Od 400 turističkih agencija koje su imale licencu za rad, 90 odsto njih nije dobilo čak ni ponudu za obnovu putnog osiguranja. Razlog je što se ovaj posao, pod uslovima koje propisuje važeći pravilnik, osiguravačima ne isplati, a u aktulenoj korona krizi nije ni u interesu turističkih agencija. Zato agencije predlažu da se usvoje evropska pravila, odnosno da se iznosi garancija ne određuju prema broju putnika već prema prometu i da se osigurava deo prometa. To bi u sadašnjim okolnostima omogućilo najvećem broju agencija da uz minimalne garancije nastave da rade.
Polisu osiguranja ili ponudu za njeno zaključivanje, do sada je dobilo samo oko 10 odsto turističkih agencija od njih oko 400, koliko je imalo licencu za rad, izjavio je direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Aleksandar Seničić.
On kao veoma nepovoljno navodi to što ogromna većina, dakle 90 odsto, agencija nije čak ni dobilo ponudu za obnovu ove vrste osiguranja.
Do ovog je došlo, navodi, zato što su tri osiguravajuće kuće, koje su ponudile davanje licenci, zbog velikog broja agencija limitirane od strane svojih reosiguravača, koji ne žele da preuzmu kompletan rizik već samo deo rizika.
„Druge osiguravajuće kuće koje su do sada radile ovaj posao sa agencijama, nisu ni posle pregovora od dva i po meseca, pronašle interes da se vrate u posao, pa nam nisu ni dale mogućnost da dobijemo ponude za polise“, objašnjava Seničić.
Ističe da su u takvoj situaciji kao moguće rešenje ostale bankarske garancije, gde, kaže, postoje veliki proceduralni problemi, budući da je reč o novom proizvodu.
Turizam sada rizičan i za banke
„Bankarske garancije se kod nas do sada nisu radile, ali se kod njih uglavnom traži keš depozit za iznos garancije. Ako znamo da je najniži iznos 50.000 evra, a najveći 400.000, onda je jasno da to većini turističkih agencija ne odgovara“, rekao je Seničić.
Trenutno oko 30 turističkih agencija pregovara sa bankama o dobijanju njihovih garancija, dok neke banke jednostavno u ovaj posao ne žele da ulaze, pošto je turizam sada izuzetno rizična delatnost.
Seničić smatra da bi za prevazilaženje problema bilo neophodno da se ponovo promeni Pravilnik o vrsti, visini i uslovima garancije putovanja.
Pravilnik je u skorije vreme menjan dva puta ali, kako ocenjuje Seničć, nije na pravi način prepoznao probleme turističkih agencija.
Visina garancija u skladu sa prometom
Prema njegovi rečima, trebalo bi primeniti evropska pravila u ovoj vrsti regulative, a ona podrazumevaju da se iznosi garancija ne određuju prema broju putnika već prema prometu i da se osigurava deo prometa, recimo 10 odsto.
Primena takvog rešenja bi, smatra on, u sadašnjim okolnostima omogućila velikoj većini agencija da uz minimalne garancije nastave da rade, a ukoliko posao krene, da garancije povećavaju shodno prometu koji ostvaruju.
Seničić ističe da sadašnji pravilnik nije prepoznao ni uvažio ni predloge osiguravača, zbog čega osim tri osiguravajuće kuće Dunav, Globos i Triglav osiguranje, druge ne žele da rade ovaj posao.
Izvor: Tanjug
