gubitaši Архиве - Biznis i Finansije

Najprofitabilnije privredno društvo u 2021. godini je SERBIA ZIJIN MINING D.O.O. BOR sa neto dobitkom od 34.356 miliona dinara, koji je gotovo 13 puta veći od prošlogodišnjeg.

Visoka profitabilnost generisana je obavljanjem primarne delatnosti obzirom da je društvo tokom 2021. godine započelo proizvodnju i prodaju koncentrata bakra (nakon delatnosti ispitivanja terena), što mu je omogućilo da realizuje poslovne prihode u višestruko većem iznosu (37 puta), koji su dostigli 55.067 miliona dinara (na 17. mestu), kao i da ostvari znatno veći poslovni dobitak, u visini od 39.784 miliona dinara.

Finansijski prihodi iz odnosa sa matičnim, zavisnim i ostalim povezanim licima, koji su prethodne godine bili glavni činilac pozitivnog neto rezultata beleže pad od 92,0%, dok su rashodi po osnovu dugoročnih kredita od matičnog pravnog lica gotovo osam puta povećani, te je u delu finansiranja iskazalo gubitak (4.581 milion dinara).

Društvo je poslovalo sa dvostruko uvećanom poslovnom imovinom u odnosu na prethodnu godinu, u vrednosti od 73.403 miliona dinara i zauzima 20. mesto (budući da je u drugoj polovini 2021. godine stavilo u upotrebu sve završene objekte i opremu radi vršenja delatnosti eksploatacije mineralnih resursa i proizvodnje, kao i da su povećana potraživanja od matičnog, zavisnih i ostalih povezanih lica u inostranstvu za rudni materijal), pri čemu je raspolagalo sa kapitalom od 30.659 miliona dinara, dok ukupan gubitak kumuliran iz prethodnih godina iznosi 11.284 miliona dinara. Uspešno poslovanje je pratio rast broja zaposlenih (sa 185 na 442 radnika).

Drugoplasirano društvo prema neto dobitku

MК GROUP DOO BEOGRAD je sa neto dobitkom u iznosu od 26.160 miliona dinara, koji je gotovo 10 puta uvećan na godišnjem nivou zauzeo drugo mesto (22. mesto u 2020. godini). S obzirom na to da je društvo registrovano za obavljanje delatnosti holding kompanija, odnosno da pretežno upravlja zavisnim pravnim licima (36) rast neto dobitka je posledica intenzivnijih finansijskih i ostalih aktivnosti iz kojih je, usled značajnih prihoda od dividendi po osnovu udela u povezanim licima odnosno dobitaka od prodaje udela u matičnim i zavisnim pravnim licima, iskazalo visok pozitivan rezultat (14.426 miliona dinara odnosno 14.724 miliona dinara), dok u delu poslovnih aktivnosti beleži gubitak (644 miliona dinara). Iako su poslovna imovina i kapital smanjeni (12,7% odnosno 25,2%), oni imaju veliku vrednost od 38.443 miliona dinara odnosno 14.680 miliona dinara, te je ono među sto društava sa najvećim finansijskim kapacitetima. MК GROUP DOO BEOGRAD je zapošljavao 61 radnika, što je za devet manje nego prethodne godine.

Visoko profitabilna privredna društva – među prvih pet prema profitabilnosti i poslovnim prihodima, uz značajne finansijske kapacitete

SERBIA ZIJIN COPPER DOO BOR je napredovao na listi najprofitabilnijih društava za jednu poziciju i zauzeo treće mesto, sa realizovanim neto dobitkom u iznosu od 23.774 miliona dinara, 2,8 puta većim na godišnjem nivou. Povećana rudarska proizvodnja, uz rast cena bakra i plemenitih metala na svetskom tržištu uticali su na intenzivan rast poslovnih prihoda (71,9%), koji su realizovani u visini od 121.442 miliona dinara, te je četvrti na toj listi. Istovremeno poslovni rashodi beleže sporiji rast (41,3%), pa je poslovni dobitak porastao preko 3,5 puta i dostigao 36.441 milion dinara, što je i opredelilo visoku profitabilnost društva. Vrednost poslovne imovine i kapitala je znatno uvećana (54,8% odnosno 38,0%) i iznosi 202.939 miliona dinara (osmo mesto) odnosno 83.440 miliona dinara (10. mesto), dok je kumuliran gubitak smanjen za 10,6%, na iznos od 4.043 miliona dinara. Broj zaposlenih je povećan za 252 radnika, tako da je tokom 2021. godine bilo angažovano 5.724 zaposlenih.

Povećanje tražnje za čelikom tokom 2021. godine, uz istovremeni rast cena ovog proizvoda, uticali su da društvo HBIS GROUP SERBIA IRON & STEEL D.O.O. BEOGRAD poveća obim proizvodnje i više nego duplira poslovne prihode, ostvarivši ih u visini od 130.582 miliona dinara (treće mesto) i da od petoplasiranog gubitaša prethodne godine pređe u sferu profitabilnog poslovanja sa neto dobitkom od 23.737 miliona dinara (četvrto mesto). Istovremeno, značajno je uvećalo poslovnu imovinu i kapital (55,7% odnosno 351,4%), koji su iskazani u vrednosti od 81.541 milion dinara i 33.177 miliona dinara (17. i 22. mesto). Pri tome, kumuliran gubitak je ostao na prošlogodišnjem nivou i iznosi 28.210 miliona dinara (16. mesto). Iako je zapošljavao 220 radnika manje nego prethodne godine, i dalje se ističe prema velikom broju zaposlenih ‒ 4.858 radnika.

NIS A.D. NOVI SAD je, usled oporavka cena nafte na svetskim berzama i ponovnog oživljavanja privrede, realizovao poslovne prihode veće za 67,0% nego prethodne godine, u visini od 281.048 miliona dinara (drugo mesto), što je uslovilo povratak te naftne kompanije na listu najprofitabilnijih društava u 2021. godini i to na peto mesto, sa neto dobitkom od 23.132 miliona dinara. Pored toga, nalazi se na trećem mestu prema vrednosti poslovne imovine od 419.340 miliona dinara i na četvrtom mestu prema iznosu kapitala od 272.248 miliona dinara, pri čemu je zapošljavao značajan broj radnika ‒ njih 5.108 (5.035 u 2020. godini).

Uspešna privredna društva – među vodećim prema poslovnim prihodima, uz visok neto dobitak i velike finansijske kapacitete

DELHAIZE SERBIA DOO BEOGRAD je peti prema poslovnim prihodima od 118.913 miliona dinara, koji su porasli za 6,7% u odnosu na prethodnu godinu. Iako po osnovu poslovnih aktivnosti beleži blagi rast dobitka (6.828 miliona dinara), to povećanje je kompenzovano gubitkom u finansijskoj sferi poslovanja (208 miliona dinara), te je ovaj maloprodajni lanac ostvario neto dobitak za 24,4% manji od prošlogodišnjeg, u iznosu od 2.973 miliona dinara i zauzeo 31. mesto. Poslovna imovina i kapital su uvećani (15,6% i 1,1%) i prema vrednosti tih kapaciteta (83.479 miliona dinara i 42.756 miliona dinara) je na 16. mestu. Istovremeno zauzima četvrto mesto prema broju zaposlenih od 11.637, što je za 1.252 radnika manje u odnosu na prethodnu godinu.

Među privrednim društvima sa najvećim poslovnim prihodima je i JP SRBIJAGAS NOVI SAD, koji je sa 116.175 miliona dinara prihoda, pritom za trećinu većim u odnosu na prethodnu godinu, na šestom mestu. Budući da poslovni rashodi, usled uvoza dodatne količine gasa po višestruko većim nabavnim cenama, beleže intenzivniji rast (42,6%), dobitak iz poslovnih aktivnosti je smanjen (44,1%) na 5.322 miliona dinara. Međutim, usled nižeg gubitka iz ostalih aktivnosti gotovo za dve trećine (2.859 miliona dinara), neto dobitak tog javnog preduzeća je na godišnjem nivou povećan za 26,2% i iznosi 3.773 miliona dinara (23. mesto). JP SRBIJAGAS NOVI SAD je visoko pozicioniran prema vrednosti poslovne imovine i kapitala (sedmo i osmo mesto), koji su iskazani u visini od 278.802 miliona dinara odnosno 124.349 miliona dinara, a zapošljavao je 941 radnika (934 u 2020. godini).

Najveće privredno društvo i najveći gubitaš

Najveće privredno društvo u Republici Srbiji je JP EPS BEOGRAD, koji je vodeći prema poslovnim prihodima, raspolagao je najvrednijim finansijskim kapacitetima, ali je prvi i prema iznosu neto gubitka, kao i ukupnog gubitka. U 2021. godini ostvario je poslovne prihode od 319.681 milion dinara, koji su veći za 12,6% u poređenju sa prethodnom godinom i čine 2,2% prihoda cele privrede. Istovremeno, usled poremećaja na svetskom tržištu energenata, kao i u proizvodnji električne energije u četvrtom kvartalu, poslovni rashodi su rasli znatno brže (26,5%), što je uticalo da, posle dobitka prethodne godine, iskaže poslovni gubitak od 10.953 miliona dinara. Pored toga, beleži gubitak i u podbilansu finansiranja od 1.672 miliona dinara (prethodne godine dobitak) i u delu ostalih aktivnosti od 2.639 miliona dinara.

Кao rezultat navedenih kretanja, za razliku od prethodne godine kada je bio najprofitabilniji, JP EPS BEOGRAD je iskazao najveći neto gubitak, u visini od 14.949 miliona dinara, koji učestvuje sa 5,4% u ukupnom neto gubitku privrede. To se uz ustupanje Republici Srbiji učešća u kapitalu ODS EPS DISTRIBUCIJA DOO BEOGRAD, shodno Zaključku Vlade RS, odrazilo i na značajno uvećanje ukupnog gubitka (17,1%), te on iznosi 225.652 miliona dinara i predstavlja 6,1% gubitka privrede.

Poslovna imovina ovog velikog energetskog sistema u vrednosti od 962.088 miliona dinara i kapital od 600.981 milion dinara, čine 5,0% odnosno 6,8% tih kapaciteta na nivou privrede. JP EPS BEOGRAD je zapošljavao 1,9% svih zaposlenih u privredi, odnosno 23.507 radnika, što je 971 radnik manje nego prethodne godine.

Javna preduzeća na listama STO NAJ… privrednih društava

Na listama STO NAJ… privrednih društava u 2021. godini nalazi se 19 javnih preduzeća, koja su zapošljavala 65.621 radnika. Pozitivno je poslovalo 12 preduzeća, od kojih su njih četiri među sto najprofitabilnijih privrednih društava, a sa neto gubitkom je poslovalo sedam javnih preduzeća, pri čemu ih je pet na listi najvećih gubitaša. Od sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima šest je javnih preduzeća, a među onima sa najvrednijom poslovnom imovinom i kapitalom je njih 14. Istovremeno, osam javnih preduzeća je prisutno na listi društava prema ukupnom gubitku.

Najveći neto dobitak, uz već pomenuti JP SRBIJAGAS (23. mesto), realizovali su JP POŠTA SRBIJE BEOGRAD, JКP BEOGRADSКE ELEКTRANE BEOGRAD i JP PEU RESAVICA (28, 35. i 37. mesto redom).

Neto gubitak u najvećem iznosu, pored prvoplasiranog JP EPS BEOGRAD, beleže JP PUTEVI SRBIJE BEOGRAD (peto mesto), kao i JКP GSP BEOGRAD, EPS-JP TE КOSOVO SA PO OBILIĆ, JP ELEКTROКOSMET PRIŠTINA (20, 23. i 56. mesto redom).

Povlašćeni u prvom planu

Tek je snažnim fiskalnim merama u prethodnih četiri, pet sezona zaustavljeno beskrajno pozajmljivanje novca. Građani su itekako osetili teret novih nameta, ali su osetili i prednosti dobro planiranog budžeta i usklađivanja zajedničke potrošnje saglasno prihodima. I sada opet se minus strelovito uvećava, podstičući atmosferu straha od bekrijskog traćenja novca poreskih obveznika.

Kada je korona zaraza počela zalet, rebalansom budžeta deficit je, prvobitno planiran na 210 miliona evra, uvećan na 2,82 milijardi, cirka 6,7 odsto BDP, da bi ministri poslednjih godina sve češće govorili o sedam i po odsto BDP minusa. Nedavno je, međutim, iz krugova Međunarodnog monetarnog fonda procenjeno da će u tekućoj godini ostati nepokriveno čak devet odsto državnih troškova.

Za sada nije precizno rečeno kuda će biti utrošeno cirka 900 miliona. U prvom planu su javna ili preduzeća u kojima država Srbija ima znatan vlasnički udeo, pre svih EPS i ER Srbija, mada ne bi bilo iznenađenja da država pomogne i pojedina privatna preduzeća.

Političko-pravni ambijent za svojevrsna državna ekonomska ulaganja izgrađen je još početkom pandemije kada je srpska vlada objavila da će država na razne načine pomagati sve privredne subjekte, uključujući i kupovine vlasničkih udela. Otvorila je i mogućnost da Narodna banka Srbije počne otkupljivanje obveznica ovdašnjih preduzeća, i to onih koja na tržištu teško mogu naći kreditora.

Javna preduzeća ne moraju vraćati dug

Iz MMF pristigla vest o nameri Vlade Srbije da budžetski deficit znatno uveća otvorila je pitanje na šta će se potrošiti novac. Odmah je uočeno da je pri osmišljavanju programa za aktivnost tokom pandemije vlada ostavila niz mogućnosti za podršku pre svega javnih preduzeća.

Tako se u jednoj od pratećih uredbi našla odredba po kojoj vlada može pomoći ne samo kupovinom vlasničkog udela, čime stiče pravo na upravljanje firmom srazmerno vlasništvu, već i kupovinom obveznica, kada postaje vlasnik dela fime, ali bez prava upravljanja. Mada izgleda kao klasično ulaganje, ceo postupak više sliči formi kreditiranja, pa stoga država i predviđa kamatu višu od referentne kamatne stope NBS. Slični mehanizmi pomoći države nacionalnoj privredi nisu nepoznati širom sveta. I u tržišnim ekonomijama.

Ono što bode oči je mogućnost da se u određenom periodu nakon ulaganja u javnom preduzeću izvrši procena vrednosti firme. Ukoliko je nakon pomoći vlade došlo do povećanja iznad vrednosti pozajmljene svote, dug se smatra realizovanim i neće se tražiti povraćaj novca. Drugim rečima, javno preduzeće neće morati vraćati novac.

Gubitaš sa najvećim platama

Upravo ovakav tok novca je ono što je zairitiralo javnost. Javni sektor je pandemiju iskoristio da izgradi još privilegovaniju poziciju. Tačnije vlada je jedva dočekala priliku da budžetski novac, koji dominantno potiče od zaposlenih u privatnom sektoru, prelije u javna ili preduzeća u kojima ima znatan udeo. I to ona koja su se već itekako okoristila od povlašćenog statusa.

Nije prošlo ni dva meseca od kako je praktično Vlada Srbije otplatila pristižući dug ER Srbija, a sada se ponovo lova uliva u kompaniju čije je poslovanje pozitivno samo stoga jer su svakogodišnje državne subvencije od dvadesetak miliona evra iznad poslovnog gubitka firme.

Što se tiče EPS-a, firma angažuje imovinu vrednu preko jedanaest milijardi evra, a beleži ili minimalan profit od, 4,8 miliona evra, pre dve sezone, ili, pak, gubitak. Lane je iznosio oko 33 miliona evra. Pri tome zaposleni u po kapitalu najvrednijoj srpskoj kompaniji imaju za ovdašnje prilike izuzetno visoka primanja, prošlogodišnji prosek neto plata svih 28.600 radnika je 97.200, već januara meseca je premašio sto, nedavno i sto deset hiljada dinara.

Kada dolaze bolji dani

Gubitak u poslovanju očito nema efekta na nagrađivanje zaposlenih. Plate rastu i kada je proizvodnja za tri milijarde kilovata manja nego prethodne sezone, a i pet odsto je ispod planirane. Umesto očekivanih sto miliona evra investicija u razvoj, uloženo je samo četrdeset i sedam, što znači da je samo istrošena oprema zamenjena novom.

I sada firmi koja u srpskoj poziciju ima i glavnu ulogu i povlašćenu poziciju, a zaposleni standard daleko iznad radnih rezultata, država, koristeći se atipičnom i neugodnom opštom situacijom, pokušava da dodatno ulije budžetska sredstva. To što će deficit naglo da naraste ili što se za narednu godinu predviđa još otežanije poslovanje velike većine privrede, naročito privatnog segmenta, za državu nije bitno.

A moralo bi biti, i sama novo-stara premijerka je u elaboraciji programa jasno rekla da izlaska iz krize neće biti pre 2029. godine. Dotle treba preživeti.

Izvor: 021.rs

gubitaši

Najveće privredno društvo je najveći gubitaš u Srbiji