Zbog rasprostranjenosti ozbiljnih slučajeva koji nisu prepoznati, trebalo bi uvesti logopedske skrinige
U Srbiji nema zvaničnih podataka o tome koliko dece ima teškoća sa govorom, ali je činjenica da je problem jezičke i govorne patologije kod predškolaca u poslednjih sedam decenija, sa nepunih deset odsto narastao na 70 odsto.
I psiholozi prilikom testiranja za upis u prvi razred uočavaju da predškolci sve češće imaju probleme sa govorom, koncentracijom, pažnjom, grafomotorikom…
Prof. dr Mirjana Sovilj, direktor Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora „Đorđe Kostić“ kaže da su njihova istraživanja pokazala da je 1953. bilo 8,3 odsto dece predškolskog uzrasta sa problemima u verbalnoj komunikaciji, a da je taj procenat 1986. bio 46 odsto, a prošle godine preko 70.
– U poslednjih 10 godina drastično se promenila klinička slika dece koja imaju problem u vebalnoj komunikaciji tako da više od polovine dece, ne progovari ni do 3-4 godine, a preko 30 odsto dijagnostikovane dece je iz autističnog spektra ponašanja – objašnjava Sovilj.
Pedijatar da prepozna kliničku sliku na vreme
Prema njenim rečima, rana dijagnostika bi nezavidnu statistiku mogla da izmeni.
– Svako uzrasno vreme je „pravo“ vreme za odlazak logopedu ako se uoči kašnjenje u odnosu na uzrasne norme za razvoj govora i jezika. Ako, na primer, već od 2-3 meseca dete veći deo dana provodi u spavanju, ne guče, ako se njegov plač ne razlikuje kad je gladno, mokro ili ima neke bolne senzacije ili ako često i neutešno plače danju i /ili noću, ne prestaje sa plačem ni u naručju majke, ne obraća pažnju na jake zvuke, na pojavu majke… Ako sa 6 meseci dete ne brlja, ne izgovara slogove, a oko 12 meseca ne progovori treba da bude upućeno na tretman. Nažalost, u Srbiji samo naš institut ima specijaliste audiolingviste-logopede koji rade sa uzrastom odojčeta – navodi ona za RTS.
Kaže da je glavno pitanje koje se postavlja jeste zašto se deci uzrasta od nekoliko meseci do druge godine uporno govori da su „mala“ i da se jave kada napune 3, a neretko i 5 godina.
– U razvojnom smislu i u skladu sa činjenicom o postojanju „kritičnog perioda“ za razvoj govora, ovo je greška prvoga reda koja se, nažalost, ne može popraviti. Sve češće na školskom uzrastu, pogotovo kod prvaka, imamo decu koja nepravilno izgovaraju glasove. U školskom periodu javljaju se još i disleksije i disgrafije – upozorava Jelena Jeličić Đuričin, diplomirani defektolog – logoped.
Trebalo bi uvesti logopedske skrinige
Zbog rasprostranjenosti ozbiljnih slučajeva koji nisu prepoznati, trebalo bi uvesti logopedske skrinige na koje bi pedijatri nekoliko puta trebalo da šalju mališane do šeste godine.
„U suprotnom, logoped dobija dete sa navršenih sedam godina kada se razvoj govora polako završava, pa je teško postići mnogo u tom periodu. Kao i za sve tako i za govorno – jezičke poremećaje postoji tendencija rane intervencije i tretmana koji daju najbolje rezultate“, objašnjava sagovornica RTS-a.
Majka jednog dečaka kaže da je njeno dete progovorilo prve reči sa 2,5 godine i to su bile reči „mama“, „baba“…
– Postepeno, kako je usvajao reči, nismo obraćali pažnju da svaka reč mora biti ispravno izgovorena. Kada je imao, nekih pet godina, primetilo se da “šuška” dok izgovara glasove “s” i “š”, a glas “r” je teško izgovarao. Kod logopeda smo išli na dve nedelje, a kod kuće smo češće vežbali. Zadatak ispravljanja glasova je dugotrajan i roditelji moraju da budu uporni. Deca često odbijaju da stalno ponavljaju iste vežbe, pesmice ili rečenice, ali moramo da ih zainteresujemo i da od vežbe napravimo da bude igra, kako bismo uspeli – objašnjava majka i dodaje da joj je rečeno da bi deca do polaska u školu trebalo pravilno da izgovaraju sve glasove, jer ako ih pogrešno izgovaraju, pogrešno će ih i pisati.
Otpor u početku rada deteta sa logopedom je prisutan, ali se on prevazilazi uz adekvatan i blagonaklon pristup svakom detetu.
– Treba pratiti detetove mogućnosti i interesovanja kako bismo mu se lakše približili i stekli njegovo poverenje. U zavisnosti od problema, na logopedskim vežbama se rade vežbe artikulacije – pravilan izgovor glasova, fluentnosti, disanja, imenovanja, proširivanje rečnika, vežbe za razumevanje govora, vežbe čitanja i pisanja – objašnjava Sovilj.
Iz kategorije dece koja nisu adekvatno i pravovremeno dijagnostikovana i lečena regrutuju se deca sa neurozama, anksioznošću, autističnim elementima ponašanja, agresivnim i nasilnim ponašanjem bolestima zavisnosti i kriminogenim oblicima ponašanja, dodaje ona.
U Srbiji nema dovoljno logopeda
Direktorka kaže da se decenijama ne prepoznaje značaj jezičke patologije za opšti razvoj naraštaja i to dovodi do rasta broja dece koja imaju probleme. Sa druge strane, Srbiji nedostaju logopedi u vrtićima, školama i u domovima zdravlja.
– U Srbiji radi oko 350 logopeda sa dečijom i odraslom populacijom. To znači da je jedan logoped na više od 20.000 stanovnika, a evropski prosek je jedan logoped na 8.000 stanovnika. Budući da broj dece sa poremećajima verbalne komunikacije raste, pomenuti broj logopeda ne uspeva da pokrije ni minimum potreba. Član 4. pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe propisuje jedinstven apsurd. Na 8.500 dece predškolskog uzrasta predviđen jedan defektolog sa pola radnog vremena, bilo kog profila, ne logoped – ističe Sovilj.
Kaže da se novim nacrtom zakona o zdravstvenoj zaštiti ukida mogućnost da logopedi obavljaju pripravnički staž i polažu državni ispit u sistemu zdravstvene zaštite.
Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay