Tag:

korišćenje

Svako drugo dete koristi internet više od tri sata dnevno

by bifadmin 4. октобар 2023.

Skoro svako drugo dete (47%) koristi internet više od tri sata dnevno. Kada je reč o korišćenju društvenih mreža, dominiraju Instagram, You Tube, Tik Tok, a u polju aplikacija za komunikaciju Viber, WhatsApp, FB Messenger, pokazalo je istraživanje koje su 2022. godine sproveli Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i Propulsion u okviru programa „Nova pismenost” u partnerstvu s Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID) , a kojim je bio obuhvaćen 431 ispitanik starosti 10-18 godina.

Osim toga, 60% ispitanika kaže da im roditelji dozvoljavaju da neograničeno koriste internet. Većina dece je otvorila nalog lično (73%) od toga 41% dece kaže da su nalog sami otvorili pošto su imali dovoljan broj godina, dok je 32% dece otvorilo nalog lično, iako nisu imali dovoljno godina.

Čak 60% ispitanika navelo je da smatra da treba pojačati zaštitu objava na internetu koje sadrže njihove lične podatke. Istovremeno, velika većina ispitanika se izjasnila da ne zna čemu služi „politika kolačića”, odnosno, da ne zna dovoljno o tome, dok se polovina srednjoškolske dece izjasnila da ne čita „politiku kolačića”.

Sadržaj usmeren prema deci

Rezultati pomenutog istraživanja pokazali su da su deca i mladi posebno osetljiva grupa, ukazujući na potrebu prilagođavanja komunikacije toj ciljnoj grupi, u saradnji sa roditeljima i školom.

Takođe, osetljivim grupama, (nezaposleni mladi, maloletne majke sa decom, radnici, migranti i sl.), potrebna je dodatna podrška i edukacija kako bi mogli da prepoznaju povredu privatnosti i načine zaštite iste i ostvarivanje prava u oblasti zaštite podataka, navodi se u nedavno usvojenoj Strategiji za zaštitu podataka o ličnosti.

Značajan deo sadržaja na društvenim mrežama i video platformama je usmerena na decu, a to ostavlja veliki prostor za uznemiravanje i eksploataciju dece, što se mora sprečiti, navodi se u pomenutom dokumentu.

„Nepostojanje mogućnosti tačnog utvrđivanja starosne dobi najmlađih korisnika interneta, uz navođenje netačnog sadržaja prilikom kreiranja naloga za pristup neprikladnim sadržajima i socijalnim mrežama namenjenim odraslima, imaju za rezultat ne samo neselektivno prikupljanje i obradu podataka maloletnih lica od strane onih koji to ne bi smeli da čine, već i njihovu izloženost opasnostima na internetu. Nemajući samosvest o rizicima takvog ponašanja na internetu, njegovi najmlađi korisnici razmenjuju osetljive, često vrlo privatne i senzitivne sadržaje, od kojih značajan broj predstavljaju video zapisi i geotagovane fotografije na osnovu kojih, oni koji to žele, lako mogu utvrditi lokaciju lica koja se na njima nalaze, njihove dnevne maršrute, navike i slično. Nažalost, ogroman broj podataka o ličnosti najmlađeg dela populacije koji se nalaze u internetskom okruženju postavljaju upravo njihovi najbliži srodnici, nemajući predstavu o rizicima kojima ih na taj način izlažu, a ponajmanje o njihovom pravu na privatnost koje im nesumnjivo pripada“, navodi se u dokumentu.

Izvor:Sveonovcu.rs
Foto: Pixabay

4. октобар 2023. 0 komentar

CEPER istraživanje: U Srbiji 53% građana koristi automobile, a u Sloveniji čak 91%

by bifadmin 26. јун 2023.

Više od 50 odsto ispitanika iz 10 zemalja Centralne Evrope koristilo je automobil u protekloj nedelji, dok je u zavisnosti od zemlje, 24-52% putovalo javnim prevozom (gradski prevoz, međugradski autobus i voz). Bicikl je pored automobila i javnog prevoza najkorišćenije prevozno sredstvo.

Transportne navike pojedinaca su veoma važne u životu gradova, kao i iz perspektive održivosti. Za mapiranje navika u vezi sa mobilnošću, kompanija CEPER je sprovela istraživanje u 10 centralnoevropskih zemalja, a rezultati pokazuju da je automobil dominantan oblik transporta za građane ovog regiona, dok su javni prevoz i bicikli najpopularnije alternative.

Prevoz automobilom

Najniži procenat ispitanika koji koriste automobil je u Srbiji (53%), a najveći u Sloveniji (91%). Pored Slovenije, jedina druga zemlja regiona sa stopom korišćenja automobila iznad 80% je Hrvatska. Austrija, Češka i Poljska su na 70-80% , dok je u preostalih 5 zemalja taj procenat između 50 i 70%.

Dominacija automobila kao najpoželjnijeg oblika prevoza delimično se može objasniti činjenicom da većina domaćinstava, u svih 10 ispitanih zemalja, poseduje najmanje jedan automobil. Rumunija je imala najniži procenat među ispitanim zemljama, sa 57% domaćinstava koja poseduju najmanje jedan automobil. Slovenija je i po ovom pitanju na vrhu liste sa 95%, dok je u Srbiji 62% ispitanika reklo da njihovo domaćinstvo poseduje barem jedan automobil.

Dok su neki od ispitanika koristili više načina prevoza u protekloj nedelji, u svakoj anketiranoj zemlji preko 30% ispitanika je koristilo isključivo automobile.
Rodne razlike su uočljive: 10-15% više muškaraca nego žena se vozi automobilom u Bugarskoj, Mađarskoj i Hrvatskoj; u Austriji, Srbiji i Slovačkoj preko 15% više muškaraca koristi automobil.
Prisutne su i razlike u pogledu starosti ispitanika. U Srbiji je samo 24 odsto ispitanika starijih od 60 godina koristilo automobil u protekloj nedelji, a u Sloveniji njih 90 odsto.

Postoji značajna rodna razlika i u posedovanju automobila: u svakoj proučavanoj zemlji veći procenat muškaraca je izjavio da imaju bar jedan automobil u njihovom domaćinstvu. Najveća razlika zabeležena je u Srbiji i Slovačkoj, gde je preko 10% više muškaraca, nego žena, izjavilo da njihovo domaćinstvo poseduje automobil.

Javni prevoz

Dok je u svakoj anketiranoj zemlji najmanje polovina ispitanika konstantno koristila automobile u protekloj nedelji, uglavnom je manje od polovine ispitanika koristilo javni prevoz (uključujući gradski prevoz, međugradske autobuse i vozove) u istom vremenskom periodu.

U Srbiji je javni prevoz u sedmici pre istraživanja koristilo 41% građana. U Češkoj je to 52% ispitanika (najviša stopa), u Hrvatskoj je 24% (najniža stopa korišćenja), dok je u Sloveniji 25%.

Korišćenje gradskog prevoza je takođe imalo rodni aspekt: žene voze ređe od muškaraca i veća je verovatnoća da će putovati gradskim prevozom u skoro svakoj proučavanoj zemlji. Rodna razlika u korišćenju gradskog prevoza u Srbiji je velika: 43% žena, naspram 26 % muškaraca je koristilo gradski prevoz u svojim gradovima. Najviše mladih (18-29 godina) je koristilo gradski prevoz u sedmici pre istraživanja – 43%.

Bicikl kao prevozno sredstvo

Istraživanje je pokazalo da je, nakon automobila i javnog prevoza, bicikl najpopularnije prevozno sredstvo – popularnije nego voz u svakoj proučavanoj zemlji. U Mađarskoj je 25% ispitanika koristilo bicikl u sedmici pre istraživanja, a u Srbiji 13%.

Najveće rodne razlike su u Poljskoj gde je 14% više muškaraca vozilo bicikl nego žena (30% u odnosu na 16%). Što se tiče starosne dobi, rezultati se razlikuju među zemljama. Negde ih najviše koristi mlađe stanovništvo, a u drugim zemljama sredovečno stanovništvo najviše koristi bicikle.

Osim u Mađarskoj, gde je 8% ispitanika prošle nedelje koristilo isključivo bicikl za putovanje na posao, ni u jednoj od zemalja taj procenat nije viši od 4%.

26. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Poljoprivrednici predlažu da se državno zemljište izdaje bez nadoknade

by bifadmin 13. фебруар 2023.

U vlasništvu države je 470 hiljada hektara zemljišta. Oni koji su zakupci, opominju da se u nekim delovima Srbije polovina zemljišta ne koristi, jer nije obradivo

Nedavno je najavljeno da bi, prvi put posle Drugog svetskog rata, Srbija mogla da ima kompletan spisak državne imovine.

Jedinstveni registar ima Uprava za poljoprivredno zemljište, ali i nadležna republička Direkcija za imovinu vodi evidenciju o tome vode, kao i neki drugi organi.

U registru Uprave za poljoprivredno zemljište,piše da je u vlasništvu države oko 395 hiljada hektara zemljišta, koje daje u zakup. Vlasnik je i 75 hiljada hektara pašnjaka, ali, oni su dati selima na korišćenje. O efikasnosti korišćenja tog zemljišta izveštaj je objavila Državna revizorska insitucija.

U vlasništvu države je 470 hiljada hektara zemljišta. Oni koji su zakupci, opominju da se u nekim delovima Srbije polovina zemljišta ne koristi, jer nije obradivo.

Poljoprivrednici predlažu…

Poljoprivrednik iz Sečnja Vukašin Baćina kaže da su predložili ministarki da se to zemljište izda na 10 do 15 godina, po nula dinara.

-Ja pretpostavljam kao proizvođač da bi neko od nas uzeo to zemljište i priveo ga kulturi, a ovako sve dok to zemljište ne bude ponuđeno na 15 godina za nula dinara, neće ga niko uzeti, jer nema ekonomske računice – objašnjava Baćina.

I takvo zemljište ušlo je u izveštaj Državne revizorske insitucije, koja navodi da svaki treći hektar državne zemlje niko ne obrađuje.

DRI navodi da je d raspoloživog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za davanje u zakup i na korišćenje, ugovorima je data površina od 264.929 hektara, dok je zemljište koje nije dato u zakup i na korišćenje, a koje je neobrađeno, 35 odsto.“

Na izveštaj revizora, sa dva prigovora, reagovala je Uprava za poljoprivredno zemljište. Ne spore navode o 30 odsto državne zemlje koja nije u zakupu, ali spore sve drugo.

Branko Lakić iz Uprave za poljoprivredno zemljište objašnjava da se tu radi o zemljištu koje po svojoj prirodi i po definiciji zakona o poljoprivrednom zemljištu jeste neobradivo poljoprovredno zemljište i čija obrada, u smislu korišćenja kao oranice, jeste zakonom strogo zabranjena.

On ističe da državno zemljište nude putem digitalnih aplikacija, koje garantuju maksimalnu transparentnost postupka i nemogućnost bilo kakvih nezakonitih uticaja sa strane na zakonito sprovođenje postupka.
– Upravo to je animiralo poljoprivrednike, mi sada imamo rekorde površine u zakupu, naročito u ovom procentu, 70 odsto zemljišta je u zakupu“, ističe Lakić.

Jedino poljoprivredno zemljiše u potpunosti popisano

Tako je za razliku od sve državne imovine, jedino poljoprivredno zemljiše u potpunosti popisano. Postoji jedinstveni registar, a svako ko je zainteresovan može da licitira za zemljište.

Vukašin Baćina napominje da je pre uvođenja elektronskih licitacija bilo velikih problema, pošto su lokalne samouprave imale prostora za korupciju, što se, kaže, i dešavalo i sa čime su svi upoznati. Kaže da poljoprivrednici sada imaju pristup svim parcelama, cenama.

-Našu cenu koju mi ponudimo elektronski znamo samo mi, do dana otvaranja i niko više“, ističe Baćina.

Od državnog zemljišta koje se ne daje u zakup je i 68 hiljada hektara pašnjaka i 25 hilljada hektara u zaštićenim područjima.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

13. фебруар 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

U Srbiji smanjeno korišćenje kreditnih kartica za 4,7 odsto

by bifadmin 9. фебруар 2023.

U proteklih godinu dana iz upotrebe je izbačeno gotovo 58.000 kreditnih kartica.

Kako pišu Novosti, od kraja januara 2022. godine do sada kreditiranje građana plastikom tako se smanjilo za 4,7 odsto. To, verovatno ne bi trebalo da čudi kada je efektivna kamatna stopa od oko 20 do preko 30 procenata.

Kako pokazuje Kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije, za oko četiri procenta manji je i broj korisnika koji poseduju ovaj proizvod. U poređenju sa periodom pre kriza, rata i pandemije, na kraju januara 2019. godine u opticaju su bile 179.442 kreditne kartice više nego sada, a korisnika za 107.360 više.

„Odmah posle dozvoljenog minusa, vicešampion po nepovoljnom kreditiranju su upravo kreditne kartice. Svaki keš kredit, pa čak i sa ovako naraslim beliborom zbog inflacije i krize, isplativija je varijanta od tih kartica. Svakako postoji široka lepeza ove plastike u ponudi. Problem je što većina klijenata ne pazi i ne obrati pažnju da godišnja kamata dogura i do 30 odsto. Najšečće ovaj proizvod funkcioniše po principu da je omogućena kupovina na rate, da se na potrošeni deo plaća rata od pet, deset ili 20 procenata plus dogovorena kamata, koja kada se sabere godišnje bude popriličan iznos“, kažu za „Novosti“ stručnjaci sa specijalizovanih sajtova za kredite.

Kako savetnici upozoravaju, klijenti bi trebalo dobro da odmere koliki limit uzimaju, na koliko rata – tri, šest, devet ili 12 i da li im se na kraju takvo kreditiranje isplati.

U odnosu na kraj prethodne godine, smanjen je i iznos odobrenog limita po kreditnim karticama, kao i suma koja se zapravo koristi. Sada je u proseku odobreno 92.548 dinara, dok je iznos u korišćenju uglavnom trećina ove sume.

„Trenutno je većina običnih gotovinskih pozajmica sa kamatom od devet do 13 procenata, što je i dalje znatno manje od stope koje se nude po karticama, bilo da su rivolving, instalment, ili neka druga opcija“, tvrde savetnici.

Jedino što osim kamata u poslednje vreme raste kada je reč o ovom bankarskom proizvodu jeste njihov broj sa problemom u otplati obaveza. Kreditnih kartica u docnji od mesec dana više je za dva odsto. Učešće kašnjenja u iznosu koji se koristi je više do 10 procenata.

U ovom momentu, nepun milion klijenata – 944.973 koristi oko 1,2 miliona ovih kartica poslovnih banaka u Srbiji. U kašnjenju je 48.907 kartica, čiji vlasnici ne izmiruju obaveze u utvrđenim rokovima. Svaki 20. do 25. vlasnik kreditne kartice tako kasni u otplati obaveza.

„Većina banaka toleriše da klijent ne plati ratu jedan mesec, ali se već sledećeg preduzimaju mere, poput blokade računa. U slučaju da se kasni 60 dana u otplati, bilo nedozvoljenog minusa, rate kredita, podaci stižu do Kreditnog biroa. Tamo, pak ‘loš glas’ o klijentu ostaje tri godine“, tvrde savetnici za kredite.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

9. фебруар 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Građani sve manje koriste dozvoljeni minus

by bifadmin 3. септембар 2022.

Čini se da je većina građana shvatila da je najneisplativija vrsta kredita – dozvoljeni minus, pa ovaj bankarski proizvod sve racionalnije koriste.

Prema poslednjem podatku Narodne banke Srbije, stanje dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu u maju 2022. iznosilo je oko 18 milijardi dinara. Ova suma predstavlja svega 1,3 odsto ukupnog duga stanovništva bankama po svim kreditima.

Statistika pokazuje da ovu vrstu pozajmice koristi oko četvrtine vlasnika tekućih računa u Srbiji. Poslednji kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije beleži oko 5,7 miliona korisnika tekućih računa, dok je njihov ukupan broj i veći – 8,4 miliona. On iz godine u godinu raste, pa ih je na kraju juna bilo za 2,6 procenata više nego prošle godine.

„Penali“ za nedozvoljeni minus su 29,87 odsto

Ukupan dug stanovništva po svim kreditima i na kraju maja i juna, iznosio je oko 11,5 milijardi evra, dok je „minus“ činio ni dva odsto. To ne treba da čudi, jer je na kraju avgusta prosečna kamata na dozvoljeno prekoračenje bila 28,5 odsto, a za slučaj da račun sklizne u nedozvoljeno – čak 29,87 procenata.

– Izgleda da su naši česti apeli u javnosti urodili plodom i da je većina shvatila da uslugu dozvoljenog prekoračenja treba koristiti racionalno – kaže Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

– Ova vrsta pozajmice zapravo služi da se u kratkom periodu nadomesti razlika između prihoda i rashoda. Nikako nije dobro da se čitav mesec bude ceo iznos u minusu.

Kako Vasić kaže, veća cena ovog kredita je očekivana, jer su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja, neizvesni. Na kraju maja oko 1,3 miliona građana je imalo ugovorenu mogućnost dozvoljenog prekoračenja uz korišćenje tekućeg računa.

Dok je kamata na gotovinske kredite u proseku od sedam do deset odsto, prema podacima NBS, kamata na dozvoljeno prekoračenje kod 14 banaka bila je preko 20 odsto. Kod šest banaka prelazila je 30 procenata. Kamatu na minus od 9,76 procenata beleži samo jedna finansijska ustanova, a najviša je 33,67 odsto. Iz NBS podsećaju da je u periodu od januara 2014, od kada objavljuju pojedinačne podatke po bankama, do sredine ove godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja stanovništva smanjena za 4,7 procentnih poena – sa 33,6 na 28,9 odsto.

„Penali“ za nedozvoljeni minus su 29,87 odsto u proseku, a kod jedne banke ova kamata iznosi čak 50,57 odsto. Analiza UBS pokazala je da je u „crvenu“ zonu skliznulo 263.382 računa, što je za osam procenata više nego lane.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

3. септембар 2022. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Čak 60% građana u Srbiji kaže da svakodnevno koristi Facebook

by bifadmin 2. новембар 2020.

Facebook, Instagram i Youtube su socijalne mreže koje građani Srbije najviše koriste. Čak 60% građana kaže da svakodnevno koristi Facebook (46% njih to čini više puta u toku dana, dok 14% njih to čini bar jednom dnevno), pokazalo je najnovije istraživanje koje su sproveli CeSID i Fondacija Propulsion uz podršku USAID Srbija.

Podsećamo, ove nedelje se obeležava globalna Nedelja medijske pismenosti pod sloganom „Opiranje dezinfodemiji“.

Trećina ispitanika je odgovorila da ne postoje određene teme i sadržaji koji su im prioritet pri prvoj poseti Facebooku u toku dana, već da listaju sadržaje dok ne naiđu na nešto što im se dopada. Zatim imamo, 31% građana (nešto manje od trećine) koji prvo pogledaju objave najbliže rodbine i prijatelja.

Facebook kao izvor za pronalaženje informativnih sadržaja (kao što su vesti, medijske objave, članci i blogovi) koristi svakod-nevno četvrtina ispitanika (zbir odgovora često i redovno)

Sledeća društvena mreža koja je prepoznata kao značajna je Youtube, za koji je 44% građana reklo da ga koristi više puta u toku dana, a 19% da to čini jednom dnev- no. Zamoljeni da izdvoje samo jednu društvenu mrežu koju u najvećoj meri koriste za informi- sanje o svakodnevnim dešavanjima, građani su u 46% slučajeva izdvojili Facebook. Za njim sledi Instagram, koji je istaklo 27% građana i YouTube koji za informisanje o svakodnevnim dešavanjima koristi 14% ispitanika.

Viber je definitivno društvena mreža koju građani najčešće koriste

Upitani da li im reklame koje susreću pri korišćenju društvenih mreža smetaju ili ih smatraju korisnim, 59% ispitanika kaže da im u većoj ili manjoj meri te reklame smetaju, dok 41% pak kaže da nema problem sa reklamama. Selfi fotografije i lične fotografije iz svakodnevnog života sa porodicom i prijatelja redovno deli oko četvrtina ispitanika.

Kod selfi fotografija, 25% ispitanika ih redovno deli, 30% retko to čini, dok 31% uopšte ne deli selfi fotografije.

Viber je definitivno društvena mreža koju građani najčešće koriste u svrhe komunikacije. Više od dve trećine ispitanika, njih čak 60% svakodnevno koristi ovu aplikaciju (52% to čini redovno i 18% njih koji to čine često).

Influensere prati ukupno 41% ispitanika. Teme koje su izdvojene kao najinteresantnije su zanimljivosti, 18% građana je reklo da ih to najviše zanima kod influensera, dok 10% kaže da je to humor.

Istraživanje javnog mnjenja, koje su realizovali CeSID i Propulsion uz podršku USAID Srbija, sprovedeno je u periodu između 10. i 28. novembra 2019. godine na teritoriji Republike Srbije bez Kosova i Metohije. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.147 punoletna građana Srbije. Kao istraživački instrument je korišćen upitnik formiran u saradnji sa klijentom, koji se sastojao od 104 pitanja. Intervjuisanje građana je sprovedeno tehnikom „licem u lice“, direktnim kontaktom sa ispitanikom.

Izvor: Nova ekonomija

2. новембар 2020. 0 komentar