Ceh toga što se platni promet dve susedne države odvija „preko Frankfurta“, plaćaju privrede obe zemlje jer godišnje gube milione evra na provizije
Deluje neverovatno ali dve susedne države u Evropi u 21. veku nemaju direktni međusobni platni promet, nego za to koriste korespodentske banke u trećim zemljama. Nažalost, ova anomalija tiče se Srbije i Crne Gore, čije kompanije i banke već petnaestak godina plaćaju provizije u Nemačkoj i Švajcarskoj za transakcije koje obavljaju međusobno.
Ova besmislena situacija, i nepotreban trošak koji stvara privredama obe zemlje, istaknuta je i prilikom nedavne posete srpskog ministra trgovine Podgorici. Zašto je to tako i zašto trenutno izgleda verovatnije da će Srbija i Crna Gora pre dobiti zajednički autoput (Beograd – Bar) nego platni promet, 24sedam se raspitao kod finansijskih stručnjaka.
Šta kaže CBCG?
– Situacija je vrlo jasna a njeno rešenje jednostavno. Međutim, nedostaje politička volja, pre svega sa crnogorske strane – kaže za 24sedam Predrag Drecun, finansijski konsultant iz Crne Gore, nekadašnji direktor Univerzal kapital banke i Prve banke iz Crne Gore.
Drecun navodi da dosadašnje uobičajeno opravdanje zašto se po ovom pitanju ništa ne menja, sadržano u „neverovatnoj izjavi iz Centralne banke Crne Gore (CBCG) da banke nemaju ekonomski interes“, ne samo da nije tačno, nego ni ne treba da bude polazna tačka za razmatranje ovog problema.
Novac gube svi
– Logično je da banke ne budu zainteresovane da smanje trošak novčanih transakcija, ali privreda ima jer gube i novac na plaćanje provizija ali i bespotrebno čekaju da im „legne na račun“. Pritom, platni promet je par ekselans državna svojina i nacionalni resurs, kao što su to na primer frekvencije u telekomunikacijama. Država određuje kada će i kome to dati, tako da bi trebalo da se ozbiljnije pozabavi ovim problemom, ne treba tu banke mnogo da se pitaju. Nekada je to jako efikasno u Jugoslaviji radila Služba državnog knjigovodstva, sve do cepanja države – ističe Drecun.
Prema procenama iz crnogorske privrede, koje je u julu preneo Radio Slobodna Evropa, ušteda samo na provizijama bi bila 10 miliona evra godišnje. Iz CBCG negiraju taj obim, i prema njihovim analizama, u 2020. i 2021. od transakcija sa Srbijom banke su u Crnoj Gori prihodovale 4,2 miliona evra.
Kada se problem postavi kao samo politički, onda zapravo i ne bi trebalo da bude problem i vrlo brzo bi mogao da se reši.
– Po mom dubokom uverenju, tehnički bi trebalo samo nedelju dana da se uspostavi direktan platni promet i da svima bude bolje. Bitno je jedino da su privrednici za to a Srbija je Crnoj Gori najveći ekonomski partner i imali bi mnogo više koristi od toga nego Srbija– napominje Drecun.
Ali, rešavanjem ovog problema „zaradila“ bi i Srbija, kaže za 24sedam profesor Veroljub Dugalić, bankar i ranije dugogodišnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
– Mi na to tržište izvozimo mnogo i imamo odlične trgovačke veze. Logično bi bilo da ovog problema nema, jer nam pravi velike probleme – kaže nam Dugalić.
NBS i 19 banaka spremni za saradnju
Zanimljivo je da sporazum o platnom prometu, zapravo, već postoji. Godinu dana nakon što je Crna Gora izašla iz zajedničke državne zajednice sa Srbijom, potpisan je 2007. godine Sporazum o međunarodnom kliringu Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije, pod pokroviteljstvom Narodne banke Srbije.
Sporazum je zaživeo između BiH i Srbije, ali Crna Gora se u taj sistem nikada nije uključila.
Od 2018. godine u CBCG insistiraju da se platni promet uspostavi preko TIPS (TARGET Instant Payment Settlement), sistema koji je pokrenuo evropski sistem a kao projekat pod pokroviteljstvom Berlinskog procesa (OPEN Balkan), inicijative čiji je cilj povezivanje zapadnobalkanskih zemalja i Evropske unije na putu ka članstvu u EU.
Smatraju da je bolje rešenje kroz povezivanje centralnih banaka zemalja Zapadnog Balkana i Evropske centralne banke nego povezivanje sa klirinškim sistemom Narodne banke Srbije i nekih novih regionalnih inicijativa.
Iz Narodne banke Srbije za 24sedam kažu da su u toku razgovori na tehničkom nivou na temu potencijalnog priključenja CBCG i poslovnih banaka iz Crne Gore u Međunarodni kliring sistem NBS.
– Ističemo da je jedna od banaka koje posluju u Crnoj Gori nedavno iskazala interesovanje za priključenje u ovaj sistem, prepoznajući da bi joj korišćenje ovog sistema donelo značajno niže troškove, odnosno da transfer sredstava ka Republici Srbiji izvršava uz minimalni trošak.
Pregovori u toku…
Tehnički razgovori su već započeti i Narodna banka Srbije će sa svoje strane pružiti svu pomoć i podršku kako bi se uključenje ove banke u Međunarodni kliring sistema u devizama i realizovalo.
– Verujemo da će i ostale banke iz Crne Gore prepoznati značaj ovog sistema i uskoro se obratiti ovim povodom – kažu nam iz srpske centralne banke.
Iz NBS ističu da se plaćanja između banaka i građana iz dveju zemalja učesnica u MK realizuju u toku samo jednog dana, uz znatno niže troškove i bez potrebe za posredovanjem korespondentskih banaka iz trećih država. U sistemu je 12 banaka sa sedištem u Srbiji i sedam banaka sa sedištem u BiH.
Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay
