Da ova godina planetarno ekonomski neće biti laka i da će svet trpeti posledice najmanje i sledeće godine, već sada je sigurno. „Zašto se svi boje 2023. pitanje je koje poslednjih nedelja čujemo sve češće, a što je najgore, odgovor postoji, i vrlo je jasan, gotovo bez dileme.
– Inflacija i poskupljenja koja gledamo neće se tek tako lako zaustaviti. Nestašice hrane koju svet uvozi iz Rusije i Ukrajine, treba još više očekivati, a imajući u vidu da će im ove godine biti desetkovana proizvodnja žita u kojoj svetski inače dominiraju. I treće, neminovni su manja tražnja i pad životnog standarda širom sveta, jer kako sve češće možemo čuti, vreme niskih cena i jeftine robe, polako, ali sigurno prolazi“.
U najkraćem ovo se može sažeti u odgovor na gore postavljeno pitanje, a koje je nesumnjivo potkrepljeno i izjavama upućenih, ali i zvaničnim brojkama koje svakodnevno obaraju loše rekorde.
Najnovija informacija je da je inflacija u Nemačkoj dostigla 7,3 odsto, što je najviši nivo od 1981. Time je inflacija u martu dostigla novi rekordni nivo koji nije viđen od ujedinjenja Nemačke. Gorivo je poskupelo za 47 odsto, lož ulje za 144… Na rafovima često nema brašna i ulja…
Grčka, koja pokriva oko 40 odsto svojih godišnjih energetskih potreba ruskim gasom, najavila je da će ubrzati projekte istraživanja gasa. Zamene ruskom gasu nalaze i druge zemlje, ali hrana i energenti nesporno će celom biti problem i naredne godine.
Stagflacija je već prisutna
– U narednoj godini postoje mnoge stvari kojih se treba plašiti. Sve se promenilo, vlada zategnuto stanje u okruženju i kako sada stvari stoje to će potrajati i ko zna da li će se ikada vratiti na staro. Najveći izazov predstavljaju energenti, odnosono potreba za energentima, što će jako biti iscrpljujuće za nas, kao i za okruženje i celu Evropu. Već u 2023. godinu bićemo svedoci platno bilansnih problema i ekstremne nelikvidnosti – kaže za Blic Biznis Ekonomista Ivan Nikolić.
– Što se tiče stagflacije ona je već prisutna, ona ustvari predstavlja samo međufazu do krize. Recesija može da se desi već sledeće godine, kaže Nikolić.
Srbija, posmatrano iz fiskalnog ugla, imala dobar ulazak u 2022. godinu
Optimističan nije ni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić.
– Inflaciju će svet gledati i naredne godine, ali i posle toga. Rašće sigurno, a to sigurno znači da cene nikako ne mogu da ostanu na ovim niovima – rekao je Savić za Blic.
– Rusija će da pretrpi veliku štetu i ekonomski će biti gurnuta unazad bar jednu deceniju. S druge strane, u EU troškovi će drastično da rastu, prenstveno energenata. I evro će biti strahovito pogođen, a ne bi me iznenadilo i da se izjednači sa dolarom što je već viđeno. EU istovremeno gubi trku u konkurentnosti i scenario koji je neminovan je strahovit pad životnog standarda – upozorio je Savić.
Ekonomista Aleksandar Vlahović kaže da je Srbija, posmatrano iz fiskalnog ugla, imala dobar ulazak u 2022. godinu.
– Strukturni deficit je u protekloj godini bio manji od 1,5%, javni dug se zadržao ispod 60 posto. Sa druge strane, rat u Ukrajini je neposredno uticao na rast cena energenata i hrane, i ako ovaj ratni sukob potraje to će bitno dodatno uticati na makroekonomsku stabilnost globalno – rekao nam je nedavno Vlahović i dodao da ne treba zaboraviti da je naša trgovinska razmena sa Rusijom i Ukrajinom značajna.
Izvor: Blic
Foto: Pixabay