logistika

Smanjenje pošiljaka zbog korona krize, uz istovremeno povećanje isporuka je svetski trend koji se preslikao i na domaće tržište. Domaće kompanije za usluge transporta i logistike su, međutim, više pogođene od multinacionalki zbog veličine tržišta. Pad poslovne aktivnosti u Srbiji tokom prva tri tromesečja, u zavisnosti od delatnosti, bio je od pet do 30 odsto u odnosu na isti period lane. Zato su kompanije koje su specijalizovane za pojedine logističke usluge imale veći pad. Najviše problema je bilo u avio i pomorskom transportu, piše eKapija.

Iako se na prvi pogled čini da se tokovi roba polako vraćaju u normalu, transportne i kompanije iz sektora logistike i dalje rade u grču i u nadi da će doći do poboljšanja u bliskoj budućnosti, kaže za eKapiju predsednik Nacionalne asocijacije Transport i logistika Slavoljub Jevtić. Dodaje i da su pandemijom više pogođene domaće, nego velike, multinacionalne kompanije, kao i da su novonastali uslovi dali šansu dobrim idejama.

„Naime, ako se prate poslovni parametari domaćih i stranih kompanija, prvo što se može uočiti je da su domaće kompanije više pogođene pandemijom nego velike multinacionalne logističke kompanije, čiji ogranci posluju i kod nas. Ovo verovatno ima veze sa veličinom tržišta koje te kompanije pokrivaju, kao i sa radom velikih klijenata, koji su uspeli da svoje tržišne udele na ovaj ili onaj način zadrže“, kaže Jevtić.

Pošiljke sve manje, a broj isporuka se povećava

Kako su proizvođači poslovanje prilagodili tražnji u vremenu pandemije, pošiljke su sve manje, a broj isporuka se povećava. Sve ovo išlo je na ruku kompanijama koje su se specijalizovale za trgovinu i dostavu do krajnjih korisnika. Taj trend je uslovio potrebu za povećanjem skladišnih kapaciteta, kanala distribucije i zahtevalo dodatno angažovanje radne snage.

„Kod nas, ovaj svetski trend nije se preslikao na sličan način, jer posle prvog udarnog talasa tokom koga su se stvarale zalihe, nije došlo do veće ekspanzije“, priča Jevtić.

Dodaje i da je posle naglog pada koji se dešavao u drugom kvartalu ove godine, došlo do izvesnog povećanja obima posla početkom letnjeg perioda.

„Generalno, za prva tri tromesečja ove godine, može se jasno videti da je pad poslovnih aktivnosti, u zavisnosti čime se sve bave naše kompanije od 5%, pa do preko 30% u odnosu na prethodni period u 2019. godini“.

Kompanije za specijalizovane logističke usluge imale veći pad

Kompanije koje su specijalizovane za pojedine delatnosti imale su veći pad od kompanija koje u svom portfoliju imaju širi spektar logističkih usluga.

„U pojedinim vrstama transporta, kao što su železnički i rečni transport došlo je do izvesnog pada količina roba koje su ponuđene za transport u prvom tromesečju ove godine. Radi se pre svega o masovnim robama kao što su poljoprivredni proizvodi, mineralna đubriva, naftni derivati itd“, objašnjava Jevtić.

I u drumskom transportu, prema Jevtićevim rečima, situacija se polako normalizuje, ali se sa strepnjom očekuje šta će biti u narednim mesecima. Nadanja su, dodaje, da će se potrebe za transportnim i logističkim uslugama privrede nastaviti u nesmanjenom obimu.

Najviše problema u avio i pomorskom transportu

Najveća promena koju je pandemija uslovila u sektoru transporta i logistike je pre svega bila potreba da se organizuje nesmetani rad, da se zaštite zaposleni, kao i da se ispoštuju sve preuzete obaveze prema klijentima.

„Dosta kompanija iz naše branše radi u više smena i trebalo je sve to uskladiti, obezbediti dozvole kretanja pre svega za zaposlene u skladištima i distribuciji. Zaposleni koji su mogli da rade iz svojih domova, poslati su da arde od kuće, ali je trebalo rešiti pitanja opreme, kao i konekciju na servere kompanija, tako da je bilo dosta posla i za informatičare“, priča Jevtić.

Najviše problema ipak bilo je u avio i pomorskom transportu gde se, kako ističe naš sagovornik, u nekom trenutku stvorio vremenski čep, gde pre svega roba iz Azije nije u kontinuitetu preuzimana, pa je došlo do naglog skoka broja kontejnera i avionskih pošiljaka.

„U avio transportu situacija još nije normalizovana, dok je u pomorskom situacija stabilizovana i trenutna dešavanja su u skladu sa ranijim godinama u ovom periodu“, napominje Jevtić.

Šanse u dobrim idejama i u tehnologiji

Novonastali uslovi dali su šansu dobrim idejama, a očekivanja su da će uvođenje novih tehnologija pospešiti performanse lanaca snabdevanja, omogućiti manje troškove, povećati produktivnost i ubrzati distribuciju.

„Ovde vidim veliku šansu u uvođenju novh IT tehnologija koje bi na adekvatan način unapredile standardne procese i procedure. Razvojem pametnih tehnologija ne samo što se može ostvariti napredak u poslovanju transportno-logističke industije, već se mogu generisati i dobri izvozni proizvodi za IT industriju“, ocenjuje Jevtić.

Kompanije bi najpre morale da optimizuju svoje kapacitete u skladu sa zahtevima tržišta, smanje nepotrebne izdatke, redefinišu portfolio usluga, povećaju tržišno prisustvo i prošire lanac svojih dobavljača prema trenutnim transportnim potrebama.

„Planove razvoja ne treba revidirati, ali možda treba sačekati povoljnije vreme za kapitalna ulaganja. To se svakako ne odnosi na primenu novih informacionih rešenja koja mogu da doprinesu prethodno navedenim poboljšanjima“, objašnjava Jevtić.

Dobar primer podsticajna sredstva za razvoj intermodalnog transporta

Što se države tiče, prema njegovim rečima, ona je uradila dosta tokom onih nekoliko meseci kada su sve kompanije dobijale novčanu pomoć, koja je pokrila minimalne plate i omogućila odlaganje poreskih obaveza.

„Ono što mi kao privredna grana očekujemo od države je pre svega pomoć da se unaprede uspostavljeni odnosi, da se formiraju zajednički stručni timovi koje će činiti državni organi i transportna privreda, koji bi zajedno radili na unapređenju privrednog ambijenta. Da se unapredi predvidljivost propisa i zakona, odnosno da transportna privreda blagovremeno bude obaveštena o nameravanim promenama i da ima vremena da im se prilagodi. Veoma je važno da se proširi portfolio sredstava koje država planira da investira u transportnu privredu. Dobar primer su podsticajna sredstva države za razvoj intermodalnog transporta koja su zainteresovane kompanije iskoristile za nabavku neophodnih radova ili sredstava“, ističe Jevtić.

Nastaviti mere za kraće čekanje na graničnim prelazima

Dodaje i da veoma je važno da se nastavi sa programom izgradnje i obnove saobraćajne infrastrukture, kao i da se nastave započete aktivnosti na smanjenju vremena zadržavanja na graničnim prelazima, i sa naše i sa strane susednih zemalja, bilo da pripadaju EU ili ne.

„Na taj način bi se povećao obrt vozila i smanjili troškovi, što bi na kraju rezultiralo smanjenjem troškova logistike i njihovo dovođenje na margine koje su u razvijenim zemljama EU. Naše kompanije su spremne da svoja iskustva rado podele sa dražavnim organima i u tom smislu bi trebalo i naše stručnjake inkorporirati u rad dražavnih organa“, naglašava Jevtić.

Država bi, dodaje, trebalo da reši i pitanje rada inspekcijskih službi, kako na graničnim prelazima, tako i u unutrašnjosti.

„Tu bi hitno trebalo uposliti što više inspektora i postaviti ih na najfrekventnijim prelazima, kao i na alternativnim. Uz povećanje broja inspektora neophodno je rešiti i tehničke probleme koji bi omogućili radno vreme od 24 časa“, kaže Jevtić.

Izvor: Ivana Milovanović, eKapija.com

Foto: Pixabay