U SFR Jugoslaviji, kako kaže, nije bilo dozvoljeno da se ispiranjem traga za zlatom
Nebojša Trailović rođen je pre sedam decenija u zlatonosnoj reci Pek. U socijalističkoj Jugoslaviji, kako kaže, nije bilo dozvoljeno da se ispiranjem traga za zlatom, kojeg tvrdi ima i u Crnoj i Todorovoj reci, odnosno u svim pritokama Peka.
„Uglavnom sa leve strane. Pa imamo mali Pek, koji znamo da je zlatonosan, uliva se u Pek ovde kod fabrike cevi odavde. Nakon malog Peka ide Grabova reka koja je najzlatonosnija, najbogatija zlatom. Tu je najveći grumen zlata nađen, pa opet pominje taj Drugi svetstki rat. Od 42 grama, najveći grumen. Prijavljen naravno, a ko zna šta su još ljudi našli tamo“, naglašava Nebojša Trailović, tragač za zlatom, piše RTS.
Nebojša je samo jednom u Peku pronašao grumen od skoro tri grama, zbog toga nalazi i druge načine da zarađuje.
„Ja sam više zarađivao na vrganjima. Po trideset, četrdeset kilograma prodajete, zavisi od cene, ali, po trideset, četrdeset kilograma to za pet, šest sati“, ističe Nebojša Trailović.
Lovci na zlato i druge dragocenosti sada koriste i detektore. Ipak retko ko želi da o tome javno govori. U Majdanpeku za zlatom tragaju odavno rudari, ali se još priča o neotkrivenom blagu hajduka Rajka. Pećina u kojoj se krio danas je dostupna turistima, ali blago koje je zaplenio od turskih karavana još nije pronađeno.
„Crtale su se mape, pričale su se priče, misterija je rasla s protokom vremena. Pa čak i ovaj zlatonosni Pek u legendi se vezuje da prolazi negde u dubini tog zakopanog zlata i ispira ga i te delove zlata, nosi ovim Malim Pekom. Sasvim je normalno da u Majdanpeku vlada misterija za zlatom i da ta potraga ne sme da prestane dok ga ne nađu. Ko će ga pronaći, Rajko neće saznati, možda mi hoćemo“, objašnjava Gorčilo Potpara, iz Majdanpeka.
U potrazi za zlatom, nekada su tragači i rudari u Majdanpek stizali i vozom. Jova Stojanovski radio je u borskoj topionici. Do zlata je stigao uz pomoć mišića, kao omladinac, ujedno pionir bodibildinga, četiri puta bio je prvak Jugoslavije, ali je osvajao medalje i širom Evrope.
„Do zlata potrebno je zadovoljiti taj zlatni krug, bodibildinga, verovatno i drugih sportova. Nije samo za bodibilding važeće. To je trening, ishrana i odmor. Znači, bez, pre svega moram da naglasim, bar u to vreme, bez ikakvih dodatnih stimulansa, tipa steroida, anabolika, psihostimulansa. Zaista u to vreme maltene je to bilo potpuno nepoznanica“, ističe Jova Stojanovski, bivši državni prvak Jugoslavije u bodibildingu.
Jovi se pozlatila sportska karijera, nakon koje se posvetio ugostiteljstvu. I dalje vodi zdrav život, zbog čega se zalaže za očuvanje prirode. Nebojša, koji još traga za zlatom, na tradicionalni način takođe, smatra da je sklad životne sredine najveće blago.
Izvor:Telegraf.rs
Foto: Pixabay