Državne obveznice zemalja G7? Štiklirano. Zlato? Štiklirano.
Ali to možda neće biti dovoljno jer je korona-kriza izazvala tražnju šireg spektra aktive kojom bi se bolje izbalansirao portfolio tokom stresnih perioda, piše Rojters.
Korporativne i kineske državne obveznice spadaju među alternative koje koriste portfolio menadžeri investirajući u razne sektore, valute i zemlje.
Godinama je tačka sporenja bilo da li američke, japanske ili nemačke obveznice mogu adekvatno da neutralizuju volatilnost vrednosti aktive. Kada se uzme u obzir kako su prinosi na njih nezadrživo pali, mnogi se plaše da obveznice više nisu rešenje kada akcije padaju – jer se izgubila inverzna korelacija koja ih je činila vrednim defanzivnim kapitalom.
Međutim, trezorski zapisi su po nedavnom izbijanju krize pokazali da je njihova reputacija sigurnog utočišta netaknuta. Tako da će američke, nemačke ili državne obveznice neke druge zemlje uvek imati ulogu težišta portfolija, poduprte uverenjem da se taj dug nikada neće suočiti sa bankrotstvom i da se lako može kupiti ili prodati.
Čak i najsigurnija aktiva može biti podložna uticaju panike
Ali kriza je pokazala da čak i najsigurnija aktiva mopže biti podložna uticaju panike – kada su svetske akcije padale tokom turbulentnog perioda od 9. do 19. marta, cena 10-godišnjih američkih i nemačkih obveznica skliznula devet odnosno sedam procenata. Uporedite to sa rastom cena obveznica tokom najgoreg perioda dužničke krize u Evropi iz 2011. godine.
“Imamo osećaj da se stvari menjaju”, kaže Vouter Starkenbum koji učestvuje u osmišljavanju investicione strategije sa 350 milijardi dolara klijenata Nordern trasta.
On je alocirao sedam procenata portfolija u američke korporativne dužničke hartije, obveznice vezane za inflaciju i keš, umesto u državne obveznice kako bi ranije uradio.
“Ne možete se samo osloniti na njih (državne obveznice) u ovakvom okruženju, morate proći kroz čitavu korpu sredstava za kontrolu rizika”, dodaje Stakenbum.
Tokom globalne finansijske krize 2008, na primer, portflio koji se sastojao od akcija i državnih obveznica u odnosu 60:40 izgubio bi dva procenta. Ali u periodu mart-april ove godine, sličan portfolio izgubio bi 13 procenata vrednosti, prema BCA riserču, firmi koja savetuje investitore. Razlog zašto je obveznicama sada teže da im se vrednost kreće suprotno do cena akcija je to što su nemačke i američke 10.godišnje obveznice 500 odnosno 350 baznih poena niže nego pred krizu 2008. godine.
“Jača povezanost među različitom aktivom je najgora noćna mora za svakog portfolio menadžera, a upravo je to odlika ove krize, što iziskuje potražnju za alternativom”, kaže Daval Džoši, glavni strateg za Evropu u BCA.
Izvor: B92