Srbija nije nacionalizovala i prioritizovala Ciljeve održivog razvoja, nije ih ugradila u druga dokumenta javnih politika niti je uspostavila jasan i transparentan okvir za njihovo finansiranje i praćenje u punom obimu. U nekim Ciljevima Srbija je čak i nazadovala pa tako svaki 14. stanovnik nema sredstva da zadovolji osnovne životne namirnice, a svaki četvrti živi u riziku da će postati siromašan, rečeno je na panelu „Srbija i Ciljevi održivog razvoja“ u organizaciji SeConS grupe za razvojnu inicijativu, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.
Milena Altmeyer, vođa projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“ koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju u Srbiji GIZ, rekla je da je Vlada Srbije bila uključena u formulisanje Ciljeva održivog razvoja, ali da bi „voleli da bude malo odlučnija u sprovođenju Agende 2030 te da se svi Ciljevi prevedu u nacionalne politike na nacionalnom nivou, a zatim da se spuste na lokalni nivo“.
Inače, Agenda 2030 obuhvata 17 Ciljeva održivog razvoja, 169 potciljeva, 248 indikatora.
„Ukoliko bi trebalo da izdvojim tri ključne stvari koje treba uraditi izdvojila bih: pojačati saradnju i koordinaciju kako bi se našao dogovor oko reformskih prioriteta, zatim pretočiti Ciljeve u nacionalne politike, spustiti ih na lokalni nivo i izdvojiti sredstva za njihovo sprovođenje i treće: koristiti kredibilne podatke i dokaze koji će biti pokretači ovog procesa te građane neprekidno informisati o napretku“, rekla je Milena Altmeyer i dodala da je Vlada Srbije svojevremeno osnovala međuresornu radnu grupu koja je imala zadatak da sprovodi i prati realizaciju Ciljeva ali da takva grupa nije ponovo osnovana nakon izbora 2020.
Srbija daleko od evropskih razvijenih zemalja u pogledu dostizanja Ciljeva
Altmeyer je podsetila da Agenda 2030 ima čvrst stav da niko ne sme da bude zaboravljen i da uspostavi nekoliko nultih principa: nulto siromaštvo, nultu smrtnost, nultu glad, smrtnost na porođaju, eliminaciju epidemija, trgovine ljudima. „Prethodni razvojni planovi su se fokusirali na napredak samo nerazvijenih zemalja. Agenda 2030 je, s druge strane, sveobuhvatna i obuhvata sve zemlje i sve aktere kao i pitanja koja se odnose na klimatske promene. Za njeno ostvarivanje nije dovoljno angažovanje Vlada i Ujedninjenih nacija već svi treba da damo doprinos“, istakla je ona.
Snežana Lakčević, pomoćnica direktora za Sektor društvenih statistika u Republičkom zavodu za statistiku je rekla da ta institucija sprovodi 338 istraživanja i na osnovu ovih istraživanja možemo da ispratimo 110 indikatora UN Ciljeva održivog razvoja. „Prošle godine smo sproveli dva nova istraživanja na osnovu kojih ćemo dobiti nove indikatore. Kontinuirano radimo na unapređenju praćenja indikatora“, rekla je Lakčević.
Dragana Đoković-Papić, načelnica odeljenja za Ciljeve održivog razvoja, socio-ekonomske indikatore i pravosudnu statistiku RZS je rekla da je formirana radna grupa od 14 članova koja je zadužena da prati Ciljeve, njegove indikatore i promene u metodologijama.
„U aprilu će biti dodata dva nova indikatora koja će biti praćena. Za svaki od Ciljeva postoji bar jedan indikator, pa čak i za more i okeane jer se odnosi na ribnjake.
Marija Babović, programska direktorka SeConS-a i urednica 15. broja MONS*-a je rekla da su u određenim indikatorima napravljeni pomaci poput smanjenja natalne smrtnosti, potpuna prisutnost medicinskih radnika, borba protiv zaraznih bolesti kao i u pristupu kvalitetnoj vodi i rodnoj ravnopravnosti, povećanju udela obnovljivih izvora energije i dostupnosti energije građanima. Ipak, ona je dodala da cilj zdravstvene zaštite ne ide u dobrom pravcu kao i da se u obrazovanju prati malo indikatora, a oni koji se prate su više u crvenoj zoni. Pomak ne postoji ni u oblasti trgovine decom, zatim vladavini prava. Pogoršao se i indikator ukupne populacije koja je u ozbiljnjoj nesigurnosti nedostatka hrane.
Nemanja Šormaz, direktor Centra za visoke ekonomske studije je rekao da Srbija nije nacionalno prilagodila Ciljeve Agende 2030 i deluje kao da od tog procesa polako odustaje. „Nije reč samo o sprovođenju i nezainteresovani države već je takvo stanje posledica šireg problema – Srbija ne planira sistematično svoj razvoj. Agenda 2030 je odličan alat da se posmatra iz različitih perspektiva i sagleda koliko su ciljevi međusobno povezani“, rekao je Šormaz i dodao da se indikatori prilagode potrebama Srbije.
On je dodao i da je Srbija daleko od evropskih razvijenih zemalja u pogledu dostizanja Ciljeva.
*MONS – Monitoring socijalne situacije u Srbiji je onlajn platforma koju su pokrenuli SeConS grupa za razvojnu inicijativu i Fondacija za razvoj ekonomske nauke FREN kako bise pojačali značaj rezultata društveno-ekonomskih istraživanja i njihov uticaj na procese donošenja javnih politika.
Panel je organizovan u okviru projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“ koji podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke.
Izvor: Sveonovcu.rs
Foto:Lela Saković