radnicima protivurečna, od ocena da su nepouzdani i da će napustiti posao ako im se ukaže bolja prilika u nekoj od razvijenijih zapadnih zemalja, do tvrdnji da su neki od njih surovo eksploatisani i obespravljeni.

„Nedavno se pojavila jedna švajcarska agencija sa projektom kojim bi se uvoz radne snage učinio pristojnijim i humanijim, kako bi se izbegle ekscesne situacije. Takođe, domaći poslodavci se sve manje oslanjaju na ponudu raznih agencija koje im za određeni procenat uvoze radnike, već sami stupaju u kontakt sa institucijama na destinaciji gde biraju koga će angažovati. To je najčešće kod firmi koje rade zahtevnije unutrašnje, zanatske radove“, objašnjava Arandarenko.

Plate rastu, standard isti

Dodaje da prilivu stranaca pogoduje i jak trend rasta evro-plata u Srbiji. Nama se to ne čini kao bogzna šta, standard nam je isti jer rastu i cene. Ali, održavanje kursa jakog dinara učinilo je da konvertovane u devize, zarade rastu, što su kao model ranije primenjivale i zemlje poput Češke, Slovačke ili Hrvatske, sve dok nisu prešle na evro. Za one koji dolaze, razlika u zaradama koja je nekada bila mala između nas i Šri Lanke, sada je značajno veća, tako da smo postali atraktivna destinacija za Jugoistočnu Aziju.

„Ako su strani radnici formalno zaposleni, oni imaju ista prava kao i domaći, a kontrola je u nadležnosti Inspektorata za rad. Bilo bi izuzetno važno da je ta kontrola čvrsta, da sprečava damping na koji se žale naši sindikati, jer je razumljivo da su stranci došli da zarade, pristaju na prekovremeni rad ili oskudnu zaštitu. A u našem je interesu, i za poslodavce i za domaće radnike, da se njihova prava ne ugrožavaju. Druga je priča kod onih koji dolaze preko ugovora sa stranim agencijama. Oni su u statusu ’upućenih radnika’, za koje važe pravila njihovih firmi. To se uglavnom javlja kada radove izvode strane firme, i u tim slučajevima je najčešće bilo ekscesa poput vijetnamskih radnika na gradilištu Ling Longa, ili turskih u Kraljevu. Te situacije ne podležu kontroli i bilo bi jako važno da se domaće radno zakonodavstvo odnosi i na njih“, ističe Arandarenko.

Predsednik Sindikata radnika građevinarstva Saša Torlaković potvrđuje da su damping cene pod pritiskom stranih radnika jedan od većih problema, zbog čega su sindikati često reagovali.

„Ne možete u neoliberalnom kapitalizmu da zamerate investitoru što je uzeo stranca, to čini i država, najčešće kada angažuje strane firme. Sve je počelo mnogo ranije, još od izgradnje mosta kod Beške, koja je umesto domaćoj Mostogradnji poverena Alpini, ili mosta u Novom Sadu koji su gradili Španci, a na kraju dolaze Azerbejdžanci da nas uče kako da gradimo. Sve funkcioniše po poznatom sistemu: uzme se kredit od strane banke, ona dovede svoju firmu kao izvođača, a oni onda uzmu naše podizvođače. Kako mi onda da razvijamo operativu i stvaramo stabilno tržište radne snage?“, pita Torlaković.

Nestale kompanije i naslednici

Naglašava da veliki građevinski sistemi jesu uništeni, ali da ima bar tridesetak ozbiljnih firmi koje su tokom dve, tri decenije postepeno narastale.

„Sada je preduzeće od 300 ili 400 radnika veliko jer se tehnologija promenila, 4.000 kvadrata gradi 10 do 15 ljudi. Posle dolaze zanatlije, ali i tih firmi ima dosta, samo što ne mogu da dođu do velikih poslova, kao ni one koje proizvode građevinski materijal jer se u inostranstvu kupuju pločice, sanitarije, čak i rizla. Kada bi bile angažovane, domaće kompanije zajedno bi mogle da iznesu taj investicioni ciklus, naši radnici bi primali plate. To se, međutim, ne dešava, a na ruku planiranom velikom uvozu radnika ide i tek usvojen Zakon o zapošljavanju stranaca, koji je vlast verovatno tempirala baš u susret ovoj priči oko EXPO 2027“, ističe Torlaković i navodi da je trenutno na gradilištima najviše Turaka koji rade zanatske radove, dok su Indijci, kao nekada „kvantaši“, angažovani na teškim radovima.

U domaćim građevinskim firmama smatraju da najavljene investicije neće dodatno produbiti problem nedostatka radnika, jer će se kompanije koje budu angažovane potruditi da dovedu svoje ili uposle strane preko agencija. Ono što ih brine je nezvanična najava da će se, sada najbrojniji turski radnici, povući sa našeg tržišta, jer su zbog obnove objekata razorenih zemljotresom pozvani da se vrate kući.

Prema rečima Ivana Lukovića iz ivanjičkog preduzeća Iva Invest, manje firme radije se oslanjaju na domaće radnike, iako je sve manje zanatlija. „Kod mene strani radnici nisu radili, ali neke moje kolege angažovale su ljude iz Albanije, Makedonije, Turske. Kažu mi da se na njih ne mogu osloniti, nesigurni su i dešava se da budu na gradilištu mesec, dva a onda preko noći nestanu. To je gore nego da ih nemate“, smatra Luković.

Penzioneri kao zakrpa

„Srbija svake godine izgubi 50.000 potencijalno zaposlenih. Naime, kategorija oko 65 godina, koja broji 120.000 ljudi, odlazi u penziju, dok onih sa 20, koji dolaze na tržište rada, ima tek oko 70.000. Mi se delimično krpimo i zahvaljujući penzijskom sistemu koji je katastrofalan za većinu slabije plaćenih i oni su prinuđeni da nastave da rade. Uz to, imamo i odliv u inostranstvo, iako ne gubimo previše ljudi kroz trajno iseljavanje, ali će mlađi uglavnom da odu u neku od zapadnih zemalja ako im se ukaže prilika. Sve više ćemo se suočavati sa nestašicama radne snage, što je posledica ’hidraulike’ – nas povlači razvijeni Zapad, a mi povlačimo one koje možemo, sa bližih ili daljih destinacija“, kaže profesor Mihail Arandarenko.

Mirjana Stevanović

Biznis i finansije 213, septembar 2023.

Foto: Bernd Dittrich, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Skok cena građevinskog materijala i pad kupovne moći građana uticalo da se sve manje gradi

by bifadmin

Razlog za pad aktivnosti građevinske industrije u prvom kvartalu tekuće godine treba prvenstveno tražiti u skoku cena građevinskog materijala kao i padu kupovne moći građana Srbije, smatra domaća stručna javnost.

Podaci pokazuju da je građevinska industrija u prvom kvartalu ove godine zabeležila pad u stalnim cenama za 0,5 odsto, ali je u gradnji zgrada vrednost izvedenih radova pala za čak 20 odsto. Za prva tri meseca broj građevinskih dozvola je pao za 6,1 odsto u odnosu na isti period lane.

Zastoj u građevinarstvu i železnici

Na nedavno održanoj sednici Saveta za BDP premijerka Srbije Ana Brnabić je govoreći o razlozima zbog kojih to radno telo prognozira manji rast BDP-a od očekivanog istakla „nepotrebni zastoj u građevinarstvu i železnici“.

„Do kraja godine možemo očekivati rast između jedan i dva odsto, dok bi „herojski scenario“ iznosio 2,5 odsto“, zaključak je sa nedavno održane sednice Saveta za BDP, navodi se u zapisniku sa sednice u koji je Danas imao uvid.

To je pesimističnije od projekcije državnih institucija, Narodne banke koja prognozira da će rast BDP biti u rasponu od dva do tri odsto ili Ministarstva finansija koje projektuje rast od 2,5 odsto u ovoj godini, pa i od procena Svetske banke koja očekuje rast srpske ekonomije od 2,3 odsto.

Savet koji predvodi premijerka Ana Brnabić posebno brine šta će biti sa ovogodišnjim poljoprivrednim rodom usled velikih kiša, kao i pad građevinske industrije.

Kako se navodi u zapisniku predsednica Vlade je ocenila da su „predstavljeni rezultati jako loši i izrazila bojazan da sastanci Saveta za BDP, koji su održavani od početka godine nisu dali nikakve rezultate i da Vlada neće postići rezultate koji su postavljeni kao targeti“, posebno se osvrćući na izvođenje radova u građevinarstvu i postupak izdavanja građevinskih dozvola.

Dozvole se dobijaju i dalje sporo

Struka pak ističe da, pored poskupljenja građevinskog materijala i pada kupovne moći stanovništva, postoji još niz razloga zbog kojih je došlo do smanjenja aktivnosti kada je reč o građevinskoj industriji, naročito u segmentu stanogradnje.

Tako su, između ostalog, poskupeli i bankarski krediti, kamate su postale veće, pa se ljudi koji nisu rešili svoje stambeno pitanje ređe odlučuju na kupovinu nekretnine nego što je to bio slučaj pre starta ekonomske krize do koje je prvo došlo zbog epidemije korona virusa a kasnije i zbog vojne intervencije Moskve u Ukrajini.

Dozvole za građevinske radove se i dalje dobijaju veoma sporo pa je i to jedan od faktora koji demotiviše investitore da ulažu novac naročito u oblasti stanogradnje.

Postoji i akutni nedostatak radne snage u građevinarstvu jer veliki broj naših građevinaca odlazi “trbuhom za kruhom” u inostranstvo gde može više da se zaradi. Shodno tome one koji su ostali u zemlji investitori moraju da plate više a poseban problem je nedostatak kvalifikovane radne snage u građevinskoj industriji i to što je sve manji broj omladine koja želi da se školuje za takva zanimanja.

Inflacija utiče na manji obim radova u građevinarstvu

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže za Danas da je visoka inflatorna stopa upravo razlog koji utiče na manji obim radova u građevinskoj ali i u mnogim drugim industrijskim granama.

– Na manji rast BDP ne utiče samo smanjenje aktivnosti u građevinskoj već i u nizu drugih industrija. Kada je pak reč o građevini jedan od najvažnijih razloga za aktuelno stanje je to što je građevinski materijal “papreno” poskupeo što automatski povećava troškove izgradnje pa tako i kada je reč o stanogradnji. Zbog toga što nema dovoljno radne snage povećana je i cena rada u građevinskoj industriji pa i to utiče na manji obim radova jer su troškovi investitora povećani i u tom segmentu. Na kraju treba istaći da manju potražnju za stanovima, što naravno utiče i na obim stanogradnje, uzrokuje loš materijalni položaj građana koji se sada ređe odlučuju na kupovinu stana nego što je to bio slučaj ranije – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da ne očekuje da će se tendencija smanjenja obima građevinskih radova povećati do kraja godine, između ostalog i zbog toga što nije realno očekivati da će se banke u dogledno vreme odlučiti na smanjenje kamata.

Materijalni položaj građana presudan

– Do poboljšanja situacije može da dođe tokom sledeće godine pod uslovom naravno da se povuku smisleni potezi koji bi zaustavili rast inflacije u Srbiji – navodi Rajić.

Ekonomista Milan R. Kovačević takođe smatra da postoji više razloga zbog kojih je zabeležen pad aktivnosti u građevinskoj industriji ali naglašava da je materijalni položaj građana presudan za pad u izgradnju stanova u Srbiji.

– Trebalo bi utvrditi da li je smanjena izgradnja stanova koja se finansira iz budžeta ili je do toga došlo u privatnom građevinskom sektoru. Pretpostavljam da je nastupilo i manje interesovanje stranih državljana za kupovinu stanova u Srbiji jer ovo područje i dalje slovi kao nestabilno pa je to otežavajući faktor za nekog ko želi da ima nekretninu u svom vlasništvu na ovim prostorima. Ipak, glavni razlog treba tražiti u padu kupovne moći stanovništva što automatskio smajuje potražnju za stanovima i time demotiviše i njihovu izgradnju – ističe Kovačević.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li će kriza u građevinarstvu dići ili spustiti cene stanova

by bifadmin

Građevinarstvo, jedna od vodećih srpskih grana privreda po uticaju na rast BDP-a, popušta pod pritiskom cena i krize – da li će to dodatno dići ili spustiti cene stanova, piše 24sedam.

Građevinsko tržište u Srbiji, mereći izvedenim radovima u danas važećim cenama, poraslo je 2,7 odsto trećem kvartalu ovde godine, saopštio je ovih dana Republički zavod za statistiku. Gledano tako rast, ma kako bio mali bio, daje dobru sliku o napredovanju srpske ekonomije u svetlu aktuelne ekonomske i energetske krize.

Građevinski sektor davao je veliki doprinos rastu srpskog BDP-a u proteklim godinama, i zbog toga je privredni pad odnosno usporavanje bilo manje nego u regionu i nekim bogatijim zemljama Evrope, a oporavak nakon kovida brži.

Međutim, rast vrednosti tržišta rezultat je više „berzanske“ i finansijske nego stvarne, fizičke prirode. Kako što celokupna vrednost neke berze, odnosno finansijskog tržišta, ili neke kompanije raste tako što zbog trenutnog optimizma investitora rastu cene akcija (tržišna kapitalizacija, marketkap), tako i u Srbiji tržište nekretnina raste velikim delom zbog toga što rastu cene a ne u značajnoj meri njihova količina.

To pokazuje i zvanična statitika, podatkom da u stalnim cenama, tj, kada se uporede vrednosti izvedenih građevinskih radova trećeg kvartala ove godine i trećeg kvartala prošle godine, a u cenama iz 2021. (stalne cene) vrednost je opala za ne malih 13,5 odsto.

Kada se izdvoji sektor zgrada, odnosno kuća i stanova koji je preovlađujući, situacija je još gora jer je pad 17,7 odsto.

Pad građevinske aktivnosti izbegava samo Region Šumadije i Zapadne Srbije (rast u stalni cenama 6,4 odsto) dok je u Vojvodini pad 8,7 odsto, Beogradskom regionu 25 odsto a u Regionu Južne i Istočne Srbije čak 34,1 odsto.

Manje i građevinskih dozvola

Da ovo nije samo neki incidentni period, nagoveštavali su i raniji statistički podaci. Oni poslednji o izdatim građevinskim dozvolama, iz avgusta 2022. kazali su da je na zahtev investitora izdato gotovo 10 odsto manje dozvola za gradnju (2.562).

Međutim, pad obima građevinske aktivnosti nadomestio je i daje oštar rast cena stanova.

Godišnja stopa rasta cena stanova u Srbiji je u trećem tromesečju bila 13 odsto, mnogo više nego tokom istog perioda 2019. i 2020. godine (oko 8 odsto), poslednji su podaci Republičkog geodetskog zavoda.

Cene stanova su porasle i u odnosu na drugi kvartal ove godine, za ne zanemarljivih 3,2 odsto.

Ali oštar rast cene doneo je i pada u broju prodatih stanova. Republički zavod za statistiku beleži da je u trećem tromesečju 2022. stanova prodato za 5,6 odsto manje u odnosu na isti period
2021.

To se desilo prvi put za poslednjih devet tromesečja a u RGZ to tumače kao posledicu i međugodišnjim padom broja kupoprodaja stanova finansiranih bankarskim kreditima. Taj pad traje već treće tromesečje zaredom.

Da li to znači da će i cene stanova konačno morati da popuste? Odgovor koji su dali agenti za nekretnine koje je anketirao 24sedam se razlikuje. Ono u čemu se slažu je da cene jesu prevelike ali ne i u tome da li će i kada pasti. Većina očekuje smirivanje rasta ali ne i padanje cena, bar ne u dogledno vreme, dok tek poneki misli da je došlo vreme da se „balon cena“ izduva.

Izduvavanje možda značajnije samo kod starogradnje

Na tom talasu male ponude a velike tražnje rasle su i cene starogradnje, i to čak po stopama većim nego kod novogradnje. Tu ima mesta za izduvavanje cena, jer ipak se po kvalitetu gradnje i pratećoj infrastrukturi, od garaža do vrtića i prodavnica, zgrade i naselja nikli pre trideset ili pedeset godina ne mogu porediti sa novima.

Sa primetnim padom obima prodaje stanova i cene koje na stanove u novogradnji stavljaju investitori će morati da se primire, ukoliko9 brzo želi da se izvuče novac. Krediti će biti sve skuplji a time i broj građana koji se na njih odlučuju manji. Ni bazen kupaca sa kešom, koji je u Srbiji nesrazmerno velik s obzirom na ekonomski nivo zemlje, nije bez dna.

Međutim, ima i argumenata koji ne idu u prilog zete za cene moraju pasti. Ako značajno padne „dotok“ novih stanova na tržište, a stanova generalno manjka, ni cena u maloj ponudi ne može da popusti.

Dušan Mirkulovski, vlasnik beogradske agencije „ZidArt“, za 24sedam je rekao da dogod se parametri na tržištu dramatičnije ne promeni, neće ni cene.

– I pored skoka cena, prodaja u Beogradu ide toliko dobro da je ove godine stan prodao i onaj ko se tome ranije nije mogao nadati. Stanova nedostaje na tržištu a sada imamo i ovu situaciju sa platežnim Rusima, i dok se sve to ne promeni ili ljudi iz nekog trećeg razloga ne prestaju da kupuju stanove, nema razloga ni da padaju cene u Beogradu – uveren je Mirkulovski.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Pada obim gradnje u Srbiji

by bifadmin

Vrednost radova izvedenih građevinskih radova na teritoriji Srbije u stalnim cenama opala za 13,5 odsto

Vrednost izvedenih građevinskih radova na teritoriji Srbije u stalnim cenama opala je za 13,5 odsto u odnosu na treći kvartal 2021. godine, dok je u tekućim cenama porasla za 2,7 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Kako je navedeno, vrednost izvedenih radova na zgradama opala je 17,7 odsto, a na ostalim građevinama 11 odsto, u stalnim cenama.

Posmatrano prema regionima, vrednost izvedenih radova u ovom kvartalu, u odnosu na isti period prethodne godine, povećana je, u stalnim cenama, samo u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, za 6,4 odsto, dok je u ostalim regionima opala.

U Vojvodini vrednost izvedenih radova opala je za 8,7 odsto, u Beogradu za 25 odsto, a u regionu Južne i Istočne Srbije za nešto više od 34 odsto.

Izvor:24sedam.rs
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Tomić: „U Srbiji rađa i italijanska i ruska sorta lešnika i to – odlično“

by bifadmin

Vladanu Tomiću , neumornom keramičaru i poljoprivredniku iz Svračkova, sela oko koga se međe Požega i Arilje, nenadano se posrećilo što se na Velikom Rzavu, na par kilometara od njegove kuće pravi hidroakumulacija koja će vodom snabdevati više opština Zlatiborskog i Moravičkog orkuga, piše portal Plodnazemlja.com

Neće imati Tomić nikakav razlog više od drugih da se okoristi o jezero kao pouzdano vodoizvorište kada brana bude završena i dolina potopljena, ali da nije bilo ovog građevinskog poduhvata teško da bi se bavio poslom kojim se danas bavi i od kod solidno zarađuje. I tek će zarađivati kada otplati uloženo i kada na pun rod dođu još dve njegove parcele pod lešnicima.

„Na ime eksproprijacije za dve šume koje će jezero potopiti, od države sam dobio novac koji nisam hteo da spiskam tek tako, već da uložim u nešto pametno od čega će imati vajde moja porodica. Razmišljao sam, razmišljao, hisam hteo odjednom da prelomim i dam pare za nešto neizvesno zbog čega bi se sutra kajao. Mada nikakvo predznanje nisam imao, odlučio sam da posadim lešnike jer sam čitao i slušao da se radi o rentabilnoj kulturi koju tržište traži„, priča Vladan za Plodnu zemlju.
Lešnik voli rastresitu zemlju sa dosta vlage, pun rod od pete godine

Ovih dana kupi lešnik sa svoje četiri parcele, ukupne površine tri hektara, na kojima ima 2.000 sadnica. Praksa je dokazala ono što je i učio kada se upustio u uzgoj: lešnik voli rastresitu zemlju sa dosta vlage, nadmorsku visinu do 750 metara, traži da se prihranjuje, na pun rod dolazi posle pete godine. Ne samo zbog cene, koja se kreće od 800 do 1.000 dinara, zahvalan je koštunjavi plod i po tome što se ne mora pokupiti čim otpadne sa grane, već može i da neko vreme odstoji na zemlji. Uz to, maksimalno traži dva meseca kampanjskog rada godišnje.

„Pre 11 godina sam na jednoj parceli, oko koje raste divlja leska, na potezu koji zovemo ljeska, posadio hektar italijanske sorte lešnika. Te godine vladala je strašna suša, zemlja je bila tvrda, pa mi se 30 odsto sadnica osušilo, te sam morao da dosađujem. Kao lav sam se borio da istrajem, bio sam ubeđen da ću uspeti. Posle dve-tri godine zasad je krenuo dobro da napreduje, a tada nisam imao kvalitetnu mehanizaciju“, kaže Vladan Tomić.

Ručni usisivač za branje

Kad stigne do pete godine zasad traži više rada i pažnje, a prvi ozbiljniji rod Tomiću je dospeo na branje sedme godine. Tada je kupio ručni usisivač za kupljenje lešnika i uvideo da je mašina kadra da pokupi mnogo više od količine koju ima. Zato je na druge dve parcele posadio još dva hektara, ovaj put ruske, izdašnije sorte. Od tada su prošle tri godine i Vladan prvi put skuplja lešnik sa mlađeg zasada. Doduše, rod je mali, mada se pod stablima lepo žuti i ove jeseni.

Krckalica, sušara

„Pete godine kupio sam mašinu – krckalicu koja mi je stajala u garaži. Sedme sam nabavio i sušaru. Bio sam primoran na dapravim novi, ozbiljan objekat za krckanje i smeštaj ploda koji može da primi 20 tona“, potakno će proizvođač lešnika iz Svračkova.

Računa da će ove godine moći da proda oko tonu čistog ploda. Najveći kupac mu je poslastičarnica iz Požege, mada Rade prodaje i na malo.

Strpljenje je bitna stavka za svakog uzgajivača lešnika.

Plan priključna mašina koja sama skuplja lešnik

„Za par godina, kada dva hektara pod ruskom sortom dođu na pun rod, imaću od osam do deset tona godišnje. Zbog toga planiram da kupim još jedan traktor i priključnu mašinu koja sama kupi lešnik i mnogo olakšava posao“, kaže Vladan Tomić.

Ulaganje

Saberi-oduzmi, nemala je suma novca koju je uložio u proizvodnju. Mehanizacija ga je koštala petnaest hiljada evra, linija za krckanje deset, sadnice pet hiljada evra. Još nije izveo računicu novog objekta, ali u zbiru ispod crte neće biti manje od 25.000 evra. Opet, nije sav trošak pao na njegova pleća, pola uloženog vratila mu je država kroz subvencije.

Električne čobanice brane lešnik od veverica

„Sav novac koji sam investirao sam zaradio kao keramičar, ni dinara nisam uzeo od kredita ili sa druge strane. Preostaje mi još da ogradim plantaže, i do tada ću ih od veverica braniti sa tri reda električne čobanice, a ulaganje ću zaokružiti kada uvedem sistem za navodnjavanje. Svračkovo je bezvodan kraj, ali uporno tragam za izvodom negde pod zemljom“, prenosi on.

Osim lešnika na svom imanju u Svračkovu proizvodi kruške, šljive, med. Od maline je rešio da digne ruke. Sve postiže Vladan! Oženjen je, otac troje dece, pod istim krovom živi i njegova majka.

Iskren je – mnogo je uložio u plantaže lešnika, još iskreniji – do sada mu se vratio mali deo. Ali nema ni trunke sumnje da će investirano obilato početi da se vraća kada uradi sve što je naumio.

Prerada

„Sa još većim prinosima otvara mi se perspektiva da lešnik prodajem zapakovan i da nešto od njega proizvodim. Ako se odlučim za preradu, s obzirom na kapacitete kojima raspolažem, sigurno ću i otkupljivati lešnik, a svakako ću ga uslužno sušiti“, zadovoljno trlja ruke Vladan Tomić.

Izvor: Plodnazemlja.com

Foto:Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U Srbiji se planira gradnja dve hidroelektrane u 2023. godini

by bifadmin

Srbija planira da 2023. godine započne gradnju dve velike hidroelektrane, „Đerdap 3“ i „Bistrica“, ukupne snage više od 3.000 MW, kako bi nadomestila nedostatak električne energije od oko 20%, koju ove godine uvozi i plaća i po cenama koje su više od 500 EUR po megavat satu.

Izrada nove projektno-tehničke dokumentacije je počela prošle godine, jer je ranije rađena zastarela, a trebalo bi da bude završena sledeće godine. Vlada Srbije je te projekte proglasila projektima od posebnog, državnog interesa.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović rekla je da bi hidroelektrana Đerdap 3 imala 2.200 MW i još po 200 MW bi proizvodile solarna i vetroelektrana, ukupno 2.600 MW.

– To bi bila hibridna reverzibilna hidroelektrana, radila bi se po fazama, 600 MW bi bila prva faza. Prva faza bi mogla biti na mreži do 2025. godine i neke procene nam govore da bi to moglo biti dve milijarde evra, ali to su samo procene – ekla je Mihajlović.

Zbog suše hidroelektrane prepolovile proizvodnju

Hidroelektrana „Bistrica“ bi bila od 600 MW, a okvirne procene govore da bi koštala 700 mil EUR. Kada se sledeće godine završi i ta projektno-tehnička dokumentacija mora se obezbediti i izvor finansiranja za obe hidroelektrane.

– Osim toga, EPS mora da uđe u strateško partnerstvo za obnovljive izvore energije, da oni koji hoće da grade velike solarne elektrane i vetroelektrane od 1 GW ulaze u partnerstvo sa EPS-om tako da EPS ima 50% ili većinsko vlasništvo, da balansiranje radi EPS za strateškog partnera, a da struja koja se proizvede prvo ide za domaće potrebe, a višak za izvoz – istakla je Mihajlović.

Srbija 70% električne energije proizvodi u termoelektanama, a 30% je iz obnovljivih izvora. Ove godine su, zbog suše i pada vodostaja, hidroelektane skoro prepolovile proizvodnju koja je iznosila samo 15% prosečne.

Vetroelektrane u Srbiji imaju instalisanu snagu od oko 500 MW. Kapaciteti za solarnu energiju su oko 50 MW, ali država pokušava da stimuliše domaćinstva koja su najveći dnevni potrošači struje (42%), da uz subvenciju od 50%, postavljaju panele na krovove.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Tržište malih stanova: Garsonjera ni za lek

by bifadmin

Manji stanovi, do 40 kvadrata, prvi se prodaju i to keš kupcima. U ponudi ih nema mnogo, jer investitori moraju da izdvoje značajno više novca za zgradu koja bi imala više takvih stanova. Zbog toga su i cene tih nekretnina veće – garsonjera od 28 kvadrata u centru Beograda može da se proda za više od 100.000 evra.

Mali stanovi, posebno u većim gradovima, postali su dragocenost poput retkog dragog kamenja. Najtraženiji su, što potvrđuju i brojke Republičkog zavoda za statistiku, koje pokazuju da se najviše prodaju stanovi do 50 kvadrata, jednoiposobni ili dvosobni. S druge strane, investitori nisu radi da u zgradi isprojektuju mnogo takvih stanova, posebno manjih od 40 kvadrata, jer im oni značajno povećavaju troškove izgradnje.

Zbog toga su ovakvi stanovi neretko i značajno skuplji od velikih nekretnina. Usled ogromne razlike u ponudi i potražnji, garsonjere i jednosobni stanovi veličine do četrdesetak kvadrata prodaju se, građevinskim rečnikom rečeno, „u temelju“, praktično čim investitor dobije građevinsku dozvolu i zakopa prvi ašov. I to uglavnom keš kupcima.

Skuplja gradnja, skuplji kvadrat

„Kada se na tržištu pojavi mali stan do 40 kvadrata, verujte mi, proda se za nedelju dana“, kaže Anita Milićević, vlasnica agencije za promet nekretninama „DOM nekretnine“ iz Beograda. Prema njenim rečima, na tražnju ne utiče ni to što cene iz nedelje u nedelje rastu. Uprkos najavama da bi tržište trebalo da se stabilizuje, to se još uvek ne dešava. „A i zašto bi vlasnici takvih stanova smanjivali cenu kada je potražnja ogromna?“, komentariše Milićević.

Katarina Lazarević, vlasnica kompanije „Kaća Lazarević nekretnine“ koja se decenijama bavi prodajom i konsaltingom u ovoj oblasti, kaže da na tržištu već duže vreme vlada „nestašica“ malih stanova. Zato garsonjera od 28 kvadrata u centru Beograda može da se proda za više od 100.000 evra.

„Ranije je postojalo neko nepisano pravilo da se uz veći stan obično napravi garsonjera. Sada toga nema u novogradnji i garsonjere gotovo da su nestale sa tržišta. Ukoliko se i izgrade, obično su u prizemlju ili potkrovlju, što nisu najbolje pozicije. Razlog je jednostavan – investitorima se ne isplati da prave male stanove, jer je njihova izgradnja značajno skuplja“, objašnjava Lazarević.

To potvrđuje Dragana Grbić, direktorka kompanije „DLD-PRO“ iz Beograda, koja je izgradila i prodala hiljade kvadrata u glavnom gradu: „Grubo se može računati da je gradnja takvih stanova dvostruko skuplja. Ukoliko zgrada ima, na primer, mnogo malih stanova, investitor će možda morati da gradi podzemne etaže kako bi stanarima obezbedio parking. Tu obavezu nalažu i propisi, a s druge strane kupci malih stanova često ne kupuju parking mesto. Pored toga, potrebno je više priključaka za struju, a gradnju poskupljuje i to što je neophodno ugraditi više ulaznih vrata, napraviti više kupatila i kuhinja. Sve to utiče na visinu investicije“.

Mada agenti za prodaju nekretnina navode da su zbog jagme za malim stanovima njihove cene značajno veće u odnosu na velike nekretnine, Dragana Grbić napominje da njihova kompanija nema praksu da razdvaja cene u zavisnosti od kvadrature, ali da drugi to rade.

„Međutim, uslov za kupovinu tih stanova jeste da se veći deo kupoprodajne cene isplati odmah po potpisivanju ugovora, do 60 odsto, a ostalo može po dogovoru. Budući da se najveći broj ovakvih stanova, i do 70 odsto, proda na samom početku izgradnje, kreditni kupci imaju malu šansu da uopšte dođu do njih, osim ukoliko imaju obezbeđeno veće učešće, a iz kredita finansiraju manji deo. Jedan od razloga za takvu politiku investitora je rast cena repromaterijala, što poskupljuje izgradnju. Naime, niko ne želi da ’zarobi’ nekretnine na početku gradnje i čeka da se naplati dok bude moguća realizacija kredita, koja se dešava obično kada je zgrada završena ili pri kraju“, kaže Grbić.

Ona skreće pažnju na paradoks da investitori imaju u ponudi jeftinije kvadrate u zgradama koje su završili prošle godine, nego u nekim zgradama koje trenutno grade. Razlog je već spomenut, rast troškova izgradnje – i materijala i rada.

Da manji stanovi imaju uglavnom višu cenu u odnosu na velike, potvrđuje i Jasmina Gavrilov Dražić sa portala 4zida.rs.

„Kako kvadratura stanova raste, tako opada cena po kvadratnom metru, naravno pod uslovom da se ne radi o luksuznim stanovima ili zgradama koje imaju neke dodatne usluge kao što su recepcija, velnes… Ako u istoj zgradi uporedimo stan manje strukture i, na primer, neki trosoban stan, onaj manje strukture po pravilu ima višu cenu po kvadratnom metru. Teško je reći u procentima za koliko je ta cena viša, jer i kod njih važi pravilo da to najpre zavisi od lokacije. Tako se u manjim mestima mogu naći garsonjere od 500 evra za kvadratni metar, a na periferiji Beograda od 1000 evra po kvadratnom metru. Osim lokacije, na cenu utiče i to da li je stan u novogradnji, starogradnji, da li zahteva renoviranje“, nabraja Gavrilov Dražić i dodaje da se ovakve nekretnine grade i u novogradnji, ali da je tražnja značajno veća od ponude.

Za izdavanje i studiranje

Iz razgovora sa našim sagovornicima saznajemo da su glavni kupci ovakvih stanova mladi koji žele da se osamostale, ljudi iz unutrašnjosti koji imaju novac u „slamarici“ i planiraju da pošalju decu na studije u veći grad, ali i da ulože novac, i oni koji investiraju u nekretnine isključivo sa idejom da ih izdaju.

„Prema našem iskustvu, najveći broj kupaca dolazi iz unutrašnjosti. Ljudi su uštedeli neki novac, vole da imaju stan u Beogradu, još ako imaju decu koja planiraju da studiraju za njih je kupovina nekretnine najbolja opcija. Dok deca ne krenu na studije, obično te stanove izdaju. Postoje i oni kupci koji uzimaju stanove do 40 kvadrata isključivo da bi ih rentirali. Cene izdavanja takvih nekretnina su dobre, tražnja je velika, ne treba im mnogo novca da ga opreme i oni obično uopšte ne kupuju parking mesto koje može da košta i dodatnih desetak hiljada evra“, navodi Dragana Grbić.

Katarina Lazarević, čija se kompanija bavi i posredovanjem pri zakupu nekretnina, potvrđuje da su rente malih stanova izuzetno visoke, a i teško ih je naći u ponudi jer se brzo izdaju. To upravo govori u prilog tezi da se u takve stanove isplati uložiti novac.

Treba, međutim, spomenuti da je tražnja za ovakvim stanovima velika i zbog niske kupovne moći građana, te je za mnoge porodice sa jednim detetom to i jedini krov koji mogu da obezbede.

„Kupovna moć mnogih bračnih parova, koji otpočinju zajednički život ili imaju jedno dete, je takva da su to njihove realne mogućnosti da se skuće. S druge strane, garsonjere su te koje se uglavnom kupuju zbog izdavanja“, pojašnjava Anita Milićević.

Zbog svega navedenog, Katarina Lazarević kaže da bi trebalo da se propiše pravilo da se u zgradi izgradi određeni broj malih stanova. „Trebalo bi da postoji takva inicijativa jer je jaz između ponude i tražnje očigledno ogroman“, ističe Lazarević, ali dodaje da je malo verovatno da će tako nešto biti usvojeno.

Na kraju dana, sve je u novcu i isplativosti.

Vesna Lapčić

Biznis & finansije, broj 201, septembar 2022. 

Foto: Patrick Perkins, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Naši neimari sve manje grade po svetu

by bifadmin

Na svim zemaljskim meridijanima sada je srpskih građevinaca verovatno manje nego što ih je nekada bilo na jednom gradilištu negde u Iraku. Statistika građevinskih radova u inostranstvu pokazuje da je lane dunđera iz Srbije, na stranim projektima, bilo u proseku – 1.491. Najviše ih je bilo u Nemačkoj – 755, dok je naš zanat u Norveškoj, na primer, predstavljao jedan radnik.

Ukupna vrednost radova koje su izvođači iz Srbije izveli u inostranstvu u 2021. godini iznosila je 23,3 milijarde dinara, što je nepunih 200 miliona evra. Najveća građevinska aktivnost bila je u Ruskoj Federaciji, skoro trećina od ukupne vrednosti izvedenih radova i to sa 200 radnika. U Nemačkoj, iako je najviše njih, obezbedili su petinu ukupne vrednosti izvedenih radova. Iz Ugande je stiglo 11,7 odsto, iako je tamo najveća ugovorena cifra – skoro 13 milijardi dinara vredan posao.
U građevinskim firmama, međutim, upozoravaju da su to vrlo mali brojevi.

– Srpsko građevinarstvo u inostranstvu skoro da ne postoji – kaže Ratomir Todorović, direktor „Planuma“. – Te brojke su simbolične. „Energoprojekt“ radi nešto u Ugandi. „Putevi Užice“ su radili u Rusiji, ne znam da li još rade. Mi pokušavamo u Angoli. I to je to od srpskih firmi u inostranstvu. Mnoge rade kao strane firme, najčešće kiparske. Tako i mi nastupamo u Rusiji. To je još iz vremena sankcija. Drugačije nismo mogli, a onda smo tako stekli licence i reference, pa smo i nastavili.

U Rusiji ima puno firmi u visokogradnji, koje su osnovali naši ljudi. To su uglavnom pojedinci iz „Geneksa“ koji su pokrenuli svoje kompanije još u vreme sankcija. Srpskih firmi nema u inostranstvu, zato što više nema srpskih banaka koje će ih pratiti. Bez bankarske podrške je nemoguće obezbediti garancije i raditi. U Rusiji ni sada nema nikakvih problema sa realizacijama poslova, a moglo bi biti sa izvlačenjem novca, jer su im zapadne banke ukinule sviftove.

Posmatrano prema vrsti građevina, u inostranstvu su naši na zgradama izveli radove u vrednosti 12,3 milijarde dinara, što čini polovinu ukupne vrednosti radova.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci