Nemačke vlasti odlučile su da reformišu način rada u industriji mesa posle širenja zaraze u nekoliko klanica u ovoj zemlji. Pravi razlog za to je eksploatacija radne snage iz istočne Evrope zarad proizvodnje jeftinog mesa.
Već je pripremljen nacrt zakona koji se bavi zapošljavanjem imigranata na kratak vremenski rok u mesnoj industriji. Jer, ovako zaposleni radnici nemaju elementarna prava iz radnog odnosa, te je cilj novog zakona da ih bolje zaštiti. To će učiniti zabranom angažovanja podizvođača, odnosno posrednika, koji poslodavcima služe za izbegavanje odgovornosti prema zaposlenima. Umesto da zapošljavaju, prerađivačke kompanije zapravo angažuju radnike preko raznih agencija i kompanija koje organizuju njihov dolazak u Nemačku. Smeštaju ih u neuslovne objekte, ne obezbeđuju im adekvatne radne uslove, niti dovoljno odmora.
Pedloženi zakon predviđa visoke kazne za prekršioce ove zabrane, koje bi se kretale do 30.000 evra. Trebalo bi da stupi na snagu već početkom iduće godine, ako ga Bundestag usvoji.
Proizvođači mesa su međutim već reagovali, sa porukom da bi ih pomenuti zakon mogao primorati da isele proizvodnju iz zemlje.
Radnici bez radničkih prava
Donošenje zakona u ovako brzom roku podstaknuto je velikim pritiskom javnosti posle nekoliko incidenata u ovoj grani proizvodnje. Naime, više zaposlenih Rumuna u nemačkim klanicama bilo je pozitivno na virus korona, a bar jedan od njih je i preminuo.
Sindikati kažu da su radnici iz istočne Evrope najviše na udaru ove zaraze jer žive u krcatim smeštajima koji im obezbeđuju podizvođači, odnosno posrednici u ovom poslovnom procesu. Ugovori na kratak vremenski period koje radnici potpisuju često su sročeni tako da, šta god da im se desi, poslodavac pred zakonom ne snosi nikakvu krivicu.
Eksploatacija radnika iz siromašnih zemalja nije novost ni u ovoj, ni u drugim razvijenim evropskim ekonomijama. No, nemačke klanice se pravdaju time što ne mogu da nađu domaću radnu snagu, pa većina njih zapošljava strance. Problem međutim nije u nacionalnosti „zaposlenih“ već u njihovom tretmanu. Kako tvrdi nemački ministar rada, u pojedinim prerađivačkim kompanijama skoro 80 odsto radnika nije zaposleno u njima, nego angažovano preko posrednika. Oni rade za manje novca, često i nesvesni koja prava bi trebalo da imaju.
Takva radna snaga doprinosi smanjenju troškova proizvodnje, a samim tim i cene krajnjih proizvoda. Zato se nemačka Zelena partija zalaže za utvrđivanje minimalne cene mesa. Ako treba, i uz subvencije države.
Izvor: Thelocal.de, Abcnews
Foto: Engin_Akyurt, Pixabay