U 2019. žene starije od 65 godina u Srbiji primale su penziju koja je u proseku bila za 22,8 odsto niža od penzija koje su dobijali muškarci. Ova brojka neznatno odudara od proseka na nivou Evropske unije, u kojoj je ovaj jaz veći.
U odnosu na 2013. godinu ovo se može smatrati izvesnim napretkom jer je tada razlika u visini penzija bila 28,5 odsto u korist muškaraca.
Prema podacima Eurostata, žene starije od 65 godina u EU primale su u 2019. penzije koje su u proseku bile za 29 odsto niže od penzija koje su dobijali muškarci.
U odnosu na 2010. godinu, ovo se može smatrati i svojevrsnim poboljšanjem jer se razlika u penzijama među polovima kroz period od devet godina smanjila za skoro pet procentnih poena (sa 34 na 29 odsto).
Iako su žene primale niže penzije u svim državama članicama EU, obim jaza varira u velikoj meri od zemlje do zemlje. Najveća razlika zabeležena je u Luksemburgu, gde su žene primale 44 odsto manje penzije od muškaraca.
Jaz između muškog i ženskog pola se povećao u šest država članica EU
Luksemburg su blisko pratile Malta i Holandija (obe 40 odsto), Kipar (39 odsto), Austrija (37 odsto) i Nemačka (36 odsto).
Sa druge strane, najmanja razlika u prihodima od penzija između žena i muškaraca zabeležena je u Estoniji (dva odsto), zatim u Danskoj (sedam odsto), Mađarskoj (10 odsto), Slovačkoj (11 odsto) i Češkoj (13 odsto).
U poređenju sa 2010. godinom, jaz u penzijama između polova smanjen je u većini država članica EU. Najuočljiviji pad zabeležen je u Grčkoj (sa 37 odsto u 2010. na 24 odsto u 2019. ili -13 pp), Danskoj i Sloveniji (obe -11 pp) i Bugarskoj (-10 pp).
Nasuprot ovom trendu, kad je reč o penzijama jaz između muškog i ženskog pola se povećao u šest država članica EU od 2010. godine. Najznačajniji porast zabeležen je na Malti (sa 22 odsto u 2010. na 40 odsto u 2019. ili +18 pp), zatim Letoniji (+6 pp), Litvaniji i Slovačkoj (obe +3 pp), kao i Hrvatskoj i Italiji (obe +2 pp).
Svaki sedmi penzioner u EU u riziku od siromaštva
U 2019. godini udeo penzionera starijih od 65 godina sa rizikom od siromaštva u EU iznosio je 15,1 odsto, malo iznad cifre od 14,5 odsto u 2018. godini, kao i iznad rizika od siromaštva radno sposobnog stanovništva (od 16 do 64 godine) na 14,2 odsto. Nasuprot razlikama u visini penzija, stopa rizika od siromaštva za penzionere raste postepeno od 2014. godine, kada je iznosila 12,3 odsto.
Širom EU u celini između 2010. i 2019. godine, procenat penzionerki starijih od 65 godina koje su bile u riziku od siromaštva bio je za oko tri do četiri procentna poena (pp) veći u odnosu na penzionere.
U 2019. godini procenat penzionera starijih od 65 godina za koje se smatra da su u riziku od siromaštva bio je između 10 i 30 odsto u većini država članica EU. Četiri zemlje sa stopom rizika od siromaštva iznad 30 odsto u 2019. godini bile su Letonija (54 odsto), Estonija (51 odsto), Bugarska (36 odsto) i Litvanija (35 odsto).
Suprotno tome, najniže stope u 2019. godini zabeležene su u Luksemburgu (sedam odsto), Slovačkoj, Francuskoj, Danskoj (svih devet odsto) i Grčkoj (10 odsto).
Izvor: Danas
Foto: Pixabay