javni beležnici

Javni beležnici Srbije su prethodne godine izdali više od 250.000 javnobeležničkih isprava, što znači da su sastavili, proverili ili potvrdili toliko ugovora o prometu nekretnina i ostalih sporazuma o imovinskim odnosima, kazao je predsednik domaće Javnobeležničke komore Srbislav Cvejić.

On je tokom predstavljanja godišnjeg bilansa Javnobeležničke komore izjavio i da su notari u Srbiji tokom 2019. godine obavili preko 367.000 besplatnih overa dokumenata, čime u rasteretili rad državnih organa, a najviše u periodu upisa u srednje škole i na fakultete.

Bez naknade javni beležnici overavaju potpise i prepise ili fotokopije dokumenata koji se koriste za ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rada, kao i isprave kojima se obezbeđuje finansijska podrška porodicama sa decom, ali i dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava žrtava porodičnog nasilja.

Građani koji kupuju ili prodaju nekretnine od početka godine nisu dužni da podnose poresku prijavu za porez na prenos apsolutnih prava, što sada umesto njih mogu činiti notari, a Cvejić procenjuje će je samo po tom osnovu bići ušteđeno šest miliona evra.

Prema podacima koje je naveo, građani su se 2019. godine na rad javnih beležnika žalili u svega 0.4% sprovedenih postpaka, dodavši da je zahvlajujući notarima značajn0o smanjen broj sudskih sporova i da je sprečena dupla prodaja stanova.

Cvejić je naveo i da je to telo koje predvodi u veoma kratkom roku postala punopravni Međunarodne unije notara, a naročito je pohvalio saradnju sa nadležnim organizacijama iz Francuske i Nemačke.
On je podsetio i da su notari iz Srbije u septembru proslavili pet godina rada, a dodao je da će jedan od glavnih ciljeva u budućnosti biti popunjavanje preostalih slobodnih javnobeležničkih mesta, kojih treba da bude 370 na teritoriji Srbije.

Trenutno ima 198 javnih beležnika, Komora kontinuirano radi na obuci novog kadra, ali za sada ima problem da popuni sva mesta, a koja se obično nalaze izvan većih gradskih sredina, kazao je član izvršnog odbora Javnobeležničke komore Srbije Sava Dedajić.

On je naveo i da je otvaranje novih notarskih kancelarija u unutrašnjosti otežano zato što se pravnicima iz manjih sredina po trenutnim uslovima ne isplati da postanu javni beležnici.

„Ukidanje nameta od 30% na bruto prihode koji plaćaju beležnici bi omogućilo otvaranje novih kancelarija. Iako su po zakoni neki od poslova isključivo u nadležnosti beležnika, veliki broj građana nema pristup notaru koji je . Za ovaj problem trenutno nema sistemskog rešenja sistemskog rešenja“, kazao je Dedajić.

Izvor: Nova ekonomija