Domaće preduzeće „Natura Trade“ nedavno je dobilo još jednog svetski poznatog klijenta – „Amazon“ će koristiti njihove papirne kese za distribuciju robe na teritoriji bivše Jugoslavije. Ova firma iz Loznice je, mimo svih ekonomskih pravila, i za prve klijente imala strance, jer je papirne kese počela da proizvodi u vreme kada niko o tome nije razmišljao u Srbiji. Iako bi preduzeće sada moglo da izveze maltene sve što proizvede, njegov osnivač i vlasnik Milenko Božić ističe da žele da ostanu i na domaćem tržištu, i uprkos mnogobrojnim ponudama, ne planiraju da prodaju svoju porodičnu firmu.
Milenko Božić je rano saznao da je život ono što nam se dešava dok pravimo životne planove. Nameravao je da od porodične ušteđevine započne posao u Nemačkoj, ali to nije ostvario zbog prerane smrti oca, pa se posle studija ekonomije u Subotici vratio u rodnu Loznicu. Početkom osamdesetih prošlog veka zaposlio se u trgovačkom preduzeću „Drina“, kojim je kasnije i rukovodio kao generalni direktor, sve dok nije došla 1993. godina.
„Ta godina, osim što je bila ekonomski teška, osvetlila je i neke slabe tačke društvenih preduzeća. Pre svega korupciju i običaj da pojedini zaposleni više brinu o ličnoj koristi nego o dobrobiti kompanije. Pokušao sam da uradim sve što je u mojoj moći da sprečim propadanje ‘Drine’, kao i kasniju rasprodaju njene imovine, ali nisam u tome uspeo, pa sam dao otkaz. To je bio jedini način da sačuvam mirnu savest”, priseća se Božić.
Retko ko je mogao da razume njegovu odluku u to vreme, posebno što je kod kuće imao dvoje male dece koje je trebalo obući i prehraniti. No, njegov stav da za vrednog čoveka uvek ima posla pokazao se kao tačan. Božić je neko vreme radio sve moguće poslove u malom preduzeću koje se bavilo distribucijom gaziranih sokova, dok nije odlučio da iskoristi svoje dotadašnje iskustvo u razvoju sopstvenog posla.
„Ceo svet u našem pakovanju“
Kompanija „Natura Trade“ je zvanično otvorena 1995. godine u Loznici. U početku je to bila veletrgovina, sa petoro zaposlenih. „Trgovali smo, između ostalog, i kartonskom ambalažom. Primetio sam da je ona veoma tražena, pa sam, delom od ušteđenog novca a delom iz pozajmice, kupio mašine i započeo njenu proizvodnju“, kaže Božić i dodaje da im je od tada posao stabilno rastao.
Kao prvu prekretnicu u svom poslovanju naš sagovornik navodi društvene promene posle 5. oktobra, kada se zemlja otvorila i počela da privlači strane investicije, uključujući i banke. Mala kompanija iz Loznice je počela uporno da konkuriše za kredite, kako bi nabavila opremu za proizvodnju. Na tržištu je bilo mnogo novca, a malo preduzeća koja su mogla da ispune sve bankarske zahteve, pa je onaj ko je imao održivo poslovanje mogao da dobije bar neka sredstva. Božić ističe da je njegovoj firmi prva otvorila vrata „ProCredit“ banka i da joj je zato ostao lojalan sve do danas.
Krediti su ubrzali rast preduzeća, ali po rečima njegovog vlasnika oni su samo podrška da realizujete svoj plan. To znači, objašnjava Božić, „da kada ste mali preduzetnik, najbitnije je da budete svesni svojih mogućnosti. Takođe, morate ili da pratite trendove, ili da ih postavljate. Ja sam, na primer, tokom čestih putovanja u Nemačku uočio kako se sve možemo boriti protiv zagađenja. Jedan od načina te borbe je i upotreba papirnih kesa. U uverenju da su nam one postale potrebnije nego ikada učvrstio me je i tekst Milutina Mitrovića koji sam pročitao u vašem mesečniku o posledicama zagađenja i o tome kako ih možemo ublažiti”.
Sve ovo vodilo je novom poslovnom poduhvatu – Božić je 2007. godine otpočeo proizvodnju papirnih kesa. U mašine za njihovu proizvodnju u narednim godinama je uložio više od 20 miliona evra, a sada će to ulaganje udvostručiti, jer mu je cilj ono što i piše u sloganu kompanije: „Ceo svet u našem pakovanju“.
Kako je firma iz „lokala“ prerasla nacionalno tržište
Danas je svima jasno koliki razvojni potencijal leži u proizvodnji papirnih kesa, ali pre skoro deceniju i po, kada smo se iz svake kupovine vraćali sa po nekoliko plastičnih kesa, retko ko u Srbiji je to mogao da pretpostavi.
Zato je „Natura Trade“ svoje prve klijente tražila u inostranstvu. Prvi posao sklopila je u Sloveniji, a potom je širila listu klijenata po Evropi. To se pokazalo kao dobar izbor, ne samo zbog strogih ekoloških standarda koje propisuje EU, već i zbog blizine tržišta.
Malo preduzeće iz Loznice je u međuvremenu preraslo ne samo lokalno, već i nacionalno tržište, i počelo je da izvozi 80 odsto svoje proizvodnje. Otvorili su i ćerku firmu u Nemačkoj zajedno sa jednim distributerom papirnih kesa, za snabdevanje tamošnjeg tržišta.
„Natura Trade“ trenuto izvozi u 17 zemalja EU i u Veliku Britaniju, a među klijentima ima veoma zvučna imena: „Metro“, „Rewe“, „Peni“, „Edeka“, „LecLerc“, „Lidl“, „Mc Donald’s“… Ovo srpsko preduzeće je nedavno ugovorilo posao i sa kompanijom „Amazon”, koja će u „Naturinim“ kesama distribuirati robu na prostoru bivše Jugoslavije. „Mogli bismo mi i više da izvozimo, ali ja nekako ne mogu da se odreknem našeg tržišta. Lepo je kad uspeš u inostranstvu, ali je još lepše i kad uradiš nešto za svoju zemlju”, uveren je Božić.
S druge strane, osvajanje inostranstva i takvih klijenata ima svoju cenu. Moraš stalno da se dokazuješ kvalitetom i da budeš bolji od mnogobrojne konkurencije, priča Božić, ali ističe još nešto veoma važno: „Kada sklapate poslove sa takvim kompanijama vi morate biti društveno odgovorni, ne samo u pogledu zaštite životne sredine, već i da budete dobar poslodavac, koji poštuje prava svojih radnika. Neki od velikih klijenata čak traže da vide koliko plaćamo naše radnike, jer ne žele da sarađuju sa firmama koje eksploatišu ljude. Mi smo, doduše, i bez toga dobro plaćali radnike, pre svega zato što želimo da zadržimo kvalitetan kadar”.
Danas je, tvrdi, „najteže naći i zadržati dobrog radnika, posebno u malom mestu kakvo je Loznica. Svako ko je malo ambiciozniji planira da ode u Beograd. A mi želimo baš takve – ambiciozne, školovane i talentovane”.
Porodični posao nema cenu
Preduzeće se svih ovih godina razvijalo stabilno, a njegov rast nije poremetila ni kriza izazvana pandemijom koronavirusa, uprkos nestašici i poskupljenju sirovina za proizvodnju papirnih kesa. Božić kaže da su na vreme obezbedili velike zalihe papira, pa sada njihovo poslovanje ne zavisi od poremećaja u globalnom snabdevanju. To se pokazalo kao jako dobar poslovni potez, jer je tokom pandemije naglo skočila potražnja za papirnim kesama, najviše zbog rasta dostave hrane i drugih potrepština.
Tako je „Natura Trade“ u vreme „sveopšte paralize“ dostigla proizvodnju od 500 miliona papirnih kesa godišnje, sa planom da je poveća na milijardu do 2023. godine. U tome će joj pomoći najnovije ulaganje u 25 novih mašina, od kojih svaka košta u proseku nešto više od milion evra. Ali ni planirani rezultati ovog ulaganja nisu mali. Vlasnik firme procenjuje da će njihova proizvodnja kesa vredeti između 80 i 90 miliona evra godišnje, ukoliko se na tržištu održe sadašnje cene.
„Investicija od 30 miliona evra će nam omogućiti ne samo da povećamo proizvodnju, već i da se još bolje pozicioniramo na tržištu u odnosu na konkurenciju. Jer, mi od najvećeg proizvođača mašina u Evropi kupujemo trećinu godišnje proizvodnje, što znači da preostalo konkurencija mora da podeli među sobom. A pošto je proizvodnja takvih mašina jako zahtevna i traži mnogo vremena, i njihova ponuda na tržištu je mala“, pojašnjava Božić svoju kalkulaciju „jedno ulaganje, dvostruka korist“.
Na pitanje gde će smestiti tolike mašine, odgovora „kao iz topa“ – u Loznici. Preduzeće tamo ima proizvodnu halu od 30.000 kvadratnih metara a grade još jednu od 11.000 kvadrata. Zato će biti dovoljno mesta i za zaposlene čiji broj takođe stalno raste – od pet zaposlenih na početku poslovanja „Natura Trade“ dostigla je brojku od 240 radnika.
„Ova kompanija ima ogroman potencijal za rast i to je prepoznala i naša konkurencija. Mi svake godine dobijamo različite ponude da je prodamo, ali to ne dolazi u obzir. U njoj već rade moja deca, a nadam se da će jednog dana tu raditi i njihova deca. To je nešto što će ostati iza nas. Takve stvari nemaju cenu”, siguran je osnivač i vlasnik preduzeća „Natura Trade“.
Marija Dukić
Biznis i finansije 192/193, decembar 2021./januar 2022.
Foto: Bif