Unca zlata (31,1 grama) već košta više od 1900 dolara, što je 30 posto više nego tokom previranja na finansijskim tržištima u martu, koja nisu zaobišla ni plemenite metale.
Ali od tada, smer je isključivo uzlazni, što je uglavnom zbog akcija likvidnosti centralnih banaka i očekivanja da će to na kraju dovesti do veće inflacije. U stvari, stagflacija – anemični ekonomski rast i rastućeg nivoa ciena. I poslednje, ali ne najmanje bitno: traženi prinosi obveznica, koji mogu biti alternativa ulaganju u zlato, u nekim su slučajevima čak i negativni, pa ulagači radije kupuju plemenite metale.
Poslednjih je dana na rast tržišta plemenitih metala (još snažnije raste srebro, koje je prešlo preko 23 dolara) takođe uticao slabiji dolar i sve veći broj zaraženih koronavirusom (rekordnih 290 hiljada širom svieta u petak), što je kamen spoticanja za ekonomski oporavak i povećava verovatnoće novog vala zatvaranja.
Zlatna groznica, ukratko, signalizuje da je svet u nevolji. Već u aprilu, Bank of America povećala je ciljanu cienu za zlato u sledećih 18 meseci na 3000 USD. ETF-ovi koji u svom portfelju imaju zlato dobijaju na vriednosti već osamnaest nedjelja zaredom. Ovo je najduža serija od 2006. godine.
Izvor: SEEbiz