Fiskalna strategija Vlade Srbije za 2021. godinu sa projekcijom za 2022. i 2023.godinu postavila je dobre ciljeve u srednjem roku. Ti ciljevi, međutim, nisu dovoljno kredibilno planirani, ocenjuje Fiskalni savet Srbije.
„Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) podstakle bi investicije privatnog sektora za koje se očekuje da će u naredne tri godine realno da rastu preko deset odsto godišnje. Ali strategija ne definiše dovoljno dobro konkretne politike, kojima bi se to obezbedilo“, naveo je Fiskalni savet u oceni Fiskalne strategije Vlade Srbije.
Bez jasnih mera koje će dovesti do velikog privrednog rasta
Dodaje se da nisu jasno predstavljene ključne mere Vlade koje bi dovele do očekivanog snažnog rasta privatnih investicija od deset odsto godišnje i posledično relativno visokog rasta BDP-a od šest odsto u 2021. godini.
Ističe se da se ne zna kako će se u praksi ograničiti rast plata u javnom sektoru u srednjem roku, kad država takvu politiku ne sprovodi ni tokom zdravstvene krize. „Nije prikazan dovoljno čvrst plan temeljnog restrukturiranja najvažnijih državnih i javnih preduzeća, što je neophodno za projektovano smanjenje subvencija“, naveo je Fiskalni savet.
Prognoza privrednog rasta u strategiji je, prema oceni Fiskalnog saveta, previše optimistična jer je Vlada projektovala da će privredni rast u 2021. biti relativno visok i i da će dostići šest odsto, a zatim četiri u 2022. i 2023. godini.
„U vremenu povećane neizvesnosti Vlada je trebalo da ima nešto oprezniji pristup u prognozama. Naročito je upitan rast BDP-a od šest odsto u 2021. godini, koji je iznad očekivanja svih kredibilnih međunarodnih institucija“, upozorava Fiskalni savet.
Srednjoročni trend realniji od kratkoročnog
U Savetu dodaju da je projekcija privrednog rasta od četiri odsto u 2022. i 2023. nešto manji problem, jer se ne razlikuje toliko od srednjoročnog trenda rasta BDP-a Srbije iz perioda pre zdravstvene krize.
„Tenutno raspoloživi podaci ukazuju na to da bi odgovarajuća, dovoljno oprezna prognoza rasta BDP-a u 2021. bila tri do četiri, umesto šest odsto“, ocenio je Fiskalni savet.
Strategijom je planirano da se fiskalni deficit sa 8,9 odsto BDP-a iz 2020. smanji za tri godine na jedan odsto BDP-a, uz smanjenje javnog duga sa skoro 60 odsto BDP-a na 56 odsto BDP-a.
Planirano je i veliko poboljšanje strukture budžeta tako što bi se snažno smanjilo učešće državnih subvencija i plata u javnom sektoru u budžetskim rashodima, a povećalo učešće javnih investicija.
„Strategija kaže da će subvencije u 2023. da se nominalno smanje za oko 20 odsto u odnosu na 2021, a da će plate u javnom sektoru u naredne tri godine da rastu manje od pet odsto godišnje. Po projekcijama budžet ne bi oskudevao ni u poreskim prihodima pošto je prognozirano da će privredni rast u 2021. da iznosi šest odsto, ali je pitanje da li će se te idealne projekcije ostvariti“, ističu u Fiskalnom savetu.
Odlaganje problema
Detaljnije analize pokazuju da prognoza rasta BDP-a iz strategije sadrži neke neodgovarajuće pretpostavke i nekonzistentnosti, a prva je to što je BDP za 2020. godinu procenjen na skoro 47 milijardi evra, za bar 500 miliona evra više od stvarno mogućeg, a upitna je i projekcija rasta lične potrošnje i investicija.
Da bi više rasle investicije javnih preduzeća neohodna je njihova reforma, a da bi privredna preduzeća više ulagala potrebno je poboljšati ambijent, većom vladavinom prava i manjom korupcijom.
Ukazano je i da su plate u ovoj kriznoj godini u javnom sektoru povećane za deset odsto kada će BDP zabeležiti pad do 1,5 odsto, ali je taj problem ostavljen da se rešava u srednjem roku.
Srbija među rekorderima po tužbama građana
„Strategijom je planirano smanjenje izdvajanja za ostale tekuće rashode u srednjem roku gde spadaju kazne i penali. To bi se lako moglo pokazati kao preterano optimistična prognoza jer se pred međunarodnim sudovima vode četiri postupka investitora protiv Srbije, koji bi mogli da rezultiraju kaznama za državu od preko 400 miliona evra“, naveo je Fiskalni savet.
Dodao je da je Srbija za poslednjih 11 godina na ime kazni platila milijardu evra. Uz to, Srbija je među zemljama rekorderima po broju tužbi koje njeni građani vode pred Evropskim sudom za ljudska prava.
„U Strategiji nisu navedeni ni detaljni planovi investicija u zaštitu životne sredine, a nisu dati ni elementi po kojima bi se uredio sistem plata u javnom sektoru“, naglašavaju u Fiskalnom savetu.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay