Ako grašak nad zemljom uspeva tri do četiri puta godišnje, na poljoprivrednom imanju pod zemljom može da se bere čak 60 puta godišnje. Pod uslovom da se proizvodi u strogo kontrolisanom okruženju, kao na gazdinstvu dvojice londonskih preduzetnika, koje se nalazi 30 metara pod zemljom.
Poljoprivredeno imanje „Growing Underground“ navršava petogodišnjicu poslovanja i to ne bi bila vest da nije reč o krajnje neobičnom gazdinstvu. Imanje se nalazi 30 metara pod zemljom, u bivšem londonskom skloništu iz Drugog svetskog rata.
Ovo sklonište je, zajedno sa brojnim arheološkim ostacima, pronađeno tokom opsežnih radova na izgradnji nove transportne infrastrukture u Londonu. U to vreme, dvojica Britanaca, Richard Ballard i Steve Dring, žleleli su da pokrenu posao u oblasti urbane poljoprivrede i tražili su pogodnu lokaciju.
Kada je otkriveno sklonište iz Drugog svetskog rata, došli su na ideju da se na tom prostoru, pod zemljom, može organizovati biljna proizvodnja. Tako su se udružili sa Londonskom kompanijom za upravljanje podzemnom mrežom i iznajmili prostor 2015. godine. Započeli su sopstveni posao osnovavši firmu „Growing Underground“.
Uzgoj bez zemljišta i sunčeve svetlosti
Reč je o imanju koje na površini od 560 kvadratnih metara uz pomoć visokih tehnologija proizvodi godišnje oko 100 tona različitih biljnih kultura, pa čak i suncokret, iako se ceo proces odvija bez sunčeve svetlosti i zemljišta. Sklonište se sastoji od tunela koji ima gornji i donji deo. Gornji je namenjen za uzgoj biljaka i proizvodnju, a donji, koji je manji, za skladištenje useva.
Prednost farme „Growing Underground“ je što ne zavisi od promenljivih i nepredvidivih vremenskih uslova. Proizvodnja počinje tako što se seme stavlja u plitke tacne na kojima se oplođuje kašastom podnom podlogom. Tacne za seme se prvo ostavljaju u potpunom mraku, što omogućava da seme brže klija. Kada se pojave izdanci, kultivacija se nastavlja na svetlu.
Odabrana su posebna LED svetla, koja utiču na veći prinos, a na plafonu tunela su postavljeni ventilatori koji doprinose održavanju stalne temeprature u prostorijama. Ona iznosi 15 stepeni Celzijusa, a izdanci koji se izlažu svetlu dalje se razvijaju pod temperaturom od 25 stepeni. Ceo proces proizvodnje kontroliše se uz pomoć računara, kako bi se obezbedilo održavanje potrebne temeparture, osvetljenja i vlažnosti.
Stroga kontrola na ulazu
Različite vrste useva postavljene su na takav način da svaka dobija optimalne uslove za uzgoj, a u radu podzemne farme koriste se samo obnovljivi izvori energije. Uspostavljeni sistem omogućava potpuno elminisanje pesticida i herbicida u proizvodnji. Berba je automatizovana. Na podzemnom imanju se koristi čak 70 odsto manje vode nego za proizvodnju na konvencionalnoj farmi. Većina vode može ponovo da se upotrebi, kao i preostali otpad koji se vraća u proizvodnju, pa nema ni emisija ugljen dioksida.
Na ulazu u ovaj neobični objekat nalazi se kancelarija za zaposlene koji kontrolišu proizvodnju putem računarskih programa. Oni istovremeno brinu o poružbinama i isporuci povrća kupcima.
Deo za proizvodnju se nalazi deset spratova niže, a do njega se dolazi malim liftom koji prima samo dve osobe. Zaposleni i posetioci moraju da nose gumene čizme, mrežicu za kosu i laboratorijski mantil i ne smeju na sebi da imaju bilo kakav nakit.
Obavezno je dezinfikovanje ruku pre ulaska, što je pravilo koje je na ovom neobičnom imanju važilo od samog početka, mnogo pre nego što se pojavila pandemija korona virusa. Naime, svi ovi postupci su neophodni kako bi se sprečila kontaminacija u strogo kontrolisanom okruženju.
„Turbo“ prinosi u bunkeru
Ballard i Dring su odlučili da za sada gaje samo mikro useve koji brže rastu i posledično daju veće prinose. Primera radi, ako grašak koji se uzgaja na konvencionalnom imanju može da se bere tri do četiri puta godišnje, onaj u stajkeniku do 30 puta, grašak „iz bunkera“ može da se bere čak 60 puta godišnje.
Korijander se nad zemljom uzgaja za 21 dan, a na podzemnom gazdinstvu londonskih poljoprivrednika raste za samo 14 dana.
Kada usevi sazru, dalje se sortiraju, mere i pakuju u recikliranu plastičnu ambalažu. Perduzetnici su veoma zadovoljni poslovanjem, jer imaju veliki broj kupaca širom Velike Britanije, posebno u Londonu, uključujući i neke od najprestižnijih londonskih restorana.
Foto: Pixabay