plan

Evropska komisija danas je usvojila sveobuhvatan Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan s ciljem podsticanja dugoročnog ekonomskog oporavka regiona, podrške zelenoj i digitalnoj tranziciji, te podržavanju regionalne integracije i konvergencije sa EU. Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku i potpredsednik Evropske komisije Žozef Borel izjavio je da su građani Zapadnog Balkana deo Evrope i da je zajednički interes EU da pomogne šest partnera u napredovanju na putu ka Uniji.

„Ekonomskim i investicionim planom mi i aktivno podržavamo procene iz našeg Paketa o proširenju, pružajući duboku i snažnu podršku ekonomskom oporavku i reformama, a u cilju modernog, zelenog i prosperitetnog Zapadnog Balkana koji više pruža svojim građanima na putu ka EU“, rekao je on, saopšteno je iz Delegacije EU u BiH.

Predstavljajući novi Plan, komesar EU za susedstvo i proširenje Oliver Varheji je istakao da će se pokrenuti do devet milijardi evra u sredstvima za vodeće investicije u oblastima trasporta, energije, zelene i digitalne tranzicije, kako bi se ostvario dugoročni rast i nova radna mesta.

Plan takođe predstavlja i put ka uspešnoj regionalnoj ekonomskoj integraciji kako bi ubrzali uzajamno približavanje sa EU i prevazišli razvojni jaz između „naših regiona, te, konačno, ubrzali proces EU integracija. Sprovođenje će, naravno, morati ići uporedo sa reformama“, istakao je on.

Ekonomski i investicijski plan utvrđuje značajan investicioni paket u okviru kojeg će sa devet milijardi evra za region biti namenjeno podršci održivoj povezanosti, ljudskim potencijalima, energetici, zelenoj tranziciji i digitalnoj transformaciji, saopšteno je iz Delegacije EU u BIH.

Povećana ulaganja u privatni sektor za jačanje konkurentnosti i inovacija

Uporedo s Ekonomskim i investicijskim planom za podršku regionu, Komisija je predstavila smernice za sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan čije se usvajanje očekuje na samitu zemalja Zapadnog Balkana u Sofiji u novembru.

Plan utvrđuje deset vodećih investicijskih projekata za podršku glavnim putnim i železničkim vezama u regionu, obnovljivoj energiji i prelasku s uglja, obnovi javnih i privatnih objekata radi povećanja energetske efikasnosti i smanjenja emisija stakleničkih gasova, infrastrukturi za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, kao i uvođenju širokopojasne infrastrukture.

Ostali vodeći projekti uključuju povećana ulaganja u privatni sektor za jačanje konkurentnosti i inovacija, posebno malih i srednjih preduzeća, kao i Garantni fond za mlade.

Pored značajnih bespovratnih sredstava EU za region, EU može pružiti garancije koje pomažu u smanjenju troškova finansiranja, kako za javne, tako i za privatne investicije, te za smanjenje rizika za investitore.

Očekuje se da će podrška putem Garantnog fonda za Zapadni Balkan u okviru Garantnog fonda za spoljno delovanje EU i Evropskog fonda za održivi razvoj Plus pokrenuti potencijalne investicije do 20 milijardi evra u narednoj deceniji, navodi se u saopštenju.

Dobro upravljanje je osnova održivog ekonomskog rasta

Investicioni paket će biti ključni pokretač za omogućavanje većih javnih i privatnih investicija u regionu od evropskih i međunarodnih finansijskih institucija.

„Bolje povezivanje ekonomija Zapadnog Balkana untar samog regiona i sa Unijom zahteva snažnije opredeljenje Zapadnog Balkana u sprovođenju ključnih reformi, produbljivanje regionalne ekonomske integracije i uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta na osnovu pravne zaostavštine EU, kako bi region postao atraktivnije područje za investicije“, ističe se u saopštenju.

EK je podržala napore vlasti u regionu u izradi nove vizije uspostavljanja regionalnog ekonomskog područja za koje se očekuje da će dobiti podršku na predstojećem samitu u Sofiji u novembru 2020.

„Dobro upravljanje je osnova održivog ekonomskog rasta. Zato su snažnije investicije i ekonomski rast mogući samo uz čvrsto opredeljenje Zapadnog Balkana i sprovođenje ključnih reformi u skladu s evropskim vrednostima“, naglašeno je u saopštenju.

Izvor: Beta