I Makedonija se pridružila grupi zemalja u regionu koje uspešno primenjuju odličnu evropsku praksu da država izda posebne obveznice koje bi kupili građani – i tako zaradili. Kada ćemo i mi zarađivati na držanom dugu?
– Evo, i Makedonci su pustili, svi će pustiti osim nas. To je odličan način da građani dobiju veće kamate nego što im daju banke, a da država popuni rupu u budžetu mnogo jeftinije nego što su to krediti na inostranom tržištu – kaže o „građanskim obveznicama“ Nenad Gujaničić, glavni broker „Momentum sekjuritiesa“ iz Novog Sada.
Gujaničić kaže da je svima u svetu jasno da su kamatne stope na državne hartije od vrednosti duplo veće od onih kojih nude banke na štednju, i da se to koristi i u regionu. Makedonija je samo svež primer, jer isto to su ove godine imali i Hrvati, pre njih Slovenci, dok Mađari stalno uvećavaju svoj portfolio hartija koje od države rado kupuju građani.
Ministarstvo finansija Makedonije objavilo je ovih dana prospekt za drugu emisiju „građanske obveznice“ u iznosu od 600 miliona denara (oko 10 miliona evra), sa rokom dospeća od dve godine. Kamata koju država nudi je pet odsto godišnje, a minimalan ulog za upis obveznica je 10.000 denara (162 evra).
Novu emisiju spremaju i u Hrvatskoj, gde su u prvu, obavljenu ove godine, uložili 1,3 milijarde evra, uz prinos od 3,65 odstoBelgijanci, kao i Mađari, sada već redovno popunjavaju budžet parama na koje kamate plaćaju svojim građanima a ne stranim bankama i poveriocima. Samo u martu ove godine prikupljeno je 262 miliona evra, najviši iznos od decembra 2011. godine, kada je tadašnji premijer Iv Leterm pokrenuo prvu emisiju.
Belgijski trezorski zapis s rokom dospeća od godinu dana nosi kamatu od 3,3 odsto, a banke na tržištu nude kamatu na štednju od maksimalno 2,5 odsto, često i mnogo nižu.
Belgija je već prikupila rekordnih 21,9 milijardi evra prodajom obveznica građanima i tako dala jak signal bankama da podizanje kamatnih stopa koje uredno rade kod kredita građanima i privredi treba primeniti i na štedne depozite.
Ovaj iznos nadmašio je i italijanskih 18 milijardi evra, prikupljenih od građana u ovoj godini.
– Štediše šalju signal svojim bankama, poručujući im da očekuju veći povrat na štednju u odnosu na ono što one trenutno nude, i traže barem isto poštovanje kakvo banke pokazuju prema deoničarima – rekao je belgijski ministar finansija Vinsent van Petegem za Rojters.
U Srbiji, ipak, caruju banke
Nenad Gujaničić kaže da je izdavanje „građanske“ ili „narodne“ obveznice sitaucija u kojoj svi dobijaju. Dobro, gotovo svi, jer ovakve se stvari sigurno ne sviđaju bankama.
– Banke bi bile, uslovno rečeno, gubitnici, jer bi morale da podignu kamate kao bi parirale državi. Zbog toga naša država ne želi da se zamera bankama, jer banke su jedan od glavnih kupaca državnog duga. Ali sa „narodnim“ obveznicama građani bi mogli da bolje sačuvaju svoju imovinu, ako već ne zarade, a država bi se jeftinije zadužila kada joj je potrebno. Srbija sada mora da plaća kamatnu stopu na novo zaduživanje šest odsto. Kada bi građanima prodala obveznicu po 4,5 ili pet odsto, dobro bi bilo i njoj i građanima, koji u banci ne mogu da dobiju više od 2,5 ili tri odsto – objašnjava Gujaničić.
Naravno, obveznica bi morala da bude u evrima.
– Naravno da bi bilo pametnije za državu, kao i svima koji se zadužuju, da dug prave u valuti u kojoj imaju prihode. Ali građani još ne veruju dinaru, ma šta se pričalo. To pokazuje i štednja građana vredna 13 milijardi evra, a samo pet odsto od toga je u dinarima, iako se dinarska štednja poslednjih pet godina mnogo više isplati nego ona u devizama. Svi znaju da kada u nekom momentu presuše strana ulaganja, i investitori primamljeni subvencijama krenu nekuda dalje, da će dinar morati da oslabi 10, 15 ili više odsto – napominje naš sagovornik.
Neće biti „narodnih“, ali građani ipak mogu da zarade na državi
Da li će i kod nas biti „građanskih“ obveznica, 24sedam je pitao Ministarstvo finansija.
– Republika Srbija do kraja ove godine ne planira da emituje štedne obveznice, ali u cilju razvoja tržišta kapitala Republike Srbije razmatra se i ta mogućnost, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena – rečeno nam je iz Ministarstva.
„Eto, probali smo, i…“
Imali smo neke štedne obveznice, čini mi se 2017. godine, na kojima je bila za to vreme mala kamata, i zbog toga nisu najbolje prošle. Mislim i da su izdate više radi toga da se kaže „eto, pokušali smo i ne ide“, kaže Gujaničić.
Tada je bilo planirano da se izdaju štedne obveznice sa minimalnim ulaganjem od 2.000 dinara za dinarske i 100 evra za evro denominovane, a kamata je išla od četiri odsto za dvogodišnje do 6,25 odsto za desetogodišnje dinarske i od jedan do četiri odsto za one u evrima. Zbog toga što je kamata Trezora bila tek nešto malo veća od one koje su nudile banke za štednju, odziv nije bio dobar.
Nadležni kažu i daje Republika Srbija u prošlosti već emitovala ovu vrstu obveznica, ali i ukazuju „na mnogo atraktivnije obveznice za građane koje su u ponudi“, odnosno benčmark obveznice koje se redovno emituju tokom godine, kako u dinarima, tako i u evrima.
– Naši građani mogu da kupuju obveznice koje je emitovala Republika Srbija koje se nude kako na primarnom tako i na sekundarnom tržištu, bez ograničenja. Obaveštavamo vas da je Republika Srbija upravo emitovala novu državnu obveznicu sa rokom dospeća osam godina (dospeće 26. oktobar 2031. godine – RSMFRSD58761) i kuponskom stopom 7% godišnje – odgovoreno je iz Ministarstva finansija.
Prva aukcija za navedenu obveznicu će se održati 24. 10. 2023. godine, a nakon toga obveznica će se listirati na Beogradskoj berzi. Na aukciji mogu učestvovati domaći i strani investitori preko ovlašćenih učesnika (ovlašćene banke i brokersko-dilerska društva).
– U narednom periodu može se očekivati da se ova obveznica uključi u „JP Morgan indeks državnih obveznica zemalja u razvoju“, jedan od najčešće praćenih indeksa obveznica koje su emitovane u lokalnim valutama zemalja u razvoju od strane međunarodnih investitora. Naravno, kada se za to steknu uslovi, prvo da se emisija proda, a potom i da ima zadovoljavajući obim trgovanja na sekundarnom tržištu – saopšteno je iz Ministarstva finansija.
U JP Morgan indeks su, podsećaju, već uključene tri dinarske državne obveznice sa dospećem 11. januara 2026. godine (RSMFRSD89592), 6. februara 2028. godine (RSMFRSD55940) i 20. avgusta 2032. godine (RSMFRSD86176). Ovim obveznicama se trguje na sekundarnom tržištu.
Izvor:24sedam.rs
Foto: Pixabay