„Clear View“ iz Njujorka popunjava svoju bazu podataka fotografijama lica pretražujući izvore kao što su Fejsbuk, Jutjub i milioni drugih sajtova, a njihovu tehnologiju već koriste brojne službe za sprovođenje zakona i vladine agencije širom sveta. U cilju borbe protiv kriminala žele da naprve zbirku od 14 fotografija za svakog od 7 i po milijardi ljudi.
Naše pravo na privatnost
„Mi se zapravo kao građani i potrošači nalazimo u makazama između dve vrste interesa, ono što se seče je naše pravo na privatnost. U nekim državama regulativa je uređenija, dobar primer je Evropska unija koja ima GDPR (General data protection regulation), sistem različitih propisa i zakona koji štiti od uzimanja fotografija i drugih podataka, a slično je i u Srbiji koja ima Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Postoji osnova na kojoj bi mogla da se gradi odbrana od neprekidnog „praćenja“, međutim ona se gradi birokratskim putem kroz zakone, a prakasa ukazuje da se oni na različite načine zaobilaze“, rekao je stručnjak za medije i nove tehnologije dr Mirko Stojković za „Sputnjik“.
On razume razmišljanje koji dovodi do argumenta da je ovakva vrsta nadzora nešto što smanjuje kriminal, međutim, kaže da postoje brojna istraživanja u kojima se na vrlo egzaktan način pokazuje da je smanjenje kriminala vrlo malo u odnosu na stepen kršenja prava koje ide uz digitalni nadzor.
Cilj je isključivo profit
„Kriminalci zaobilaze zakon, kao što pljačkaju banke u kojima su čuvari i kamere, isto će da rade, bez obzira na kamere koje snimaju ljude na ulicama, samo će biti oprezniji. Naći će mogućnost da hakuju kameru ili da se sakriju na neki drugi način. Problem sa takvom vrstom nadzora je zapravo za sve ostale, jer niko od nas neće da posveti život tome da ne bude prepoznat na društvenoj mreži ili da ne bude vidljiv na ulici. Mi ćemo biti ti čiji se podaci sakupljaju i obrađuju, mi ćemo biti ti čiji će način razmišljanja i ponašanja biti modifikovan u skladu sa željama najboljeg ponuđača“, tvrdi Stojković.
Cilj je isključivo profit.
„Ko plati i kaže, hoću da neko kupuje moj sladoled od vanile, hoću da kupuju žene stare između 29 i 34 godine, koje žive tu i tu, on će dobijati targetovane oblasti, vesti koje su tako formulisane da svesno ili nesvesno guraju ka kupovini onog proizvoda za koji je neki proizvođač platio takvu vrstu marketinške kampanje. Reklame koje gledamo na televiziji su samo delić onoga što formira naše stavove i naše mišljenje o raznim stvarima“.
Da li je u pitanju apsolutna kontrola i gubitak slobode?
„To je apsolutna kontrola, tu nema slobode duha, nema slobode uopšte. Mislim da je slab argument da je kriminal nešto što je osnovni cilj onih koji se bave veštačkom inteligencijom na takav način, ovakvom vrstom nadzora, jer kriminal ne opada mnogo. Mislim da je zapravo kontrola ljudi ono što je konačno ishodište svega ovoga“, zaključuje Stojković.
Izvor: Sputnjik/B92
Foto: Pixabay