Predstavljanjem novih fontova srpske ćirilice Etar RNIDS i razgovorom na temu odnosa srpskog jezika i veštačke inteligencije obeležena je jedanaesta godišnjica od početka registracije domena .срб.
O familiji fontova Etar RNIDS koji se mogu besplatno preuzeti na veb-sajtu RNIDS-a govorio je njihov autor, grafički dizajner Petar Stošić. Autor je objasnio da su na raspolaganju četiri fonta, dva uspravna i dva italik, svaki u dve težine, što je sasvim dovoljno za obradu tekstova, ali i zahtevnije dizajnerske poduhvate, kako za veb tako i za štampu, i pomenuo da su kreirani sa željom da budu nosioci različitih vrsta dizajna. „Tipografski, pismo pripada grupi grotesknih sanserifa čiji je najpoznatiji predstavnik Helvetika, no, u odnosu na Helvetiku pod značajnim je uticajem kaligrafije“, objasnio je autor.
Fontovi Etar RNIDS mogu se preuzeti besplatno na sledećem linku.
Slobodan Marković, savetnik za digitalne tehnologije u Programu UN za razvoj, govorio je o projektu COMtext, odnosno inicijativi za razvoj otvorenih NLP/NLU (računarska obrada, odn. „razumevanje“ prirodnog jezika) resursa i alata za srpski jezik. On je istakao da je obrada jezika putem veštačke inteligencije standard u IT industriji, da alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji svakodnevno koristimo – prevođenje, upravljanje glasom ali ih koristimo na engleskom jeziku. Srpskom jeziku nije posvećena dovoljna pažnja imajući u vidu i veličinu jezičke zajednice i tržišta. Zato je težnja inicijative koju je pokrenuo sa udruženjem ReLDI (Regional Linguistic Data Initiative) da premosti postojeće barijere, a to su razvoj jezičkih tehnologija mahom pri akademskoj zajednici, visoki inicijalni troškovi razvoja kod kompanija i nesistematičan pristup razvoju na institucionalnom nivou. Cilj je da se u budućnosti startapima, IT kompanijama i drugim akterima na raspolaganje stave resursi za razvoj NLP/NLU rešenja. Time će se ostvariti pozitivan uticaj ne samo na razvoj poslovanja, već i očuvanja srpskog jezika u digitalnoj eri. Projekat su podržali RNIDS i više velikih srpskih kompanija koje posluju u IT sektoru.
Tokom događaja, Slobodan Marković je razgovarao sa Danom Ludvigom uz letonskog registra domena (.lv) koja je govorila o projektu tamošnjeg registra i primeni veštačke inteligencije i računarske obrade jezika prilikom izrade alata koji nudi alternativne nazive domena na osnovu konteksta i smisla domenskih pretraga.
Tokom sesije „Srpski jezik i veštačka inteligencija“ sagovornici Slobodana Markovića bili su Vesna Rehner iz kompanije Alfanum i prof. Vlado Delić sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Prof. Delić je dao objašnjenja i pojmovna određenja i govorio o razvoju jezičkih, odnosno govornih tehnologija u poslednjih 20 godina. Publika je imala prilike da na primeru vidi koliko je napredovao razvoj sintetizatora govora, koji su izuzetno korisni slepim i slabovidim korisnicima. Bilo je reči o kompleksnosti „izrade“ tzv. digitalnih asistenata i multidisciplinarnosti takvih poduhvata, ali i činjenici da jezičke tehnologije imaju neverovatno široko polje primene – od pomoći osobama s invaliditetom (govorne tehnologije kao asistivne) do povećanja produktivnosti. Sinteza govora koristi se i kao svojevrsno nastavno sredstvo, zatim u sistemima informisanja u saobraćaju (na stanicama, aerodromima, javnom prevozu), u pametnim kućama, za kreiranje audio biblioteka, objasnila je Vesna Rehner, govoreći o projektima koje je samo Alfanum realizovao za potrebe različitih klijenata. Govorila je i o razvoju tehnologija komande glasom – diktiranja, a takav projekt je Alfanum realizovao za Fond PIO, omogućivši diktiranje medicinskih nalaza, pri čemu mašina čak prepoznaje i latinske izraze koji se koriste u medicini.
Sagovornici su se saglasili da inicijative za bavljenje srpskim jezikom moraju da dođu iz Srbije, jer malo tržište nije atraktivno globalnim tehnološkim gigantima, a ako u digitalnoj eri koja dolazi ne budemo na srpskom jeziku mogli s mašinama da komuniciramo glasom i tekstom, biće to era u kojoj će se izgubiti srpski jezik.
Autor fotografije Bojan Marojević
