Srpska borovnica ove sezone se otkupljuje po ceni od 5,5 do 6 evra kilogram što je, po podacima Borovnica kluba Srbija, za pola evra više nego lane. I dalje je reč o najisplativijem voću, koje pete godine od početka investicije donosi dobit od 25.000 evra po hektaru.
Koliko je reč o stabilnosti kada je u pitanju ova voćarska proizvodnja, svedoči i podatak da je cena borovnice u poslednje tri godine kod vrhunskih proizvođača u proseku bila oko 5,5 evra za kilogram, što je ubedljivo najviša otkupna cena od svih vrsta voća koje se “na veliko” gaje u Srbiji.
– Prinos i potražnja su na nivou prethodne godine, ali je zbog povećanih troškova inputa proizvodnje otkupna cena sada nešto viša. Srpska borovnica je tražena roba u izvozu, a pošto se očekuje da i izvozna cena bude visoka, nema nema potrebe da se ona na domaćem tržištu prodaje po nižoj ceni – objašnjavaju pojedini plantažeri “plavog zlata” sa područja Kolubarskog okruga.
Po statističkim podacima, u Srbiji se borovnica 2020. godine gajila na nešto više od 1.500, da bi lane pod plantažama borovnice bile površine od oko 2.500 hektara. Najviše plavih plodova iz naše zemlje izveženo je na tržišta Holandije, Velike Britanije i Poljske. Po podacima Svetske organizacije za bobičasto voće, tražnja za borovnicom na svetskom tržištu u poslednjoj dekadi raste za 12 odsto, a analitičari predviđaju da će se izvoz sveže borovnice stalno povećavati. Prednost srpske borovnice, pokazalo je dosadašnje iskustvo, jeste što ona na tržište EU stiže posle borovnice iz Španije, a pre one iz Poljske.
Prinos od oko 10 tona po hektaru
Borovnica je, ukoliko su oni koji žele da pokrenu njenu proizvodnju spremni i sposobni za veliko početno ulaganje, najisplativija biljna kultura jer sa jednog hektara donosi dobit od 25.000 evra, pete godine od početka gajenja.
– Ulaganje u jedan hektar borovnice po najvišim standardima, što podrazumeva kompletno uređenje plantaže od kopanja bunara i njenog ograđivanja, potom nabavke 3.000 sertifikovanih sadnica do postavljanja protivgradne mreže, sve uz primenu svih agrotehničkih mera, iznosi oko 40.000 evra. Za manje površine, aproksimativno, ulaganja su manja – objašnjava Jovan Milinković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.
Zarada proizvođača, naravno, zavisi od niza faktora, od vremenskih uslova preko krupnoće ploda do načina plasmana.
– Sa punom rodnošću plantaže koja počinje od pete godine, a ako je na ovaj način uređena, prinos sa jednog hektara je 15.000 kilograma plodova što po sadašnjim tržišnim uslovima obezbeđuje dobit od 25.000 evra. Treba znati da se borovnica na jednom zasadu gaji od 25 do 35 godina, što dodatno potvrđuje isplativost ulaganja – kaže Milinković.
Čak i plantažeri, kako pokazuju podaci Borovnica kluba Srbije, koji nisu primenili punu savremenu tehnologiju, prethodnih godina su imali prinos od oko 10 tona po hektaru, a ta borovnica druge klase imala je solidnu otkupnu cenu od 3,5 evra kilogram.
Izvor: Blic
Foto; Pixabay
