Kako navodi Blumberg, globalna brodarska industrija trenutno uživa u najvišem nivou prihoda još od 2008. godine, s obzirom na to da je kombinacija snažnog skoka tražnje za celim nizom roba te poremećenih lanaca snabdevanja zbog pandemije, tarife za prevoz robe (vozarine) povećala na gotovo rekordne nivoe.
Trenutno zarađuju gotovo svi: od kontejnerskih brodova preko brodova za rasute terete do specijalizovanih za prevoz automobila. U rastu tarifa za prevoz robe jedino zaostaju brodari koji se bave prevozom nafte i gasa u tankerima.
U središtu kontejneraši
U središtu skoka tarifa za prevoz robe su ipak kontejnerski brodovi, čije su cene prevoza svakog dana sve više. Na primer, za prevoz 40-stopnog kontejnera od Kine do Evrope brodari trenutno traže oko 14.300 dolara, što je 500 odsto više nego godinu dana ranije, prenosi Poslovni dnevnik.
Prevoz kontejnera iz kineskih luka do onih na američkoj istočnoj obali još je skuplji, iznad 20.000 dolara, pokazuju podaci Frajtosa (Freightos), agencije koja prati kretanje brodskih tarifa za prevoz robe. Ogromna zarada već počinje da se nazire u ovogodišnjim poslovnim prognozama brodara. Tako je danski A. P. Moler Maersk – najveći svetski kontejnerski prevoznik – prošlog meseca povećao prognozu ovogodišnje dobiti za čak pet milijardi dolara.
Brodovi za rasute terete nisu projektovani za prevoz
Međutim, postoje i prevoznici koji smatraju da im ovakav skok vozarina dugoročno – šteti. Tako razmišlja vođstvo francuskog brodara CMA CGM – trećeg po veličini kontejneraša u svetu – koje se odlučilo na redak primer zamrzavanja svojih vozarina na spot tržištu. Iz kompanije su poručili kako žele da očuvaju dugoročne odnose sa klijentima i stoga će svoje vozarine zadržati na sadašnjim nivoima narednih pet meseci.
Kretanje ClarkSea indeksa brodarskih vozarina tokom ove godine (u dolarima):
1. januar – 15.400
1. februar – 16.500
1. mart – 21.000
1. april – 21.300
1. maj – 25.000
1. jun – 26.300
1. jul – 30.000
1. avgust – 37.400
Uprkos proceni kompanije da će u tom razdoblju cene prevoza dodatno porasti. Analitičari smatraju da bi CMA-CGM-ov potez mogao biti izazov konkurentima, poput Maerska i italijansko-švajcarskog MSC-a.
Nemački Hapag-Lojd tvrdi da je već zamrznuo svoje vozarine u narednih nekoliko nedelja, ali je o tome obavestio samo klijente. Uprkos tome, zarade brodara već su dosegle najviši nivo u 11 godina, a s obzirom na očekivanja o nastavku snažne lične potrošnje u vodećim ekonomijama do kraja godine, nema naznaka da uskoro sledi „hlađenje“ tržišta.
„Snažna potražnja za sirovinama u kombinaciji sa logističkim poremećajima povezanim sa koronavirusom podržavaju vozarine na spot tržištu“, izjavio je pre desetak dana tokom sastanka sa analitičarima Ted Petrone, potpredsednik kompanije Navios maritajm, koja poseduje flotu brodova za rasute terete.
Štaviše, situacija na tržištu je postala toliko neobična da su čak takvi brodari počeli da razmišljaju da na palubama prevoze kontejnere.
Iako je takva ideja tehnički prilično škakljiva – brodovi za rasute terete nisu projektovani za prevoz kontejnera – o tome razmišlja kompanija Golden oušn grup. „To dovoljno govori o situaciji u kojoj smo se našli“, kaže izvršni direktor kompanije Ulrik Andersen.
Pate jedino tankeri
Ipak, nije isplativ samo prevoz kontejnera. Vozarine specijalizovanih brodova za automobile na najvišem su nivou od 2008. godine. Snažno su skočile i cene prevoza robe brodovima za generalni teret, pa ne čudi što Klark si (ClarkSea) indeks koji prati dnevne zarade u više brodarskih sektora beleži najduži rast na mesečnom nivou u istoriji.
Kako se morem prevozi 80 odsto svetske trgovine, ovako skup brodski prevoz mora ostaviti traga na ukupnoj ekonomiji kroz rast inflacije, tumače ekonomisti. S druge strane, vlasnici tankera nemaju previše razloga za zadovoljstvo 2021. godinom.
S obzirom na to da članice OPEK+ naftnog saveza i dalje zauzdavaju proizvodnju nafte, trenutno vlada višak tankera, što vozarine drži na niskim nivoima. Štaviše, zarade tankera u prvom polugodištu su bile najniže u poslednje dve decenije, stoji u izveštaju špediterske kompanije Gibson.
Na primer, vozarina za vrlo velike tankere za sirovu naftu (VLCC segment) nosivosti 270.000 tona na liniji Kina – Persijski zaliv od sredine januara do sredine maja bila je manja od 3.000 dolara. Prema analizi kompanije Bimko, vozarine za produkt tankere tokom proleća bile su tako niske da nisu pokrivale čak ni trošak plovidbe i radne snage.
Tako je pala u vodu jedna od najvećih opklada u brodarskom sektoru na početku godine, da će skok potražnje za naftom tokom letnjih meseci podignuti i vozarine tankera. Međutim, analitičari su i dalje optimistični – vozarine bi trebalo da se povećaju od oktobra kako će zalihe nafte početi da se smanjuju, tvrde analitičari kompanije Pareto sekjuritiz.
Kako je zbog ogromne tražnje isplativo i graditi nove brodove, analitičari smatraju da brodari treba da budu oprezni kako ne bi opet upali u zamku koja ih je bacila na kolena pre 13 godina.
Naime, 2008. se dogodio talas narudžbi novih brodova. No, mnoštvo tih narudžbi ubrzo je povučeno, jer je ubrzo izbila najgora ekonomska kriza u poslednjih nekoliko decenija.
Izvor: B92
Foto; Pixabay