Proizvodnja začinskih sosova, i to jednako kvalitetnih onima iz sveta, moguća je i u Srbiji a ceo biznis zasniva se na potrebi ljudi da jedu ljuto da bi bili srećni, tvrdi sagovornik 24sedam
Ljuta hrana, u svom ekstremnom obliku „može ozbiljno da vas povredi“, kaže Aleksandar Velimirović, suosnivač srpskog proizvođača ljutih sosova „Fatalni začini“, i za 24sedam objašnjava zašto to ljudi sebi uopšte rade.
Ljutu hranu, pre svega papriku, ljudi koriste bar dve ili tri hiljade godina i za to uživanje, koje se danas preobrazilo i u proizvodnju, između ostalog, specijalnih začina i sosova, možemo reći da je jedna od najdugovečnijih i najbazičnijih, da nekažemo niskih, strasti.
A gde je strast tu je obično skrivena i neka opasnost, potvrđuje nam Aleksandar, koji kaže da ljuta hrana može da izazove vrlo burnu reakciju kod onih koji na nju nisu pripremljeni.
– Postoje različiti nivoi ljutine paprika, od blagog do veoma ljutog kada organizam oseća ozbiljnu bol i kaže „ja ne mogu dalje“. Nadalje, svaki čovek ima različiti nivo percepcije ljutog, kao i podnošenja boli uopšte. A mi imamo proizvode u malim flašicama koje 95 odsto ljudi ne bi mogli da fizički podnesu a da se prethodno ne pripreme – objašnjava Velimirović, koga smo upoznali na AgroBelgrade, nedavno održanom regionalnom sajmu poljoprivrede.
Zašto to ljudi rade i ko to kupuje
Logično pitanje koje sledi je „zašto to ljudi sebi rade“, a odmah potom i kako je moguće napraviti biznis na nečemu što ne mogu da „direktno s police“ da koristi velika većina potrošača.
Objašnjenje je, bar za nas, iznenađujuće. Ljudi jedu ljuto da bi bili srećni a uživanje u ljutoj hrani se čovek naučiti.
– Kada unesemo nešto ljuto u usta dolazi do ubrzanja metabolizma, jer se ogranizam „brani“, ali u mozgu se ujedno aktivira i hormon endorfin, znan i kao „hormon sreće“. Možemo reći da ljudi koji jedu ljuto, su „srećni ljudi“ a pomalo i zavisnici – objašnjava naš sagovornik.
Aleksandar Velimirović nam razbija predrasudu da postoje ljudi koji jedu ljuti i ljudi koji ne jedu, i da tu nema sredine. Naprotiv, većina ljudi može da jede ljuto, jer se to uči kao i sve drugo u životu.
– Povećanje stepena podnošenje te „boli“ koju stvara ljuto, a time i povećanje količine endorfina, može da se nauči. Malo ko može da odmah krene na našu najljuću bočicu, ali ako se krene od blagog sosa pa postepeno prelazi na ljući, može se doći i do onog najžešćeg. Dešavalo nam se na degustaciji da ljudi taj „put“ prevale za nekoliko minuta – kaže ovaj majstor za ljutinu.
A ljutina koju prave u „Fatalnim začinima“ je prava domaća. Iako su semena svetski poznatih ljutih paprika, stigla iz postojbina u srednjoj i južnoj Americi, sve te mulato isleno, kajen, halapenjo ili habanero paprike su uzgajane u Srbiji.
Od njih se prave sosovi za prave poznavaoce i uživaoce ljutog, a oni koji to još nisu i hoće da probaju jedno malo upozorenje – srpski etalon za ljuto „mogu da pojedem x feferonki“ bi mogao da se pokaže kao boza, ovde se radi o jednom sasvim drugom nivou.
Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay