Dok s jedne strane privreda lagano tone, s druge bi se moglo reći, da je aktuelna kriza probudila i menadžere i industrije. Rad od kuće koji do skora nije ulivao poverenje mnogih kompanija, ispostavilo se sada da može biti i mnogo produktivniji. Mnogi menadžeri su postali kreativniji, inovativniji, tešhnološki moderniji i na kraju, a što je u biznisu posebno u kriznom momentu vrlo važno, mnogo brži.
Za samo mesec dana, koliko u Srbiji traje kriza, pokazalo se da su izazovi ekonomskog zastoja umnogome rešivi ukoliko se odstupi od standardnih i uhodanih modela poslovanja kompanija. Pokazalo se i da je princip čekanja menadžmenta da se poslovanje vrati na ono kakvo je bilo pre pandemije najskuplje i najgore rešenje za kompaniju. Ne zbog toga što se privredna aktivnost neće vratiti na nivoe pre ove krize, nego što čekanje uopšte nije ekonomski održivo. Pokazalo se dakle, da su brzina i kreativnost, i vrline i novac, i način za opstanak mnogih industrija.
Mnogi trgovci, tako su, prodaju preusmerili na tehnološki dostupne kanale, mnogi na beskontaktnu dostavu. Mnoge fabrike su preusmerile proizvodnju na robu za kojom postoji tražnja, mnogi su poslovanje direktno prilagodili korona virusu. Pojedine osiguravajuće kuće u Evropi već su počele da nude „korona osiguranje“. I sve to je osmišljeno i realizovano za dve ili tri nedelje, možda i manje.
Proizvodnja u Srbiji u pojedinim oblastima znatno se pokrenula od kada se naša zemlja našla u vanrednom stanju. Mnoge fabrike počele su da proizvode stvari koje ili nikada nisu, ili su odavno obustavile te procese. Tako sada imamo domaći kvasac, alkohol za bolnice, hirurške maske….
Domaći kvasac
Krenimo redom. U svim velikim trgovinskim lancima, ali i manjim prodavnicama, od nedavno se prodaje domaći kvasac, proizveden u fabrici u Senti. Do skoro, Srbija je kvasac uvozila, i to pretežno iz Hrvatske i Mađarske. Sada se kod nas na nedeljnom nivou proizvodi 240 tona kvasca.
„Sve što smo imali da proizvodimo sami nekada, zbog posledica loših privatizacija, sada nemamo“, ukazao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović uz ogradu da ne želi da priča o politici. Podsetio je da u Senti postoji pogon koji proizvodi neke elemente za japansko tržište koje su slične kvascu, ali nije se koristio za plasman na srpsko tržište, nije se proizvodio pekarski kvasac.
Hipohlorid
Nije ovo usamljen primer. Fabrike u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu počele su proizvodnju hipohlorida. Kako je Nedimović objasnio, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) to je najbolje dezinfekciono sredstvo za ravne površine, a Srbija može da proizvede dnevno 50.000 litara. Takođe, u više pogona počela je i proizvodnja 75-procentnog alkohola kojim se snabdevaju klinički centri i opšte bolnice.
„Koristimo sva naša znanja u poslednjih 20 godina da budemo praktični“, rekao je Nedimović i podsetio da su mnoge fabrike alkohola u privatizaciji nestale. Sada se, u ovoj situaciji krize, kako je istakao, vidi koliko je značajna poljoprivreda.
Respirator
Respirator napravljen u Srbiji, zaštitna odela, nova vrsta maski sa HEPA filterom koji može da se menja, kabine za dezinfekciju na javnim mestima, samo su još neka od 12 rešenja čija je izrada zbog suzbijanja efekata virusa korona počela u našoj zemlji. Naime, odmah po stupanju vanrednog stanja na snagu, Fond za inovacionu delatnost je objavio javni poziv domaćim kompanijama koji je zbog neophodnosti brzog odgovora, bio otvoren do 24. marta. U tom periodu stiglo je oko 300 predloga inovativnih projekata, što je, kako kažu, pokazalo visok potencijal domaćih inovativnih preduzeća.
Hiruške maske
Dobijamo takođe i hirurške maske iz fabrike u Petrovcu na Mlavi, koja je svoje pogone preusmerila na proizvodnju trenutno deficitarnog proizvoda. Da ne govorimo o mnoštvu malih proizvođača koji su pokrenuli radove na zaštitnim maskama i odelima za medicinsko osoblje, građane i radnike.
„Kada nevolja natera, onda mora nešto na brzinu da se proizvede da se ne bi gubili životi, a tada se i ne pita za troškove“, kaže za „Blic Biznis“ ekonomista Ljubomir Madžar. On ističe da proizvodnja ipak ne zavisi samo od tražnje već i od raspoloživosti resursa i proizvodnog potencijala.
„Ovo jeste za pohvalu, što je u jednoj urgentnoj i nenormalnoj situaciji pronađena snaga da se proizvede nešto što ranije nije proizvođeno. Kada nastupi kriza, mobilišu se neke snage koje su bile angažovane na drugim proizvodnim alternativama, i odjednom se prozvede nešto što ranije nije bilo u opticaju. Tada se otkrivaju i nove mogućnosti. Ipak, treba imati u vidu da dobar deo toga neće biti neophodan u redovnom stanju, a naročito treba obratiti pažnju na troškove proizvodnje jer postoji razlog zbog kog se inače nešto proizvodi u jednoj zemlji, a nešto u drugoj“, objašnjava Madžar.
Izvor: Blic