Istog trenutka kada je nemačka država objavila do sada neviđeni paket pomoći privredi zbog posledica pandemije, javili su se prvi kandidati. Ali to nisu bile male firme koje ne znaju ni kako će platiti struju za sledeći mesec. Ruku za dodelu državne podrške prvo su pružili koncerni kao što su Adidas, Folksfagen, BMW, Simens…No, ubrzo su izbili sporovi sa državom, jer velike kompanije ne žele da prihvate uslov za državnu pomoć – da od tog novca ne isplaćuju dividende akcionarima.
Ne treba biti doktor ekonomije da bi se shvatilo kako će karantinske mere koje su bile preduzete za suzbijanje virusa Kovid-19 praktično „zaključati“ najveći deo privrede i da će za ogroman broj firmi biti nemoguće da održe likvidnost i radna mesta. Čak je i u najmoćnijoj svetskoj privredi, SAD, to izazvalo eksploziju broja nezaposlenih.
S druge strane, nemačka vlada je maltene odmah, još krajem marta, odlučila da pruži finansijsku pomoć preduzećima u do sada neviđenim razmerama: što u kreditima, što u državnim jemstvima, reč je o gotovo jednom bilionu i 200 milijardi evra. To nije kraj pomoći, jer i odluka o skraćenom radnom vremenu, kada se firmama pomaže da plate doprinose za zaposlene, je nesumnjivo državna pomoć. Ali taj novac će firme dobijati iz blagajne Zavoda za zapošljavanje.
Praktično, od dana kad je najavljena državna pomoć, počele su jadikovke u kompanijama o ogromnim gubcima koje će im doneti ova pandemija i kako će im biti nužna koja milijardica, piše „Dojče Vele“. Međutim, prvi se nisu javili mali proizvođači koji ne znaju kako da plate račun za struju sledeći mesec, nego jedan gigant – Adidas, koji je sredinom aprila i dobio pozajmicu od 2,4 milijarde evra. Gužva pred Ministarstvom finansija je postajala sve veća: ruku su ispružili i Folksfagen, BMW, Simens…
Državna pomoć za džepove akcionara?
Ali onda je usledio prvi udarac snovima o državnim milijardama koje će pasti s neba. Već početkom aprila, Vlada je jasno dala do znanja da državna pomoć neće biti odobrena koncernima koji i u ovoj situaciji prvo misle na svoje akcionare i nameravaju da državnim novcem napune njihove džepove isplatom dividendi. Ukratko, nemačka vlada je poručila: ako želite da plaćate dividende, ništa od državnog novca.
Ovakavo uslovljavanje državne podrške navelo je neke kompanije da odmah odustanu od nje. Dajmler je prvi izjavio da mu nije potrebna bilo kakva pomoć države, a vrlo brzo takvu poruku su poslalali i BMW i Folksfagen. Naime, ovakvi koncerni ne mogu sebi da priušte da u situaciji kada se već dešavaju ogromni potersi na svetskim berzama dodatno rizikuju da rasteraju akcionare najavom kako mogu da se oproste od godišnje dividende. Osim toga, postoji još jedna opasnost: ukupna vrednost na berzi je već niska, a ukoliko zbog neisplaćenih dividendi dodatno padne – to bi mogao da bude mamac i za neprijateljsko preuzimanje.
Na kraju, barem kad je reč o 30 najvećih nemačkih koncerna koji su izlistani u indeksu DAX, državna pomoć bi bila zaista „hleb preko pogače“. Kako je saopštila nemačka televizija ARD, oni ukupno raspolažu novčanom rezervom od oko 362,7 milijardi evra.
Neki su veliki ali iznemogli
Ipak, neki koncerni su zaista u ozbiljnim poteškoćama, pa su obećali državi da će njihovi akcionari ostati kratkih rukava. Adidas, ali i proizvođač automobilske elektronike Leoni, pa čak i Lufthansa, u početku su se borili rukama i nogama kako bi akcionarima i dalje plaćali barem kakvu-takvu dividendu.
Ali najveći nemački avioprevoznik je u toliko velikim problemima da za takvu računicu jednostavno nema mesta: na desetine hiljada letova je otkazano, skoro celokupna flota je prizemljena a na stotine aviona više nikad neće poleteti – barem ne s poznatim znakom Lufthanse. Berzanska vrednost ovog avioprevoznika je već daleko ispod vrednosti samih aviona koje ima u vlasništvu. Stoga je Lufthansi preostala samo državna pomoć kao jedina šansa da možda neće biti progutana. Planirani paket pomoći se sastoji od oko 10 milijardi evra pozajmice i odluke da će država preuzeti najviše do 25% akcija kompanije.
Taman kada se raščistila situacija oko toga kojim velikim kompanijma je zaista potrebna pomoć države, usledio je dodatni udarac komcernima. Vlada je poručila da mere podrške ne podrazumevaju samo pozajmice, već i državni novac koji se izdvaja za doprinose zaposlenima koji zbog pandemije više ne rade puno radno vreme. Dakle, ko god je zaposlene poslao kući na trošak države, ne sme da plaća dividende akcionarima.
U pitanju su, zapravo, ogromni iznosi: oko 10 miliona građana Nemačke trenutno radi u režimu skraćenog radnog vremena, a to je trošak koji blagajna Zavoda za zapošljavanje ne može da podnese jer jednostavno nema toliko novca.
Država da pomaže zaposlene, a kompanije će „pomoći“ akcionarima
Istog trenutka kada je nemačka vlada predočila ovaj uslov za državnu podršku, podigla se ogromna buka u velikim kompanijama. Opet se prvi oglasio Dajmler, koji je uprkos tome što je uzeo državni novac za plaćanje doprinosa zaposlenima sa skraćenim radnim vremenom, izjavio da ne želi da odustane od isplate dividende akcionarima. Odmah potom, potrčali su i drugi da se žale – Folksfagen, BMW, BASF, Kontinental uveravaju Vladu kako pomoć njihovim zaposlenima ustvari nije državna pomoć. Isto tvrdi i Bajer, pa je već prošle nedelje brzo isplatio dividende, a osiguravajuća kuća Munich Re sprema se da to učini što pre.
Ipak, neki koncerni su shvatili da kako sada stoje stvari, a po svoj prilici i poduže, država je ta koja drži konce u svojim rukama. Koncern Puma, konkurent Adidasa, prihvatio je da neće isplatiti dividendu, isto je odlučila kompanija Fraport AG, operator na Aerodromu „Frankfurt“, proizvođač motora Deutz…
U jeku ovog spora započeti su pregovori između Vlade i predstavnika automobilske industrije kako bi se razmotrila budućnost ove grane koja je i te kako važna za ukupnu nemačku ekonomiju.
Izvor: Dojče vele