Jedna od prilično bitnih stvari u privatnom biznisu jeste selekcija pravih zaposlenih i delegiranje odgovornosti.Kako za B92.net ocenjuju iz Ministarstva privrede, “one man show” ili mikromenadžment nikada nije bio dobar recept za uspeh u poslovnom svetu.
“Kod nas je praksa uglavnom takva da zaposleni izbegavaju preuzimanje odgovornosti i previše se oslanjaju na lidera, koji ima tendenciju da svu vlast zadrži u sopstvenim rukama i da o svemu sam odlučuje”, poručuju iz Ministarstva.
Predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković napominje da je u tom smislu značajno postaviti kulturu ponašanja zaposlenih koja bi podrazumevala dvojak odnos – ekonomski i psihološki.
“Da bi se zaposleni dodatno zainteresovao za poslovanje njegove doprinose radu treba da prate odgovarajuća primanja. Druga stvar je psihološki uticaj na zaposlenog – on treba da shvati i da oseća da je deo tima gde treba zajedno da se raste. Uspeh tima je i njegov uspeh i obratno – ako timu loše ide, to je loša vest i za njega”, kaže Atanacković.
Naš sagovornik ističe da je cilj lojalni radnik.
“Recimo, u Japanu, koji je kapitalistička zemlja, posebno vode računa o tome. Tamo se dosta polaže na porodične firme, a i one koje to nisu rade na izgradnji lojalnih odnosa u poslovnim timovima. Na taj način se postiže to da svaki zaposleni prepoznaje poslovanje firme kao nešto svoje. Na našim prostorima su radnici nekad, tokom perioda samoupravljanja, bili bliži tome”, objašnjava.
Na pitanje kako je taj osećaj s vremenom izbledeo, predsednik Unije poslodavaca podseća da sada koristimo termin “zarada”, koja se u očima poslodavca posmatra kao čist trošak, dok je ranije to bio deo profita.
Savet zaposlenih
“U mnogim kapitalističkim zemljama postoji praksa formiranja saveta zaposlenih – tela sličnih sindikatima, koji imaju savetodavnu ulogu. Oni, dakle, informišu rukovodstvo o tome kako rade određeni zaposleni, šta bi se moglo unaprediti u načinu rada i tome slično, što se pokazalo vrlo korisnim”, tvrdi predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković.
“Ponekad se i danas umesto termina ‘zarada’ upotrebi ‘lični dohodak’. Nekad smo imali to ‘učešće u profitu’ – naime, kad se dobro poslovalo i zaradilo, u preduzeću se moglo odlučivati da li će stečeni novac da se uloži u, recimo, neku novu mašinu ili će da se razdeli ljudima, gde bi direktor, po pravilu, dobio najviše”, priča Atanacković.
Početnici
U Ministarstvu privrede kažu i da vlasnicima novih firmi često nedostaje ne samo iskustva, već i stručnosti iz oblasti finansija, nabavki, prodaje, proizvodnje, zapošljavanja i upravljanja zaposlenima. Ukoliko ne uvide gde greše i ne potraže pomoć, ubrzo mogu da se suoče sa velikim problemima.
“Biznis treba organizovati i voditi tako da se kreira poslovna klima u kojoj se ohrabruje produktivnost i preuzimanje odgovornosti kod zaposlenih. Potrebno je prepoznati i zaposliti kompetentne ljude, obučavati ih i delegirati im zadatke i odgovornost u skladu sa njihovim kompetencijama. U stvari je kreiranje dobrog tima ključ svega. Na menadžeru je naravno da bude strateg, da viziju pretvori u realnost i uvidi nove mogućnosti koje se pružaju”, zaključuju u ovoj instituciji.
Prema Atanackovićevim rečima, novajlije često pokreću poslove za koje nisu studirali.
“Tu se još više treba osloniti na pomenutu lojalnost, ali i iskustvo drugih. Ako već pokretač posla nije dovoljno upućen u posao koji planira da pokrene, trebalo bi da za zaposlene bira iskusne ljude, koji će moći da iznesu sve to”, naglašava.
Izvor: B92
Foto: Pixabay