Arhipelag Čagos i najveće tamošnje ostrvo Dijego Garsija, poslednja britanska kolonije u Africi, uskoro bi mogli da budu vraćeni pod suverenitet Mauricijusa, piše londonski „Ekonomist“.
Sredinom 1960-ih Britanija je bila uveliko u procesu razbijanja svoje imperije, ali je 1965, iste godine kada je odustala od Gambije i Maldiva, stvorila i novu koloniju.
Tokom pregovora sa Mauricijusom o njegovoj nezavisnosti, Britanija je za sebe izdvojila 58 udaljenih ostrva, poznatih kao arhipelag Čagos. Oni su postali Britanska teritorija Indijskog okeana (biot). Između 1968. i 1973. godine stanovništvo ostrva je proterano, amvodi list.
Iza ovih odluka krio se hladni rat. Ostrva Čagos, koja su blizu istočne Afrike, Bliskog istoka i jugoistočne Azije, bila su strateško mesto za održavanje prisustva u Indijskom okeanu.
Ostrvo Dijego Garsija kao najveće, Britanci su pozajmili američkoj vladi za upotrebu kao vojnu bazu.
Posle terorističkih napada 11. septembra, Amerika je koristila bazu za napade na Avganistan i Irak; njen značaj će se verovatno samo povećati kako se geopolitičko takmičenje Amerike sa Kinom pojačava, procenjuje „Ekonomist“.
Stanovnici ostrva su u početku preseljeni na Mauricijus i Sejšele, gde mnogi od njih i dalje žive. Britanija je 2002. dala državljanstvo rođenima u Čagosu i njihovoj deci, a 2022. godine u državljanstvo su uključeni su i njihovi potomci.
Ostrva Čagos prikazana kao deo Mauricijusa
Oko 3.000 ostrvljana poreklom sa Čagosa već živi u Kroliju, u blizini londonskog aerodroma Getvik, na koji su stigli prvi migranti, a vlasti su spremne da stigne još do 5.000, sada kada Britanija nudi državljanstvo.
Britanija je, međutim, više puta poricala njihovo pravo da se vrate u Čagos, ali su taj stav i britanska prava na ostrva sve teže održiva, prema oceni „Ekonomista“.
UN su 2017. godine izglasale da se Međunarodnom sudu pravde uputi slučaj britanske dekolonizacije Mauricijusa i postavi pitanje da li je ona dovršena. MSP je 2019 dao savetodavno mišljenje da je britansko upravljanje Čagosom „pogrešan čin“ i da London ima obavezu da ga „što je pre moguće“ okonča.
UN su izmenile svoju zvaničnu kartu sveta i od 2020. na njoj su ostrva Čagos prikazana kao deo Mauricijusa.
London je ranije saopštavao da će vratiti suverenitet nad Dijego Garsijom Mauricijusu tek kada to ostrvo više ne bude bilo potrebno za odbrambene svrhe, ali se taj stav britanske vlade polako menja, pošto je šef diplomatije Džejms Kleverli najavio da će početkom ove godine Britanija rešiti pitanje „vršenja suvereniteta“ nad Čagosom „na osnovama međunarodnog prava“.
Od tada su održane dve runde razgovora, o kojima se ništa ne zna javno, ali mnogi očekuju da Britanija odustane od prava na Čagos, prenosi britanski list.
Mauricijus je preneo uveravanja o „neometanom funkcionisanju“ američke baze, što uključuje novi zakup na 99 godina. Sama Britanija bi mogla da zadrži vojno prisustvo na Dijegu Garsiji dok ne istekne aktuelni zakup Amerikancima, 2036, piše „Ekonomist“.
Izvor: Tanjug, The Economist
Foto: Pixabay