Za svega tri nedelje počinje da se sprovodi Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu usvojen prošlog marta pomoću kog bi poreznici trebalo da utvrde ko ima koliku imovinu, da li je u skladu sa prihodima i da li je na njih plaćen porez.
Zakon počinje da se primenjuje 12. marta, a juče je skupštinski odbor za finansije usvojio predlog izmene zakona. Ovo nije prvi put da se donose zakoni koji bi omogućili da se vidi da li je imovina stečena legalno, a ostaje da se vidi da li će biti prvi koji će se sprovoditi.
Ministar finansija Siniša Mali juče je pred poslanicima rekao da je Zakon o poreklu imovine značajan za sve građane Srbije, „jer se njime povećava efikasnost borbe protiv korupcije i sprečavaju mogućnosti poreske utaje i nelegalnost sticanja imovine“. Prema njegovim rečima, u okviru Poreske uprave formiran je Sektor za poreklo imovine, koji će se baviti ovim poslovima, a koji za početak broji oko 20 inspektora.
„To su najiskusniji inspektori iz redova Poreske uprave, a sistematizacijom je planirano da ih bude ukupno 60. Ovi inspektori trenutno prolaze i dodatne stručne obuke, u čemu imamo pomoć i podršku Međunarodnog monetarnog fonda“, istakao je Mali.
On je poručio i da se zakon odnosi na sve građane, čime se isključuje svaka eventualna selektivnost u njegovoj primeni.
„Naravno, na udaru usvojenih rešenja će se pre svega naći ona lica kod kojih je najveća nesrazmera između zakonitih prihoda i rashoda. Osim toga, oporezivanje imovine čije se poreklo ne može dokazati zakonitim prihodima istovremeno predstavlja i jedan od najefikasnijih alata u borbi protiv korupcije“, naveo je Mali.
„Nezakonito stečena imovina“
Ukoliko poreznici utvrde da na prihode kojim je neka imovina stečena nije plaćen porez, prema ovom zakonu oporezovaće se 75 odsto njene vrednosti. U zakonu je određena donja granica koja će se ispitivati, a to je razlika od najmanje 150.000 evra između imovine i prihoda u roku od tri godine.
Izmenama zakona je promenjena formulacija „nezakonito stečena imovina“ u „imovina na koju se utvrđuje poseban porez“, kako se ne bi pomislilo da je svaka utvrđena razlika u imovini posledica krivičnih dela, mada se tu postavlja pitanje šta to tačno znači s obzirom da je i utaja poreza krivično delo. Kako objašnjava stručnjak za poreski sistem Đerđ Pap, svaka utaja veća od 500.000 dinara je krivično delo po zakonu, a ako je najmanji neprijavljen prihod 150.000 evra onda je skoro svaka utaja poreza na toliku sumu krivično delo.
Takođe, izmenama su uvedeni i izdaci za „privatne potrebe fizičkog lica“ koji će se računati kod obračuna prihoda. U zakonu nije utvrđeno kako će se ti izdaci utvrđivati, a Vladimir Viniš iz Ministarstva pravde je poslanicima najavio da će to šta su troškovi za privatne potrebe, biti propisano kroz nove dopune zakona, „da se posebnim postupkom utvrđuju, na primer, skupa zimovanja i letovanja“.
Pitanje je šta je ostalo od podataka iz devedesetih, pa i sve do 2010.
Ekonomista Goran Radosavljević, profesor na FEFA-i ističe da ovo nije ni prvi ni drugi put da se nešto slično radi, ali „kao ni tada, ni sada ne vidim političku volju da se to zaista i uradi“.
„Pitanje je šta je ostalo od podataka iz devedesetih, pa i sve do 2010. jer sumnjam da Poreska uprava čuva dokumentaciju duže od 10 godina. Bojim se da će biti abolirani svi koji su tada imali nelegalne prihode. Ja vidim ovaj zakon kao pokušaj da se podvuče crta, da se sprovede takoreći ekonomska lustracija. Da se zaustavi prvobitna akumulacija kapitala, da se eventualno naplati neki porez, ali mislim da ko se god bude bavio ovim, imaće problema kod sprovođenja“, ocenjuje Radosavljević dodajući da je zakon zakomplikovan, kada je trebalo da bude jednostavan.
On objašnjava i da nije toliko teško utvrditi neslaganje prihoda i imovine za one najbogatije, ukoliko ga ima. „Recimo, iz katastra povući podatke o najvrednijim nekretninama, recimo za hiljadu ili 10.000 najvrednijih i onda povući podatke iz naplate godišnjeg poreza na dohodak. Ako se oni ne poklapaju, znači da imovina nema pokriće u prihodima. Ovaj zakon ne treba mešati ni sa čim drugim, da se ne bi upadalo u upravne sporove. Kod Poreske uprave je dobro što žalba ne odlaže izvršenje“, napominje Radosavljević.
Postoji i siva zona u kojoj mnogi žive na teret preduzeća
On ipak dodaje da postoji i siva zona u kojoj mnogi žive na teret preduzeća, čemu služi čuveni gotovinski račun. On ocenjuje da je donji limit od 150.000 evra verovatno postavljen da se Poreska uprava ne bi preopteretila, ali da nije država trebalo da se ograničava. Na primer, neko može tako da provuče milionske prihode ako ih podeli na pet, šest članova porodice.
„Ako nečija tetka nema prihode, a svake godine kupuje stan od 100.000 evra treba da ide u zatvor. Biće zanimljivo ako vidimo rezultate istraga i čija bi se sve familija mogla naći na tim spiskovima“, kaže on. Takođe, ovim limitom je donekle aboliran srednji sloj onih koji ostvaruju nelegalne prihode. Recimo one koji nameštaju javne nabavke za nekoliko desetina ili stotina hiljada evra ovaj zakon može ispustiti.
Đerđ Pap ističe da bi zakon funkcionisao treba doneti i podzakonske akte, a to još nije urađeno.
„Trebalo je da budu doneti do septembra, ali još nisu. Takođe, ne znamo da li je postavljen rukovodilac te jedinice zadužene za poreklo imovine. Čini mi se da nije realno da se odmah od marta počne sa primenom tog zakona u praksi. On ocenjuje da će poreznici koji se ovim budu bavili imati težak posao, jer će biti komplikovano utvrditi vrednost imovine, kada je kupljena. „Recimo, šta ako je neko kupio nekretninu u vreme kada su pale cene, a sada su otišle u nebo ili ako je neko prodao stan pre pet godina, a sada kupuje drugi“, pita se Pap.
Kovačević: Vlastima utvrđivanje porekla imovine dobro zvuči
Ekonomista Milan Kovačević ističe da je svim vlastima utvrđivanje porekla imovine dobro zvučalo, ali se nekako to nije radilo. On podseća da zakon o ekstraprofitu i dalje važi i prema njemu je porez bio 90 odsto. Takođe, od 2006. godine Poreska ima pravo da radi unakrsnu procenu vrednosti imovine i prihoda, pa se to skoro uopšte nije radilo. „Lično mislim da ne postoji politička volja i da novi zakon neće imati neki efekat. Ostaće zgodna parola za one koji se ne udubljuju u stvari“, ocenjuje Kovačević.
Zakonom nije obuhvaćena imovina u inostranstvu
Veliko nepokriveno polje je imovina u inostranstvu koja ovim zakonom nije obuhvaćena, kaže Goran Radosavljević. Prema nekim, prilično davnim, procenama preko milion računa u inostranstvu se nalazi u vlasništvu srpskih rezidenata, ne računajući drugu imovinu. On podseća da je najveći deo toga relativno male vrednosti, tipa vikendice na moru, ali bilo bi dobro kada bi Poreska uprava tražila imovinu naših rezidenata od Poreske uprave u recimo Austriji, pa onda tu imovinu uporedila sa prihodima. „Biće dobro da se bilo šta od tog zakona sprovede, a najbolje bi bilo da se proveri imovina političara da i to jednom skinemo sa dnevnog reda“, smatra Radosavljević.
Izvor: Danas
Foto: Piabay