Tag:

kamatna stopa

Posle 15 meseci prvi put Evropska centralna banka nije podigla kamatne stope

by bifadmin 27. октобар 2023.

Evropska centralna banka odlučila je da, prvi put posle 15 meseci, ne podiže referentnu kamatnu stopu, jer je zaključeno da najbrži ciklus podizanja kamata u njenoj istoriji sve više negativno utiče na ekonomiju.

Takva odluka je bila očekivana, nakon što je predsednica ECB Kristin Lagard nagovestila pauzu posle prošlomesečnog povećanja kamatnih stopa. Od tada su i ekonomska aktivnost i inflacija nastavili da usporavaju, prenosi Politiko.

Današnja odluka znači da ključna, referentna kamatna stopa na depozite ostaje na rekordna četiri procenta, sa glavnim kamatnim stopama za refinansiranje i marginalnim kamatnim stopama od 4,50, odnosno 4,75 procenta.

Prema saopštenju ECB, i dalje se očekuje da će inflacija još dugo ostati previsoka, a domaći pritisci na cene snažni, ali u isto vreme inflacija je u septembru značajno opala.

Centralna banka je navela da je ostavila otvorena vrata za dalje povećanje kamatnih stopa, rekavši da će „obezbediti da njene referentne stope budu postavljene na dovoljno restriktivnim nivoima onoliko dugo koliko bude potrebno“.

Većina analitičara, međutim, misli da su kamatne stope dostigle vrhunac i već spekulišu o vremenu prvog smanjenja.

Prema nedavnom istraživanju Rojtersa, većina ekonomista sada očekuje da će se to desiti do trećeg kvartala sledeće godine, uz pad kamatne stope na 3,5 odsto do kraja septembra.

Godišnja inflacija je u septembru smanjena na 4,3, sa maksimuma od 10,6 odsto pre godinu dana, ali ostaje više nego dvostruko veća od cilja ECB od dva odsto.

U međuvremenu, podaci sugerišu da je privreda evrozone verovatno pala u trećem ovogodišnjem kvartalu.

Izvor: Fonet
Foto: Pixabay

27. октобар 2023. 0 komentar

NBS: Deveto uzastopno povećanje referentne kamatne stope

by bifadmin 9. децембар 2022.

Izvršni odbor Nardone banke Srbije odlučio je danas da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 5 odsto. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 6 odsto.

„Donošenjem ovakve odluke, Narodna banka Srbije nastavlja da pooštrava monetarne uslove i utiče na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena putem inflacionih očekivanja i time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije“, navodi se u saoštenju NBS.

Inače, današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno deveto uzastopno povećanje, zaključno s kojim je od aprila ove godine ona povećana za ukupno 400 baznih poena.

NBS: Cene i bazna inflacija još nisu usporile rast

Izvršni odbor NBS je istakao da se ekonomija Srbije i dalje suočava sa znatnim troškovnim pritiscima iz međunarodnog okruženja, iako ima signala njihovog popuštanja.

„Pritom, i dalje izražene geopolitičke tenzije i volatilno kretanje svetskih cena energenata i hrane prethodnih meseci pod uticajem brojnih faktora na strani ponude i tražnje upućuju na opreznost monetarne politike Narodne banke Srbije. Prema prvim procenama za novembar, inflacija u zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom partneru, smanjena je po prvi put u poslednjih 17 meseci na nivo od 10,0 odsto, što je bolji ishod od očekivanog, zahvaljujući usporavanju rasta cena energenata, dok cene hrane i bazna inflacija još uvek nisu usporile rast“, navode NBS.

Kako navode, bolji od očekivanja su i pokazatelji ekonomske aktivnosti zone evra, uprkos oštrom povećanju kamatnih stopa i izraženoj geopolitičkoj neizvesnosti, s tim da se u 2023. godini i dalje očekuje recesija.

Sve manje su izraženi zastoji u globalnim lancima snabdevanja

„Nastavak pooštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi očekuje se i u narednom periodu, ali se procenjuje da će se tempo povećanja kamatnih stopa usporiti, odnosno da će visina njihovog povećanja na pojedinačnim sastancima biti manja od dosadašnjih. Rast troškova života stanovništva i izdataka preduzeća, zajedno sa zaoštravanjem monetarnih politika vodećih centralnih banaka, odraziće se na globalnu ekonomsku aktivnost i postepeno smanjenje globalnih inflatornih pritisaka naredne godine“, smatraju u NBS.

Takođe, kako dodaju, sve manje su izraženi zastoji u globalnim lancima snabdevanja, a smanjene su i svetske cene primarnih proizvoda, pre svega energenata, što bi takođe trebalo da doprinese smirivanju inflatornih pritisaka u narednom periodu.

„Tako je cena prirodnog gasa na evropskom tržištu, koja je izazivala najviše zabrinutosti, znatno smanjena od početka septembra, a dovoljne količine gasa će ograničiti njen dramatičan rast ove zime koji se prvobitno očekivao“, navode iz NBS.

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay

9. децембар 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Švajcarska centralna banka povećala referentnu kamatnu stopu

by bifadmin 23. септембар 2022.

Švajcarska banka pridružila se ostalim centralnim bankama koje pooštravanjem monetarne politike pokušavaju da zaustave inflaciju

Švajcarska centralna banka povećala je danas referentnu kamatnu stopu za 0,75 procentnih poena, što je tek drugo povećanje u prethodnih 15 godina.

Ovim se švajcarska banka pridružila ostalim centralnim bankama koje pooštravanjem monetarne politike pokušavaju da zaustave rast cena, prenosi AP.

Švajcarska centralna banka saopštila je da ne može isključiti dalja povećanja iznad porasta od tri četvrtine procentnog poena „kako bi se obezbedila stabilnost cena na srednji rok“.

Današnjom odlukom, referentna kamatna stopa je prešla iz minus 0,25 odsto, koliko je određeno u junu, u plus 0,5, sa ciljem da se obuzda inflacija koja je u avgustu dostigla 3,5 odsto, prenosi AP.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

23. септембар 2022. 0 komentar

Vesti

NBS povećao referentnu kamatnu stopu na 3,5 odsto

by bifadmin 9. септембар 2022.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je povećao referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na 3,5 odsto, saopštila je NBS.

U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice, na 2,5 odsto i stopa na kreditne olakšice na 4,5 odsto.
„Izvršni odbor nastavio je da pooštrava monetarne uslove, čime se na adekvatan način reaguje na pojačane inflatorne pritiske, ne ugrožavajući pritom dalji rast privredne aktivnosti“, navela je NBS u saopštenju.

Procenjeno je da je, u uslovima nastavljenih troškovnih pritisaka, kao i rasta uvozne inflacije, potrebno nastaviti sa pooštravanjem domaćih monetarnih uslova. NBS će na taj način, kako je ukazano, doprineti da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i da se do kraja perioda projekcije vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja.

Takođe, na ovaj način utiče se i na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena hrane i energenata na ostale cene preko inflacionih očekivanja.

NBS od oktobra prošle godine postepeno, ali kontinuirano pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu. Pored povećanja osnovnih kamatnih stopa i pooštravanja uslova dinarske likvidnosti, centralna banka cenovnoj stabilnosti u srednjem roku doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, kroz ograničavanje efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene.

Prilikom donošenja odluke o povećanju referentne kamatne stope Izvršni odbor je imao u vidu da su geopolitička dešavanja i eskalacija konflikta u Ukrajini uticali na kretanje svetskih cena energenata i primarnih proizvoda u prvoj polovini ove godine na najvišim nivoima, što je za posledicu imalo dalji rast globalne inflacije.

Međugodišnja inflacija u Srbiji je u julu iznosila 12,8 odsto

Znatan rast cena energenata na svetskom tržištu i relativno visoka uvozna inflacija, uz efekte suše na domaćem tržištu i u većem delu Evrope, koji se odražavaju na dalji rast cena hrane, za posledicu ima nastavak rasta inflacije u Srbiji, istakla je NBS.

Međugodišnja inflacija u Srbiji je u julu iznosila 12,8 odsto, od čega je oko 70 odsto doprinosa i dalje posledica rasta cena hrane i energenata.

Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) koja je u julu iznosila 7,5 odsto međugodišnje, pri čemu je bazna inflacija i dalje znatno niža od ukupne inflacije, ali i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike.

„Nižem nivou bazne inflacije nastavlja da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se kreću u granicama cilja“, navela je NBS.

Prema avgustovskoj projekciji Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija će tokom tekućeg tromesečja najverovatnije dostići vrhunac, a zatim će imati opadajuću putanju.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće, po oceni NBS, dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rastu cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.

U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće 6. oktobra.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

9. септембар 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Posle 11 godina ECB podigla referentnu kamatnu stopu za 0,5 odsto

by bifadmin 22. јул 2022.

Evropska centralna banka (ECB) je na današnjem sastanku, prvi put posle skoro 11 godina, podigla referentne kamatne stope i to za 50 baznih poena (0,5 odsto).

Iako je u junu ECB najavila podizanje stopa za 0,25 odsto, pre nekoliko dana spekulisalo se da će taj iznos ipak biti veći, kao što se i ispostavilo. U saopštenju ECB, koje je objavljeno juče tačno u 14.15 časova, navodi se da je Savet guvernera ECB „preduzeo dalje ključne korake kako bi osigurao da se inflacija vrati na cilj od dva odsto u srednjem roku“.

– Savet guvernera je odlučio da podigne tri ključne kamatne stope ECB za 50 baznih poena. Savet je ocenio da je primereno preduzeti veći prvi korak na putu normalizacije referentne kamatne stope u odnosu na ono što je nagovešteno na prethodnom sastanku – ističe se u saopštenju ECB.

Ova odluka je, kako se dodaje, zasnovana na ažuriranoj proceni inflacionih rizika od strane Saveta guvernera, kao i pojačanoj podršci koju pruža program, koji je takođe danas usvojen (TPI), s ciljem efikasne primene monetarne politike
– On će podržati povratak inflacije na srednjoročni cilj ECB jačanjem ukorenjenosti inflatornih očekivanja i obezbeđivanjem da se uslovi tražnje prilagode kako bi se postigao cilj inflacije u srednjem roku – obrazlaže ECB.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

22. јул 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Referentna kamatna stopa povećana na dva odsto

by bifadmin 13. мај 2022.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) povećao je referentnu kamatnu stopu sa 1,5 odsto na dva odsto, saopštila je NBS. Prethodni put je ova ključna kamatna stopa, spram koje se ravnaju sve druge dinarske kamatne stope na tržištu, uvećana sa jedan odsto na 1,5 procenata pre mesec dana, 7. aprila – što je bio prvi rast dinarske kamate posle duže od godinu dana.

Kako se navodi, istovremeno je odlučeno da se i stopa na depozitne olakšice i stopa na kreditne olakšice povećaju za po 50 baznih poena, na nivo od jedan, odnosno tri posto.

„Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu i dalje jači i postojaniji nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva dodatno pooštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i dalji rast inflacije“, kaže se u saopštenju.
Radi uticaja na smanjenje inflacije u narednom periodu, Izvršni odbor je, dodaje se, drugi put uzastopno povećao referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije, čime je nastavljeno povećanje restriktivnosti monetarne politike započeto u oktobru prošle godine postepenim povećanjem prosečne ponderisane stope na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti, koja je od oktobra do danas povećana za ukupno 110 baznih poena.

„Pored toga, Izvršni odbor ističe da su intervencije prodajom deviza na domaćem deviznom tržištu imale dvostruki uticaj. Pored održanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, povlačenjem značajnog iznosa dinarske likvidnosti pooštreni su monetarni uslovi. Izvršni odbor konstatuje da dešavanja na međunarodnom tržištu prethodnih meseci karakteriše jačanje geopolitičkih tenzija i izbijanje konflikta u Ukrajini, što je uticalo na produbljivanje energetske krize na globalnom nivou, dalji rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i na produžavanje otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja“, poručuju iz NBS.

Inflacija u Srbiji, kako kažu, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u martu je iznosila 9,1 odsto međugodišnje, vođena i dalje u najvećoj meri rastom cena hrane i energije.

„Bazna inflacija (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike najviše utiču, bila je gotovo dvostruko niža od ukupne inflacije – 4,8 odsto u martu, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima“, navode.

Prema najnovijim projekcijama, NBS i dalje očekuje da će inflacija u drugoj polovini ove godine imati opadajuću putanju.

„U granice cilja najverovatnije će se vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije. Izvršni odbor procenjuje da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i viša uvozna inflacija, još neko vreme vršiti inflatorne pritiske, ali se u horizontu projekcije očekuje njihovo postepeno slabljenje. Pored toga, dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo bi da rezultira smanjenjem cena voća i povrća sa sadašnjih visokih nivoa. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće i efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, a u kratkom roku i efekti ekonomskih mera Vlade usmerenih na cene osnovnih životnih namirnica i energenata na domaćem tržištu“, precizira se.

Međutim, iz NBS navode da je, s obzirom na geopolitička kretanja i eskalaciju konflikta u Ukrajini, znatno povećana i neizvesnost u pogledu izgleda globalnog privrednog rasta.

„A dodatno jačanje inflatornih pritisaka na međunarodnom nivou uticalo je na revizije naviše projekcija inflacije za veliki broj zemalja i zaoštravanje njihovih monetarnih politika. Tako je Sistem federalnih rezervi u maju nastavio ciklus povećanja referentne kamatne stope, na raspon 0,75–1,0 posto, uz odluku da u junu započne smanjenje svog bilansa stanja. Pored toga, iako još uvek nije najavila kada će povećati referentnu kamatnu stopu, i Evropska centralna banka je u martu, u uslovima inflatornih pritisaka jačih od očekivanih, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja. Zaoštravanje monetarnih uslova pomenutih vodećih centralnih banaka i povećana neizvesnost na globalnom nivou mogli bi negativno uticati na tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju. Pored toga, Izvršni odbor je imao u vidu i da se svetske cene primarnih proizvoda, iako smanjene od sredine aprila u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta, i dalje nalaze na znatno višem nivou nego početkom godine, vršeći pritiske u pravcu daljeg rasta proizvođačkih i uvoznih cena“, podsećaju u NBS.

I pored negativnih efekata konflikta u Ukrajini na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, većina pokazatelja ekonomske aktivnosti na domaćem tržištu u prvom tromesečju nastavila je da beleži dinamičan rast, navodi se u saopštenju.

„Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju iznosio je 4,3 odsto međugodišnje. Posmatrano s proizvodne strane, rast vode uslužni sektori i industrija, a posmatrano s rashodne strane – privatna potrošnja i fiksne investicije, kao i rast zaliha, dok je u uslovima povećanog uvoza energenata doprinos neto izvoza bio negativan. I pored visokog stepena neizvesnosti, očekujemo nastavak rasta naše privrede i u narednom periodu, pri čemu je moguće da zbog nepovoljnijih ocena izgleda globalnog privrednog rasta nakon izbijanja konflikta u Ukrajini, a pre svega nižeg očekivanog rasta zone evra i zemalja regiona, rast bruto domaćeg proizvoda ove godine bude blago niži od naših prethodnih projekcija“, naglašavaju iz NBS.

U zavisnosti od geopolitičkih dešavanja i kretanja ključnih faktora inflacije i iz domaćeg i iz međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova ili efekti prethodnog zaoštravanja obezbeđuju održiv povratak inflacije u granice cilja u horizontu projekcije. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu, zaključuje se u saopštenju.

13. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Negativna kamtna stopa može biti vrlo opasna

by bifadmin 16. јун 2020.

Za berzanski uzlet u poslednja tri meseca među najzaslužnijima je neumorno štampanje novca u režiji američkih Federalnih rezervi. U sklopu kvantitativnog programa ublažavanja štampano je dodatnih tri biliona (tri hiljade milijardi) dolara u protekla tri meseca.

U svom eksperimentu Fed je čak otišao toliko daleko da je počeo da kupuje (kroz ETF fondove) obveznice koje nemaju investicionu ocenu. S obzirom na ogroman rast indeksa deonica u aprilu, maju i prvom tromesečju juna – tehnološki indeks Nasdaq, postavio je novi rekord i u utorak prvi put uzleteo iznad 10.000 bodova – čini se da Fed najavljuje otkup po primeru japanske centralne banke.

Takođe, ne očekuje se da će Fed, kao i neke druge centralne banke (Švedska, Švajcarska, Danska, Japan, ECB), u kratkom roku uvesti negativnu kamatnu stopu. Verovatno bi to učinio u zaista ekstremnoj situaciji kada više ne bi imao na raspolaganju druga rešenja.

Ekonomista s Harvarda, Kenneth Rogoff, tvrdi da bi samo politika duboko negativnih efektivnih kamatnih stopa pomogla Sjedinjenim Državama. O tome svedoči i evropodručje, gde je kreditna aktivnost porasla od 2015. godine, kada su u ECB uvedene negativne kamatne stope. Banke su, barem u teoriji, prisiljene da odobravaju velikodušnije kredite uz negativne kamatne stope, jer moraju platiti zatezne kamate ECB-u za višak sredstava.

Manje kredita dovodi do slabijeg ekonomskog rasta

Na ovu temu je izvedeno prilično malo istraživanja, ali rezultati su različiti i nije moguće zaključiti deluje li negativna politika kamatnih stopa ili ne. Postoji dosta negativnih aspekata. Posebno kod štediša dovodi se u pitanje korisnost bankarskih depozita ako su kamatne stope negativne i njihovo podizanje gotovine posledično znači da su banke ostale bez značajnih izvora kredita. A manje kredita dovodi do slabijeg ekonomskog rasta. Istraživanja takođe pokazuju da banke, u želji za maksimiziranjem dobiti (njihove su marže izuzetno niske u situaciji negativnih kamatnih stopa), takođe daju pozajmice rizičnim kompanijama, što povećava rizik finansijske krize.

Da ne spominjemo probleme penzijskih fondova, koji u takvim situacijama izuzetno teško povećavaju imovinu, a potom su prisiljeni kupovati rizična ulaganja.

Izvor: SEEbiz.eu

16. јун 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

NBS dodatno snizio referentnu kamatnu stopu na nivo od 1,5%

by bifadmin 10. април 2020.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je na današnjoj sednici dodatno snizio referentnu kamatnu stopu na nivo od 1,5%, kako bi umanjio negativne efekte koronavirusa na privrednu aktivnost i istovremeno obezbedio održavanje inflacije u granicama cilja u srednjem roku, navodi se u saopštenju.

NBS je naglasila da pokazatelji iz međunarodnog okruženja ukazuju da su negativni efekti pandemije po globalni privredni rast veći od prethodno procenjenih, što se odražava i na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, kao i na odluke drugih centralnih banaka i vlada zemalja širom sveta.

Centralna banka je prethodno radi ublažavanja negativnih efekata širenja virusa već smanjila referentne kamatne stope za 50 baznih poena u martu, suzila koridor osnovnih kamatnih stopa sa ±1,25 procentnih poena na ±1 procentni poen u odnosu na referentnu kamatnu stopu, i obavila repo operacije kupovine dinarskih državnih hartija od vrednosti i svop operacije kupovine deviza radi pospešivanja likvidnosti sistema.

„Izvršni odbor naglašava da su mere monetarne i fiskalne politike u cilju podrške privrednom rastu moguće u uslovima obezbeđene niske i stabilne inflacije, koja je prema poslednjim raspoloživim podacima u februaru iznosila 1,9% međugodišnje“, dodaje se u saopštenju.

Izvršni odbor NBS procenjuje da će inflatorni pritisci i dalje biti niski, uz nešto izraženije rizike da bi inflacija mogla da bude i niža u odnosu na februarsku srednjoročnu projekciju, pre svega po osnovu znatnog pada cena nafte i niže agregatne tražnje kao posledica pandemije.

„Nakon pada u drugom tromesečju, oporavak privredne aktivnosti bi trebalo da usledi u nastavku godine, pri čemu će brzina oporavka zavisiti od dužine trajanja pandemije. Prema oceni Izvršnog odbora, srednjoročna perspektiva ekonomije je i dalje povoljna“, navode u NBS.

10. април 2020. 0 komentar