Makprogres proizvodi 15.000 tona prehrambenih proizvoda godišnje, od čega 80 odsto izvozi u skoro 60 zemalja, uključujući i Srbiju gde za godinu dana plasira robu u vrednosti od dva do 2,5 miliona evra. „Nadam se da će nam inicijativa Otvoreni Balkan otvoriti granice – ali doslovno – za slobodan prolazak ljudi, robe i kapitala, kako bi se trgovina odvijala što brže, jeftinije i bila što konkurentnija na tržištu. To bi ojačalo preduzeća u regionu i olakšalo nam da zadržimo mlade u našim zemljama“, smatra Gligor Cvetanov, direktor Makprogresa.
Preduzeće Makprogres iz Vinice u Severnoj Makedoniji osnovao je pre 33 godine Aleksandar Cvetanov u svojoj porodičnoj kući. Tada je to bila mala trgovačka firma, koja je od početnog kapitala imala samo telefon i faks mašinu, ali se kao njena velika prednost pokazalo to što je bila jedna od prvih na istoku zemlje koja se bavila veleprodajom prehrambenih proizvoda. Nekoliko godina kasnije, porodičnom poslu se pridružio Aleksandrov sin Gligor, a 1996. Makprogres je pokrenuo sopstvenu proizvodnju prehrambenih proizvoda pod nazivom „Sunčana Dolina“.
Preduzeće je u međuvremenu izraslo u jednog od najvećih proizvođača i izvoznika prehrambene robe iz Severne Makedonije, u kojem sada radi i treća generacija iz porodice Cvetanov, Gligorov sin Aleksandar. Firma zapošljava 620 radnika u šest fabrika, iz čijih pogona izlaze prehrambeni proizvodi kategorisani u pet grupa: osnovni prehrambeni proizvodi, slatkiši i slane grickalice, tradicionalni delikatesi poput alve ćeten i ratluka, mešavine i dekoracije za kolače i zdrava hrana. Imajući u vidu da Makprogres proizvodi 15.000 tona prehrambenih proizvoda godišnje, samostalno izrađuje i potrebnu ambalažu, jer mu je za toliki obim proizvodnje to isplativije nego da je kupuje od drugih proizvođača.
Od zamene za uvoz, do velikog izvoznika
Gligor Cvetanov, izvršni direktor ove kompanije kaže za B&F da su proizvodnju pokrenuli s ciljem da prave namirnice koje će po kvalitetu i ceni biti konkurentne proizvodima iz uvoza, a sada čak 80 odsto ukupne proizvodnje izvoze na skoro 60 tržišta u Evropi, Aziji, Severnoj Americi, Africi i Australiji.
Naš sagovornik napominje da je očekivao ovakav uspeh, „jer Severna Makedonija ima sve resurse potrebne za proizvodnju kvalitetne i zdrave hrane – čistu prirodu, dobro zemljište i mnogo sunca. Ne odmaže ni to što su Makedonci veliki gurmani i što zemlja poseduje bogatu gastronomsku tradiciju. Ukoliko imate takvo bogatstvo, potrebno vam je malo sreće i nešto više znanja da razvijete ovakav posao. Tvrdim da ako napravite kvalitetan proizvod, lepo ga upakujete, dobro predstavite na stranim tržištima i odredite za njega pristojnu cenu – za vas neće postojati granice“.
Naravno, za pomeranje granica potreban je i kapital. Makprogres je u poslednjih desetak godina uložio preko 20 miliona evra u infrastrukturu, opremu i proizvodne pogone koji su sada skoro popunjeni, pa kompaniji predstoje nova ulaganja u dalje povećanje kapaciteta. Gligor Cvetanov ističe da da im je u finansiranju investicija puno pomogla dugogodišnja saradnja sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), koja ovom preduzeću pruža i savetodavnu podršku.
Povećanje izvoza u Srbiju
Makprogres izvozi svoju robu u Srbiju još od 2002. godine. Treća generacija u porodičnom poslu i brend menadžer u kompaniji, Aleksandar Cvetanov, kaže za B&F da između pet i šest odsto celokupnog izvoza odlazi na srpsko tržište, u vrednosti od dva do 2,5 miliona evra godišnje. Izvoz u našu zemlju realizuju u saradnji sa ovdašnjim partnerom koji distribuira njihovu robu širom Srbije, od međunarodnih i nacionalnih trgovačkih lanaca, do manjih lokalnih prodavnica.
„Tržišta u Srbiji i Severnoj Makedoniji su po mnogo čemu slična, uključujući ukus potrošača, mentalitet i životni standard građana. Dobro poznajemo prilike na srpskom tržištu i zato potrošačima nudimo kvalitetnu robu po konkurentnim cenama, jer su i u Srbiji i u Severnoj Makedoniji troškovi proizvodnje niži nego u mnogim drugim zemljama iz kojih se u Srbiju uvozi prehrambena roba”, ističe Aleksandar Cvetanov, napominjući da su iz njihovog asortimana kod nas najtraženije kore za torte, razne vrste Tortina, rolata i slično.
Makprogres trenutno pregovara o plasmanu novih proizvoda na našem tržištu, poput čokoladnih namaza, slanih krekera i novih varijacija njegovih „Napolitan“ vafli. To je deo poslovne strategije za širenje poslovanja, koju podržava i Vlada Severne Makedonije, kroz finansijsku pomoć perspektivnim kompanijama da povećaju svoje kapacitete. Zahvaljujući ovoj podršci, Makprogres će u narednom investicionom ciklusu uložiti 16 miliona evra u rast proizvodnje.
Bolje povezivanje bi zadržalo mlade u regionu
Srbija je već godinama najveće izvozno tržište za hranu iz Severne Makedonije, a slede je Hrvatska, Italija i Bosna i Hercegovina. Gligor Cvetanov smatra da ovakav redosled ne iznenađuje, imajući u vidu geografsku blizinu tih tržišta, slične gastronomske navike stanovništva i međusobno poznavanje lokalnih robnih marki u regionu. Naš sagovornik iz Severne Makedonije podvlači da njihovom uspehu u Srbiji svakako pomažu dobri odnosi između dve države, ali da bi ta saradnja mogla da bude još bolja.
„Očekujem njeno značajnije unapređenje kada zaživi inicijativa Otvoreni Balkan. Nadam se da će nam ona otvoriti granice – ali doslovno – za slobodan prolazak ljudi, robe i kapitala, tako što ćemo ukinuti sve carinske barijere i nepotrebne administrativne procedure kako bi se trgovina odvijala što brže, jeftinije i bila što konkurentnija na tržištu“, naglašava Gligor Cvetanov, koji i sam aktivno učestvuje u ovoj inicijativi.
Prema njegovom mišljenju, države na Balkanu imaju najvažnije preduslove za ekonomski uspeh, prirodna bogatstva i vredne ljude, ali da bi se takve prilike maksimalno iskoristile, potrebno je stvoriti uslove za čvršću regionalnu saradnju i ulagati u međusobno poverenje.
„Nama će biti potrebno još mnogo godina da ekonomski dostignemo razvijene države na zapadu Evrope. Dodatni pritisak za privrede u ovom regionu je to što moramo da se trudimo da zadržimo mlade ljude u našim zemljama, da im damo ne samo nadu, već i realne uslove da ostanu ovde i da se razvijaju. Mislim da bi zemlje Balkana to mogle da postignu udruživanjem, jer bi tako osnažile svoja preduzeća i olakšale im poslovanje. A jača preduzeća znače više radnih mesta, budžetskih prihoda i brojnih drugih koristi za celo društvo“, zaključuje Gligor Cvetanov.
Marija Dukić