Rat između Rusije i Ukrajine traje već skoro godinu dana, sa najmanje 100.000 žrtava na obe strane. Sve zapadne zemlje su ujedinjene u osudi ruske agresije, ali imaju različita mišljenja o tome kako postupiti prema ovom sukobu.
Rastuća iscrpljenost ratom koji traje već skoro godinu dana povećava zabrinutost evropskih lidera. Čak i u državama Centralne Evrope koje se graniče ili nalaze u blizini Ukrajine, velika većina stanovništva želi prekid vatre ili mir, a ne nastavak rata. U dvanaest država Centralne Evrope u kojima je istraživanje sprovedeno u januaru 2023., 25% ispitanika se izjasnilo u korist prekida vatre, 58% se izjasnilo u korist mira, dok se samo 9% ispitanika izjasnilo u korist rata.
Stavovi koji daju prednost miru predstavljaju apsolutnu većinu u skoro svim zemljama u regionu. Samo je u Hrvatskoj (49%) i Poljskoj (47%) bilo malo manje ljudi koji daju prednost miru, ali je čak i u tim zemljama mir daleko najpopularniji scenario. Međutim, neophodno je obratiti pažnju na detalje, pošto su i ukrajinski i ruski lider već pozvali na mir u svojim zvaničnim izjavama, ali u oba slučaja pod uslovima koji su drugoj strani bili sasvim neprihvatljivi. Zato izgleda da sporazum o međusobnom prekidu vatre predstavlja realniji scenario, koji podržava 45% Hrvata, 35% Srba i 34% Čeha.
Poljska daje najveću podršku ratu
Crnogorci, Hrvati i Slovaci su bili najsložniji u podršci prekidu vatre i mirovnom sporazumu, sa više od 95% ispitanika koji podržavaju okončanje oružanog sukoba. Poljaci su najskeptičniji po pitanju mogućnosti prekida vatre, ali i dalje više od dve trećine (69%) želi da se rat završi. Međutim, podrška nastavku rata je takođe najveća u Poljskoj, najvećoj državi
Centralne Evrope. Jedan od šest ispitanika (17%) bi više voleo da se rat nastavi, u nadi da će Ukrajina pobediti.
Broj ljudi koji veruju da će se rat završiti ove godine je isti kao broj ljudi koji veruju da neće.
Uprkos tome što velika većina stanovnika Centralne Evrope želi mir, njihovo uverenje da će ta njihova želja biti ispunjena je daleko manje. Verovatno je svima jasno da će biti vrlo teško da se definišu uslovi za prekid vatre ili mirovni sporazum koji bi bio prihvatljiv kako za Ukrajinu, tako i za Rusiju.
Zato samo 3% stanovništva dvanaest zemalja Centralne Evrope veruje da će se rat završiti sledećeg meseca, dok 39% očekuje da će se rat završiti ove godine (ukupno 42%). Isti broj ljudi misli da će rat trajati duže: 41% stanovnika Centralne Evrope veruje da će biti potrebne godine da se završi.
Na prvi pogled, od svih zemalja u regionu Bugarska je najskeptičnija u pogledu mogućnosti za brz mirovni sporazum (samo 23,5% Bugara veruje da će se rat završiti ove godine), ali istovremeno skoro polovina njih nije mogla da odgovori na ovo pitanje. Građani drugih zemalja su bili raspoloženiji da iskažu svoje mišljenje po ovom pitanju. Hrvati (35,5%), Mađari (38%) i Poljaci (38,5%) imaju najmanje uverenje da bi ove godine moglo da dođe do kraja rata. Samo većina Srba (62%) i Crnogoraca (51%) misli da bi to moglo da se dogodi ove godine.