Sunovrat japanskih investicija u Indiji, koje su do nedavno bile među najvećima, zbunio je svetske analitičare. Detaljnije analize su pokazale da je glavni razlog za ovakav preokret to što je indijska privreda koju su japanske investicije pogurale ka industrijalizaciji, sada kroz digitalizaciju usluga ostavila iza sebe nekadašnjeg „sponzora“.
Japan je bio pionir u ulaganjima u automobilsku industriju u Indiji, što je značajno uticalo na to da se tamošnja privreda, koja je bila zasnovana na korišćenju prirodnih resursa, transformiše u tehnološki orijentisanu industriju. Automobilska industrija je postala važan stub u ekonomskoj modernizaciji Indije, ali što je još bitnije, podstakla je nagli razvoj lokalne industrije softvera.
Japan je u periodu od 2015. do 2019. godine bio drugi vodeći strani investitor u Indiji, da bi tokom poslednje dve pandemijske godine njegova ulaganja na ovom tržištu pala za skoro 40 odsto. To je bio jedan od najvećih sunovrata stranih investicija u Indiji u pomenutom dvogodišnjem periodu.
Tržište „preotele“ SAD i Velika Britanija
Uprkos tome, ukupne strane investicije u drugoj najmnogoljudnijoj zemlji na svetu su prošle i ove godine porasle za preko 19 odsto. Rast je ostvaren pre svega zahvaljujući američkim investicijama koje su tokom pandemije porasle za više od 227 odsto, dok je drugi značajan strani ulagač Velika Britanija, sa rastom ulaganja od preko 46 odsto.
Ovakav preokret koji je japanska ulaganja na indijskom tržištu pogurao sa čela na začelje, zbunio je analitičare. Zašto se Japan, poznat po svojoj hegemoniji u tehnologiji i po akumuliranom kapitalu za investicije uzdržao od ulaganja tokom pandemije i to na tržištu na kojem je do juče bio među predvodnicima? Među analitičarima je preovladao stav da je glavni razlog to što je Japan jako rezervisan prema pravcu digitalizacije u Indiji, koji pomera okosnicu razvoja sa realnog sektora na usluge.
Zemlja sa preko 80 „jednoroga“
Iako je rast indijskog BDP-a pao tokom pandemije, prilika za digitalnu ekspanziju se pojavila u uslužnim industrijama jer su bile otporne na korona virus. Prema istraživanju kompanije „Mek Kinzi“, Indija može do 2025. godine da stvori bilion dolara vredno tržište zasnovano na digitalnim uslugama koje su orijentisane na razvoj pametnih gradova, zdravstvo, finansije, elektronsku trgovinu i logistiku.
Isto izvor navodi da je Indija druga najveća digitalizovana ekonomija među 17 vodećih privreda u svetu. Ima više od pola milijarde korisnika interneta, skoro 1,2 milijarde pretplatnika mobilnih telefona i 14 procenata od ukupnog broja instaliranih aplikacija u svetu. Indija je treća u svetu po snazi startap kompanija, među kojima su 82 „jednoroga“, odnosno startapovi koji su premašili tržišnu kapitalizaciju od milijardu dolara.
Zaostajanje Japana u digitalizaciji usluga
S druge strane, Japan zaostaje u procesu ubrzane digitalizacije usluga koju je pokrenula aktuelna pandemija. Istraživanje kompanije „Mek Kinzi“ pokazuje da je Japan tek na 27. mestu u svetu po digitalnoj konkurentnosti i na 22. mestu po informatičkim talentima.
Primera radi, dok elektronska trgovina u Kini čini gotovo četvrtinu ukupne trgovine, u Japanu je njen udeo svega devet odsto. Telemedicina u zdravstvenim uslugama u Japanu imao udeo od skromnih pet odsto, a mobilno bankarstvo učestvuje sa manje od sedam odsto u ukupnim finansijskim transakcijama.
Lojalni staroj korporativnoj kulturi
Prepreke za veću digitalizaciju usluga u Japanu proizilaze iz toga što je Japan društvo koje je ukorenjeno u staru korporativnu kulturu. Jedan od glavnih kriterijuma za napredovanje ljudi u japanskim kompanijama je vreme koje su proveli radeći u njima, što je dovelo do toga da u višem menadžmentu preovlađuju generacije koje se teško prilagođavaju potpuno novim pravcima u digitalizaciji.
Japan je, takođe, i društvo koje je veoma rezervisano prema „uvozu“ stranih stručnjaka, pa s jedne strane po brojnosti sopstvenih talenata ne može da parira Kini i Indiji, a s druge gubi bitku sa zemljama poput SAD, koje tehnološku ekspanziju u velikoj meri zasnivaju na privlačenju pameti iz drugih država.
Dodatna opasnost po Japan u globalnoj trci je to što njegova ulaganja tokom pandemije nisu drastično pala samo u Indiji, već su naglo smanjena širom sveta. Najveći udar na japanske investicije u inostranstvu naneo je trgovinski rat između SAD i Kine, a potom su se na to nadovezali poremećaji koje je izazvala pandemija korona virusa.
Okretanje lokalizaciji
Ipak, najnovije istraživanje Japanske banke za međunarodnu saradnju (JBIC) nagoveštava da će do oporavka japanskih ulaganja u svetu doći do 2023. godine. Kao najizglednija tržišta pominju se Kina i Indija, a kao nova destinacija gde Japan namerava da poveća ulaganja ističe se Vijetnam.
Istraživanje je, međutim, pokazalo da japanske kompanije nameravaju da nastave sa ulaganjem u lance snabdevanja tokom njihovog oporavka, ostavljajući digitalizaciju usluga i dalje po strani. Japanske firme, takođe, planiraju da što više lokalizuju svoje dobavljačke lance, okrećući se bližim proizvodnim destinacijama, uključujući i Indiju. Za sada su primarne industrije u tom procesu proizvodnja automobila, elektronika, telekomunikacije i farmaceutska industrija.