„Hedera Vita“ ima preko 500 kozmetičkih proizvoda spravljenih od prirodnih supstanci, 40 zaposlenih, nekoliko svojih radnji u Beogradu, Loznici, Novom Sadu i Subotici, kozmetički salon, prodavnicu zdrave hrane i poslastičarnicu koja je svojevrsna turistička atrakcija. Kozmetičke proizvode izvozi u 15 zemalja, većinom u Evropu, a deo na tržišta SAD i Kanade. „Mi smo primer da je moguće malim koracima steći veliko poverenje potrošača”, ističe Olgica Samoilović, vlasnica ovog preduzeća iz Loznice.
Olgica Samoilović je radila brojne poslove još od rane mladosti, a kada je konačno trebalo odrasti, donela je neuobičajenu odluku. Napustila je posao u jednoj farmaceutskoj kompaniji u Beogradu i vratila se u rodnu Loznicu. Imala je 26 godina i kaže da je to učinila jer je htela da otvori svoju firmu, u kojoj će raditi onako kako ona želi. Njen početnički kapital je bio skroman, pa je odabrala najpragmatičnije rešenje – da svoj hobi, izradu sapuna, pretvori u posao. Registrovala je firmu i napravila prvu seriju glicerinskih i sapuna od kozjeg mleka. Zatim je počela da obilazi apoteke, a put je vodio i do Valjeva i drugih gradova u kojima je ugovarala prodaju.
Vremenom je rastao broj objekata u kojima su se prodavali njeni sapuni, pa je zaposlila još ljudi i proširila asortiman. Danas proizvodi i druge prirodne preparate, razne serume i tonike za lice, balzame za usta, kreme za ruke i losione za telo. Iz njene fabrike u Loznici na tržište stižu i šamponi i regeneratori za kosu, kreme za sunčanje, gelove za dezinfekciju ruku, eterična i ulja za masažu…
Proizvod treba da košta onoliko koliko zaista vredi
Da bi stigla do ovako bogate ponude, „Hedera Vita“ je morala mnogo da ulaže u svoju laboratoriju u kojoj se prave novi i usavršavaju postojeći proizvodi. Samoilović kaže da sami biraju sirovine i da im je veoma važno da to budu prirodni sastojci iz organske proizvodnje, jer se njihova proizvodnja zasniva upravo na preparatima koji su zdravi i koji će prijati organizmu i koži. Preduzeće je zato organizovalo i brojne obuke za svoje tehnologe, proizvodne radnike i trgovce u specijalizovanim prodavnicama, koje je u međuvremenu otvorilo.
Samoilović ističe da su svi oni zajedno zaslužni za uspeh ovog preduzeća. „Firmu sam otvorila, između ostalog, i da bih sebi stvorila mogućnost da radim u kolektivu koji mi odgovara, sa ljudima koji dele iste vrednosti kao ja – ljubav prema prirodnoj kozmetici i želju da doprinesu zajednici, a ne da u nedogled povećavaju nečije zarade. Htela sam da okupim grupu ljudi koji vole svoj posao, da dolaze i odlaze s radnog mesta nasmejani. Poslodavac koji želi takve radnike mora da ih poštuje i motiviše, a oni će mu to vratiti kroz svoj rad”.
Vlasnica Hedera Vite ne želi da njena firma preraste u kompaniju sa stotinama zaposlenih, jer tada ne bi poznavala svakog svog radnika, njegov način rada, niti bi mogla da sasluša njihove savete i korisne ideje. Zašto je to za nju toliko važno, objašnjava na sledećem primeru: „Ako ispred mene stavite naših pet ručno rađenih sapuna, za svaki ću znati koja od naših žena ih je proizvela, zato što one unose sebe u svoj posao“.
Taj lični pečat prepoznaju i kupci, dodaje naša sagovornica, koji su sve otporniji „na reklame koje iskaču iz frižidera“ i umesto industrijske kozmetike rađe biraju preparate koji su ručno rađeni, od prirodnih supstanci i sa mnogo majstorskog umeća. Samoilović je protivnica agresivnog marketinga, „jer kada neko izdvaja toliko novca za svakodnevno reklamiranje, taj izdatak mora da se odrazi i na cenu, pa kupac ne plaća samo proizvod, nego i njegovu promociju“. Prema njenom mišljenju, proizvod treba da košta onoliko koliko zaista vredi, i upravo zato će ga kupci preporučivati drugima. Na taj način posao organski raste a kompanija stiče lojalne potrošače.
Redovni kupci su važniji od brze zarade
Umesto da zatrpava potencijalne mušterije reklamnim obećanjima, Samoilović ulaže taj novac u dizajn svojih proizvoda i specifičan pristup prodaji. Preduzeće u svojim prodavnicama zapošljava isključivo edukovane radnike, koji se razumeju u njegove preparate i različite tipove kože i zato mogu svakom kupcu da preporuče proizvod koji baš njemu odgovara.
„Nije nam cilj da po svaku cenu prodamo što više, nego da steknemo kupce koji će kod nas kupovati redovno. Zato smo uveli pravilo da u slučajevima kada neko želi da kupi preparat koji za njega nije prikladan, prodavac ima slobodu da objasni kupcu zašto mu takav proizvod ne bi odgovarao i da mu preporuči neki drugi, koji je za njega prikladniji. Bolje je i da kupac na kraju ne uzme ništa, nego da kupi nešto što mu neće odgovarati“, naglašava Samoilović, koja je duboko uverena da kozmetičkom poslu treba pristupati odgovorno, pre svega zbog zaštite potrošača.
Naravno, ovakav pristup prodaji nije moguć za asortiman koji „Hedera Vita“ plasira preko trgovinskih lanaca specijalizovanih za kozmetiku, brojnih apoteka i prodavnica zdrave hrane u Srbiji. Kod takvog plasmana od pomoći je maštoviti dizajn, ali su na kraju potrošači ti koji donose odluku na osnovu informacija na ambalaži i sopstvenog znanja. Da je ishod ovakvog testa za proizvode lozničkog preduzeća povoljan svedoči njegov rast iz godine u godinu, ili kako to definiše njegova vlasnica: „Mi smo primer da je moguće malim koracima steći veliko poverenje potrošača”.
Poverenje se širi i u inostranstvu, pa pored već postojećih tržišta u 15 zemalja, „Hedera Vita“ je u pregovorima o izvozu svojih proizvoda u Rusiju i Saudijsku Arabiju. Zahvaljujući njihovom kvalitetu, sve više uglednih stranih kompanija traži i da Hedera radi uslužno za njihove robne marke. „Ova godina bi trebalo da bude dobra za nas“ predviđa Samoilović, nakon prethodne tri koje su bile jako turbulentne za ovo preduzeće, „posebno tokom prvog talasa pandemije, kada prirodna kozmetika nikome nije bila prioritet, već gola egzistencija. Srećom, zahvaljujući malom broju zaposlenih i veoma fleksibilnoj organizaciji, vrlo brzo smo se preorijentisali na proizvodnju dezinficijenasa, što nam je pomoglo da prebrodimo prvi udar krize“.
Nagrađena preduzetnica sa rukama u sudoperi
Posle normalizacije pandemijske situacije, prodaja njihovih preparata je ponovo počela da raste, čak je i premašila obim koji je ostvarivala pre krize. Najveće interesovanje je na tržištima u Beogradu i Loznici, a Olgica Samoilović je u svom gradu proširila posao i na druge delatnosti. Otvorila je prodavnicu zdrave hrane, kozmetički centar sa idejom da jedan deo ubuduće radi kao trening centar, pa čak i poslastičarnicu, koja je zbog svojih neobičnih kolača postala turistička atrakcija.
Naša sagovornica kaže da je u poslastičarsku delatnost ušla slučajno. Nije htela da propusti priliku kada se u ponudi našao jedan lokal u centru Loznice. Prostor joj se toliko dopao da ga je zakupila, ali stvar je bila u tome da je bio „kao skrojen“ za ugostiteljski posao. To nije obeshrabrilo preduzetnicu iz Loznice, koja je za tri meseca osmislila i pokrenula novi posao – „domaćinsku poslastičarnicu“. Naime, proizvodnja kolača se zasnivala na istim principima kao i proizvodnja kozmetike, a da se već stečeni dobar glas daleko čuo potvrdila je i navala na novu poslastičarnicu.
„U tim trenucima sam se uplašila da nećemo uspeti – zbog ogromnog viška posla! Odjednom sam se našla u potpuno neverovatnoj situaciji. Tek što sam sletela iz Madrida gde sam dobila nagradu za preduzetnicu godine, morala sam da otrčim u poslastičarnicu jer su radnice bile u panici – nisu stizale da naprave tako veliku količinu kolača, a kamoli da operu nagomilane sudove. Naravno, zavrnula sam rukave i počela da perem. Ljudi su svraćali da mi čestitaju na nagradi, ali nisam mogla da se rukujem sa njima jer su mi ruke bile u sapunici. Sada mi je to smešno, ali tada sam htela da zaplačem“, priznaje Olgica Samoilović, „i sve vreme sam se pitala zašto mi je to trebalo. A pokazalo se da je trebalo. Već smo se uhodali, i kolači nam se prodaju podjednako dobro kao i kozmetika“.
Marija Dukić