Od kada je priča o nezamenjivim digitalnim tokenima (NFT) došla do najšire publike, mnogi se pitaju zašto je na njih prošle godine potrošeno čak 40 milijardi dolara na globalnom nivou. Ni Srbija, ni region ne zaostaju po interesovanju za taj fenomen, ali se naši sagovornici slažu da je rano govoriti o „našem“ tržištu tokena, što ne znači da ne rade aktivno na njegovom razvoju.
Pomama za NFT u prošloj godini stvorila je potrebu da se gotovo svačiji rečnik proširi i na korišćenje tog akronima. Tome je svakako pomogla odluka Kolinsovog rečnika (u izdanju glazgovskog izdavača svetskog glasa Harper Kolins) da NFT proglasi za reč 2021. godine. Nezamenjivi tokeni su, kao podvrsta kriptovaluta, oblik digitalne imovine koji nastaje upotrebom Ethereum blokčejn tehnologije, kako bi se nešto što postoji u fizičkom ili digitalnom obliku povezalo sa jedinstvenim „pametnim ugovorom“, odnosno blokčejn bazom podataka. Taj proces naziva se „tokenizacija“, dok se trgovina tokenima obavlja preko specijalizovanih platformi.
Onima koji nisu deo IT zajednice prva asocijacija na NFT svakako su vesti o vrtoglavo visokim cenama koje su kolekcionari plaćali za „tokenizovana“ umetnička dela. Kolaž „Everyday: First 5000 Days“ umetnika Beeple prodat je za 69,3 miliona dolara, i za sada drži titulu najskupljeg NFT prodatog jednom kupcu. Ivor Jugo iz kompanije NFTizer, dela MVP Workshop ekosistema, međutim, kaže da „umetnički“ NFT čine manji deo ponude na globalnom tržištu.
„Oni su prošle godine činili samo oko 14 odsto ukupne vrednosti, dok su najzastupljeniji NFT u kolekcijama socijalnog karaktera. Te kolekcije su najčešće u obliku profilnih slika, sa oko 10.000 primeraka, gde su urađene razne kombinacije izgleda NFT, tako da je svaki pojedinačan i jedinstven“, objašnjava Jugo za B&F.
Skreće pažnju da u NFT kolekcijama umetnički izraz nije toliko u centru pažnje, koliko mogućnosti koje vlasništvo nad njima pruža onima koji ih poseduju.
„To je mogućnost prisustva na ekskluzivnim događajima, privilegovani kanali komunikacije, pogodnosti u onlajn igrama, razni elementi u virtuelnim svetovima, pravo glasa unutar zajednice, brending ili bilo šta drugo što bi se razvilo u budućnosti, a gde bi oni mogli da se koriste“, objašnjava Jugo.
U suštiini se radi, kako kaže, o mogućnosti da se generiše tržišna vrednost za digitalni rad kreiran oko NFT, a da za to nije potreban posrednik.
Deo identiteta na poklon
Ocenio je i da je prerano govoriti o domaćem ili regionalnom NFT tržištu, i da bi pre dešavanja „na lokalu“ opisao kao pojedinačne poduhvate pojedinaca i kompanija, u čijem radu se koristi ova tehnologija. Jedan od njih je i kolekcija koja je, uz pomoć MVP Workshop i kriptomenjačnice ECD lansirana povodom 75 godina UNICEF-a, a sopstvenu kolekciju najavio je i Exit festival. U pionirski poduhvat za sektor robe široke potrošnje na našim prostorima upustila se Atlantic Grupa, i to lansiranjem NFT kolekcije za svoj brend pašteta i namaza Argeta.
Njihova NFT kolekcija sastoji se od 21 tokena čiji vizuali su objavljeni na društvenim mrežama Argete, a njihovi vlasnici su postali pratioci sa najkreativnijim komentarom ispod slike, koji su, kako je kompanija istakla, tako dobili i komadić identiteta brenda.
Na naše pitanje zašto je bolje ili isplativije svojim kupcima i pratiocima pokloniti NFT nego pakovanje namaza, odgovaraju da je u ovom slučaju presudilo interesovanje javnosti za blokčejn tehnologiju i digitalnu imovinu, koje je u velikom porastu u poslednje vreme.
„Tehnologija nudi nove načine za povezivanje brendova i potrošača, pa su neki od najvećih svetskih brendova već počeli da grade svoje prisustvo u web3.0 okruženju, približavajući ovu tehnologiju široj publici. Argeta je kod potrošača omiljena upravo zato što je donela revoluciju u tradicionalne paštete i pretvorila ih u savremen proizvod. Zato smo ’Argetty’-ima ponovno želeli da pokažemo našu inovativnost, te da potrošačima, koji sve više vode računa o vrednostima brenda, na ovaj nov i zanimljiv način predstavimo svojstva marke“, kažu iz Argete za B&F.
O tome da interesovanja ne manjka svedoči i skoro 80.000 pregleda na Argetinom Instagram nalogu za video, u kome su pozivali pratioce da napišu koji ih „Argetty“ (NFT token) najbolje opisuje. Ipak, kakvu to vrednost dobijaju vlasnici NFT?
„Argetina prva emisija NFT još nema dodatnih koristi, jer su naši kolekcionarski tokeni za prave fanove i nose malo drugačiju vrednost, koja će se možda vremenom pretvoriti i u finansijsku. To zavisi i od toga da li će ih oni koji ih osvoje plasirati na neku od platformi za trgovinu, kao i kakva će biti naša NFT strategija u budućnosti”, odgovaraju iz Argete.
Ističu da NFT nude nove mogućnosti za stvaranje programa lojalnosti za brendove, kako bi potrošačima koji su vlasnici tokena nudili neke povoljnosti u oflajn ili onlajn svetu, kao što su posebni popusti il limitirana izdanja proizvoda.
„Dakle, i ’Argetty’-ji bi vremenom mogli doneti dodatne koristi, a mogle bi uslediti i nove emisije tokena koje bi primarno bile stvorene baš za kreiranje programa lojalnosti, stvaranje zajednice oko njih i približavanje našim potrošačima koje ova tehnologija oduševljava. Kako će se stvari u ovom domenu razvijati za nas i druge brendove sigurno će zavisiti od daljeg razvoja regulative na ovom području i samog prijema ove tehnologije kod šire publike”, kažu u Argeti.
Da li će kripto berze „pregaziti“ tradicionalne?
U svetu je na NFT u 2021. potrošeno oko 40 milijardi dolara na globalnom nivou, što je, zavisno iz kog ugla se posmatra, ogromna suma ili praktično zanemarljiva. Ogromna je iz naše lokalne vizure, jer je to grubo rečeno vrednost godišnjeg bruto domaćeg proizvoda Srbije. S druge strane, tržišna kapitalizacija Njujorške berze u toj istoj 2021. godini iznosila je 27,69 biliona dolara, prema podacima portala Statista.
Ivor Jugo naglašava da, kada govorimo o vrednosti NFT tržišta, treba posmatrati postojeću industriju kriptovaluta. I zaista, kada se uzme u obzir celo kripto tržište, može se videti da je ono početkom marta „ponovo“ vredelo dva biliona dolara. „Ponovo“, zato što je ono izuzetno volatilno, tako da je pre samo nekoliko meseci, kako podseća Fortune magazine, njegova tržišna kapitalizacija bila na tri biliona dolara.
Branislav Jorgić, veteran među domaćim brokerima, za B&F kaže da mu nije do kraja jasno kakva je to upotrebna vrednost koja se može pripisati NFT, na domaćem ili bilo kom drugom tržištu.
„Mi, konzervativni ulagači, uvek razmišljamo o tome kakvu upotrebnu vrednost ima naš ulog. Pojavile su se nove investicione mogućnosti, poput kriptovaluta, ali je u suštini njihova upotrebna vrednost i dalje nepoznata, osim one da obezbeđuje anonimnost učesnicima u transakcijama. Nisu još omasovljeni ni pokušaji da kripto zamene tradicionalne valute”, podseća Jorgić.
Kada je reč o NFT, smatra da se ta nova ponuda na tržištu može razviti u dva pravca. „Jedan je marketinški, gde je upotrebna vrednost u reklami koju će napraviti emiteru, dok bih drugi pravac nazvao ‘preseljenjem realnog života u virtuelni prostor’, gde opet u ovom trenutku ne možemo proceniti kolika je upotrebna vrednost virtuelnog doživljaja, poput ‘vožnje’ virtuelne jahte po virtuelnom Dubrovniku”, smatra Jorgić.
On ne skriva da mu potencijalna virtuelizacija stvarnog života zvuči zastrašujuće, ali ono za šta sigurno nije uplašen je budućnost tradicionalnih berzi. „Vi možete da kupite virtuelni automobil, ali ako vam bude potrebno da se negde odvezete, moraćete da kupite i pravi automobil, a njih proizvode kompanije koje se kotiraju na klasičnim berzama“, kaže Jorgić.
Ivor Jugo, međutim, veruje da primena blokčejn tehnologija ima ogroman potencijal u budućnosti, pa je kompanija NFTizer iz koje dolazi fokusirana na razvoj softvera koji se koriste za proizvode čiji su deo i NFT.
„Nakon većeg broja uspešnih projekata koje smo najčešće radili sa stranim klijentima, NFTizer počinje da postaje platforma za lansiranje NFT kolekcija različitih vrsta i primena. Posebno smo okrenuti token-ekonomiji koja stoji iza njih, a pokrivamo čitav proces, od definisanja ideje preko lansiranja do organizovanja NFT zajednice oko te kolekcije”, kaže Jugo, koji se nada da će ljudi sve više uviđati prednosti i mogućnosti te tehnologije.
Izvor: Biznis i finansije, broj 196, aprilski broj
Piše: Milica Rilak
Foto: Pixabay