Zahvaljujući subvencijama Ministarstva poljoprivrede (50-65 odsto vrednosti traktora), kao i finansiranju preko IPARD programa, u poslednje četri godine poljoprivrednici u Srbiji kupili su 21.000 novih traktori ističe Đorđe Mišković, izvršni direktor kompanije KIITE u Novom Sadu, jedne od najvećih uvoznika pooljoprivredne mehanizacije u Srbiji.
Nadležne institucije treba da razmišljaju o obnavljanju i oživljavanju proizvodnje poljoprivrednih mašina, posebno kada su u pitanju laki traktori, zbog velikog broja malih poljoprivrednika. Činjenica je da je Srbija od izvoznika postala veliki uvoznik mehanizacije i opreme za agrar. Godišnje se u proseku uveze oko 2.000 novih traktora i oko 60 novih žitnih kombajna, objavila je makroekonomija.org
Vrednost tržišta poljoprivredne mehanizacije poslednjih godina kreće se na nivou koji premašuje 100 miliona evra godišnje. Pored nove mehanizacije u zemlju je za poslednjih godinu dana stiglo i oko 13.000 polovnih traktora koji će da dobro da dođu i da se ubrzaju radovi na poljima u Srbiji. Jer, u zemlji je danas ukupno oko 450.000 traktora i oko 25.000 kombajna. Međutim, dobar deo te mehanizacije je stariji i od svojih vlasnika. Tako nije retkost da vlasnici od tri stara traktora za vreme sezone poljoprivrendih radova sklapaju u jedan kako bi mogli da odu do njive i da obave poslove.
U Srbiji 565.000 poljoprivrednih gazdinstava
U agraru Srbije i dalje su dominantni poljoprivrednci sa malim posedima, čak 78 odsto, a njihova mehanizacija je uglavnom amortizovana, i to skoro 90 procenata. Postoji 565.000 poljoprivrednih gazdinstava. Međutim, čak 217.623 njih su vlasnici poseda veličine do dva hektara. To značio da su parcele usitnjene da ih ima čak 19 miliona. Mišković, kaže da će popis poljoprivrede u 2022.godini dati realnu sliku o stanju poljoprivredne mehanizacije.
Vrednost tržišta poljoprivredne mehanizacije poslednjih godina kreće se na nivou koji premašuje 100 miliona evra godišnje. Pored nove mehanizacije u zemlju je za poslednjih godinu dana stiglo i oko 13.000 polovnih traktora koji će da dobro da dođu i da se ubrzaju radovi na poljima u Srbiji. Jer, u zemlji je danas ukupno oko 450.000 traktora i oko 25.000 kombajna. Međutim, dobar deo te mehanizacije je stariji i od svojih vlasnika. Tako nije retkost da vlasnici od tri stara traktora za vreme sezone poljoprivrendih radova sklapaju u jedan kako bi mogli da odu do njive i da obave poslove.
U agraru Srbije i dalje su dominantni poljoprivrednci sa malim posedima, čak 78 odsto, a njihova mehanizacija je uglavnom amortizovana, i to skoro 90 procenata. Postoji 565.000 poljoprivrednih gazdinstava. Međutim, čak 217.623 njih su vlasnici poseda veličine do dva hektara. To značio da su parcele usitnjene da ih ima čak 19 miliona. Mišković, kaže da će popis poljoprivrede u 2022.godini dati realnu sliku o stanju poljoprivredne mehanizacije.
Poljoprivrednici u Srbiji poseduju oko 450.000 traktora i oko 25.000 kombajna, kao i oko milion priključnih mašina u radnom stanju, a tek svaka peta mašina je nova. Prosečna starost traktora je, prema nekim procenama, 30 godina.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku postoji oko 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Od toga je 4,1 miliona hektara obradivo, dok se koristi 3.476.000 hektara. U toku je i žetva pšenice na oko 630.000 hektara. Očekuje se ukupno, prema prognozi RZS rod od oko 3.184.000 tona. Dovoljno za domaće potrebe koje sa ishranom, robnim rezervama i semenskom pšenicom iznose oko 1,55 miliona tona godišnje.
Poljoprivrednici u Srbiji poseduju oko 450.000 traktora
Najveće površine ili oko 955.000 hektara ove godine zauzeo je kukuruz. U rekordnim godinama na približnom takvim površinama bilo je i oko osam miliona tona roda. U 2021. godini bila je suša koja je ,,pojela dobar deo prinosa’’ pa je ubrano oko šest miliona tona ,,žutog zlata’’. U 2021. godine izvezeno je agrarnih proizvoda u vrednosti 4,9 milijardi dolara, a najveći prihod je od izvoza kukuruza i to je donelo prihod od 557 miliona evra.
Ove godine se očekuje rod od oko sedam miliona tona ,,žutog zlata’’. Koliko će stvarno biti, odrediće vremenski uslovi i ćudi Boga u narednom vremenu, do žetve. Posle podmirenja domaćih potreba koje su oko četiri miliona tona, ostalo će moći da se izveze. Međutim, analitičari ukazuju da se od kukuruza u preradi može dobiti oko 10.000 različitih proizvoda. Zato se predlaže da se on pretvori u proizvode viših faza prerade, pa da se posle izvozi, a ne da se samo prodaje kao sirovina za hranu.
Poljoprivrednici u Srbiji poseduju oko 450.000 traktora i oko 25.000 kombajna, kao i oko milion priključnih mašina u radnom stanju, a tek svaka peta mašina je nova. Prosečna starost traktora je, prema nekim procenama, 30 godina.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku postoji oko 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Od toga je 4,1 miliona hektara obradivo, dok se koristi 3.476.000 hektara. U toku je i žetva pšenice na oko 630.000 hektara. Očekuje se ukupno, prema prognozi RZS rod od oko 3.184.000 tona. Dovoljno za domaće potrebe koje sa ishranom, robnim rezervama i semenskom pšenicom iznose oko 1,55 miliona tona godišnje.
Najveće površine zauzeo je kukuruz
Najveće površine ili oko 955.000 hektara ove godine zauzeo je kukuruz. U rekordnim godinama na približnom takvim površinama bilo je i oko osam miliona tona roda. U 2021. godini bila je suša koja je ,,pojela dobar deo prinosa’’ pa je ubrano oko šest miliona tona ,,žutog zlata’’. U 2021. godine izvezeno je agrarnih proizvoda u vrednosti 4,9 milijardi dolara, a najveći prihod je od izvoza kukuruza i to je donelo prihod od 557 miliona evra.
Ove godine se očekuje rod od oko sedam miliona tona ,,žutog zlata’’. Koliko će stvarno biti, odrediće vremenski uslovi i ćudi Boga u narednom vremenu, do žetve. Posle podmirenja domaćih potreba koje su oko četiri miliona tona, ostalo će moći da se izveze. Međutim, analitičari ukazuju da se od kukuruza u preradi može dobiti oko 10.000 različitih proizvoda. Zato se predlaže da se on pretvori u proizvode viših faza prerade, pa da se posle izvozi, a ne da se samo prodaje kao sirovina za hranu.
Izvor: Makroekonomija.org
Foto: Pixabay