kokoška

U Evropi se širi gajenje vrlo retke i, moglo bi se reći, neobične vrste živine pod nazivom „Ayam Cemani“ što u prevodu znači Crna kokoška. Ova neobična vrsta potiče sa ostrva Jave u Indoneziji, a u Evropu je prvi put stigla tek 1998. godine, kada je zbog svog izgleda i genetike privukla veliku pažnju među ljubiteljima pernatih životinja. Između ostalog, jedna je od najskupljih vrsta kokoški na svetu, a samo jedna košta i do čak 270.000 dinara.

Potpuno je crna spolja i iznutra?

Možda ne bi bilo toliko čudno da su joj crni samo perje i kljun, ali zaprepašćujuće je to da su njeni unutrašnji organi i kosti, takođe crne boje. Krv joj je toliko tamna da mnogo njih misli kako je i ona crna, međutim, ipak je crvena.

Jedina stvar koja nije crne boje osim krvi je jaje bež ljuske koja je iznutra vrlo tamna.

Prvo pitanje koje svi postave glasi – kako je stvorena? Za neobičnu boju kod ovih koka kriva je genetska mutacija koja za posledicu ima takozvanu fibromelanozu, odnosno hiperprodukciju crnog pigmenta u organizmu. Gen koji uzrokuje fibromelanozu je mutacija koja postoji u Aziji više od 800 godina, a koja obuhvata nekoliko vrsta pernatih životinja, kao što su Švedske crne kokoške ili Svart Hona, koja ima iste osobine kao i kod ove Crne kokoške.

Petlovi su uobičajeno teški dva i po kilograma, a koke oko dva kilograma. Njihova ishrana i držanje, kao i oblik i veličina tela, uglavnom su isti kao kod kokošaka poznatih u Evropi, osim što teže podnose zimu i hladnoću pa bi prostorije u kojima se drže trebalo da se greju. Započinju proizvodnju jaja u dobu od šest do osam meseci, a njihov godišnji prinos je oko 100 jaja. Za gajenje je potreban jedan petao za pet kokoški nosilja.

Među najskupljim domaćim životinjama na svetu

Budući da se teško gnezde, u prošlosti su često ukrštane sa običnim kokoškama pa je tako nastala i podvrsta „Ayam Kampong“, poznata i kao crna seoska kokoška. Stoga, čistokrvne Crne kokoške su izuzetno cenjene, a o njihovoj popularnosti u Aziji govori i podatak kako se koriste i u religijske svrhe, na primer, kao žrtva za zdravlje novorođenčeta.

Holandski uzgajivač, Jan Stevernik, doneo je ove neobične životinje u Evropu krajem prošlog veka. U Evropi i Americi mnogi je imaju samo zbog posebnog izgleda, ali se u izvornom staništu uzgaja uglavnom zbog kvaliteta i ukusa mesa.

Izvor: Agroklub.rs