Ogledna polja koštaju. Da bi ih održali i unapredili, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu razvio je čitav niz komercijalnih proizvoda i usluga koji im omogućavaju da pokriju troškove tih polja, i na taj način učine ih samoodrživim. Tako su manje zavisni od sredstava dobijenih od države ili drugih izvora.
Jednom nogom na fakultetu, a drugom u privredi
Sadnice višnje na slabo-bujnoj podlozi. Znatno niže nego što smo navikli, sa manje krošnje, ali je rod mnogostruko veći. Vinova loza za organsku proizvodnju voća i vina. Vinski analizator. Nekoliko vrsta belog i crnog vina, od kojih su neka i nagrađivana. Sve ovo samo su neki od proizvoda i usluga Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji, kako kažu, kroz sve svoje aktivnosti pokušava da i zaposleni i studenti budu „jednom nogom na fakultetu, a drugom u privredi“.
I tako skoro 45 godina, kada su i prvi put podigli ogledna polja. Danas, na departmanu za voćarstvo, vinogradastvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, ogledna polja prostiru se na 80 hektara, na tri lokacije. Na oglednom polju za voćarstvo profesori i studenti ovog fakulteta bave se komercijalnom proizvodnjom sadnica voćaka i vinove loze, i godišnje proizvedu do 50.000 sadnica. Cene sadnice su od 200 do 400 dinara, koliko košta jabuka, 700 dinara za kajsiju pa do 1.600 dinara koliko je potrebno izdvojiti za sadnicu oraha.
Sorte koje su stvorene na oglednom polju
„Na oglednom polju vinogradarstva u Sremskim Karlovcima, od ukupne površine od 30 hektara, na 14 hektara nalaze se vinogradi različitog statusa i starosti. Bez obzira da li su to ogledni ili komercijalni vinogradi, nastojimo da svaki proizvedeni grozd iskoristimo, ako ne u ogledne svrhe onda za sopstvenu proizvodnju vina. Naš vinski podrum poznat je i po vinima koja pravimo, pre svega od sorti koje su stvorene na oglednom polju, kao što su Probus,
Sila, Petra i mnoge druge. Godišnje se proizvede oko 15.000 litara vina, a deo proizvedenog grožđa se proda kao vinsko ili stono grožđe, a imamo i proizvodnju vrlo kvalitetne rakije“, priča Nenad Magazin, šef katedre za voćarstvo i vinogradarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Cene njihovog vina su, od zavisnosti od vrste, od 500 do 1200 dinara, koliko košta buteljka. Kupci su im, kako kaže Nenad Magazin, dobri poznavaoci vina, ljudi koji dolaze iz cele Srbije jer žele da kupe vina potekla od grožđa iz karlovačkog vinogorja. Dobar deo kupaca čine i nastavnici i saradnici svih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Mali broj fakulteta u svetu ima svoje vino, tako da je buteljka na kojoj stoji da je reč o vinu stvorenom na oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta, najbolji poklon koji nose kada posećuju druge univerzitete.
Nauka i privreda samo „ruku pod ruku“
A da nauka i privreda samo „ruku pod ruku“ mogu da donesu dobre rezultate najbolje pokazuje i primer ovog fakulteta, koji osim što sami proizvode vino, pomažu i lokalnim vinarima da njihovi proizvodi budu što kvalitetniji, ali i da ceo proces proizvodnje vina pojeftini. Uz pomoć donacije Izvršnog veća AP Vojvodine, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu kupio je najsavremeniji uređaj za brze analize šire, vina u fermentaciji i vina, Wine Scan SO2, renomiranog danskog proizvođača analitičke opreme FOSS. Vinski analizator se trenutno nalazi na oglednim poljima u Sremskim Karlovcima.
„Potreba za brzim i tačnim analizama vina i šire postojala je oduvek. Vino je vrlo kompleksna „tečnost“ i hemijske i mikrobiološke promene se dešavaju praktično neprestano i sve to jako komplikuje analize mnogih parametara koji se prate. Potreba za analizatorom vina potekla je od samih proizvođača, vinogradara i vinara sa Fruške gore, koji su iste analize do sada radili u inostranstvu, ili u domaćim akreditovanim laboratorijama, ali drugim metodama. Uređaj je koštao 17 miliona dinara, budući da je vrlo složen i ima izuzetan softver, koji je obradom desetina hiljada analiza iz akreditovanih laboratorija širom sveta, kalibrisan da daje vrlo tačne i precizne rezultate“, objašnjava profesor-doktor Magazin.
Za dva minuta vinari imaju analizu
Za šest meseci, koliko fakultet ima ovaj aparat, analizirano je preko 2.000 uzoraka. Uređaj je dosta pojeftinio i ubrzao analize. Pre su se analize radile samo u akreditovanim laboratorijama u Srbiju ili na istom uređaju u inostranstvu. Analize su u tom slučaju trajale dugo, i po nekoliko dana,a sada vinari rezultat dobiju istog dana, najkasnije za 24 sata. Sam proces analize izgleda tako da se uzme mala količina šire ili vina, oko 50 mililitara, postavi se u uređaj i dalji tok analize je automatski, što isključuje ljudski faktor kao grešku. Za dva minuta vinari imaju analizu i odlučuju koji će im dalje biti koraci da bi dobili vino željenog kvaliteta.
„Cena jedne analize za sve parametre iznosi 1.200 din sa PDV-om, a u slučaju velikog broja uzoraka i ugovorene dugoročne saradnje, ta cena može biti i znatno manja. Na primer, članovi udruženja vinogradara i vinara sa geo poreklom, „Srem-Fruška gora“ analize mogu da dobiju po ceni od 432 din jer smo napravili ugovor o dugoročnoj saradnji u kome se oni obavezuju da će dostaviti za analizu veliki broj uzoraka“, priča šef katedre za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Sav novac koji zarade fakultet ulaže nazad na ogledna polja, za pokrivanje troškova proizvodnje, za zasnivanje novih zasada, kupovinu mašina i opreme.
U nauku se mora dugoročno ulagati
Kada se sve sabere i oduzme, kako tvrde na ovom fakultetu, odnos budžetskih sredstava i onih koje sami zarade je 60 prema 40 procenata. Za fakultete u Srbiji, dobra statistika. Ipak, prostora za poboljšanje, i to na obostranu korist, i nauke i privrede, još ima. Ali, u nauku se mora dugoročno ulagati, jer ona ne daje uvek brza rešenja. Istraživanja na duge staze omogućavaju razvoj privrede i njenu već konkurentnost kroz nove tehnike, tehnologije i usavršavanje postojećih što vodi smanjivanju troškova proizvodnje ili razvoju novih proizvoda na tržištu.
„Fakulteti pomažu privredi na indirektan način. Obrazovanjem kadrova i naučnim dostignućima, ali i na direktan način, rešavanjem konkretnih problema sa kojima se privreda suočava. Naravno, nemaju svi fakulteti isti položaj i mogućnosti, ali sa pozicije Poljoprivrednog fakulteta, možemo reći da se svi zainteresovani uvek mogu obratiti našim stručnjacima i dobiće tražene odgovore ili rešenja. Naravno, prvi je korak da se privreda obrati fakultetu. Često čujemo komentare da su fakulteti inertni, da ne pomažu privredi, ne rešavaju probleme u proizvodnji. Za druge fakultete ne znam, ali svi oni koji se obrate našem fakultetu i voljni su da finansiraju rešavanje konkretnog problema, izradu projekta, studije, itd. dobiće tražene odgovore i usluge. Ne možemo mi da generalno rešavamo sve probleme privrede,a da privreda u tome ne učestvuje skromnom podrškom“, stav je profesora-doktora Nenada Magazina.
Teško zadržati dobrog studenta-istraživača
Problem koji se u međusobnoj saradnji javlja je i taj što su zarade asistenata na fakultetu oko 45.000 dinara, pa je teško zadržati dobrog studenta-istraživača.
S druge strane,fakulteti od privrede očekuju da im ukaže u kom pravcu treba da ide obrazovanje studenata, koja su to znanja i veštine koji njima trebaju kako bi se studijski programi poboljšali na obostranu korist. Poželjno bi bilo i da se privreda „otvori“, pa da studenti deo praktične nastave obajvalju u najboljim firmama, gazdinstvima, na najsavremenijim mašinama, u najsavremenijim zasadima, te je i tu uloga privrede vrlo važna.
Oni koji pamte kažu da je saradnja bila mnogo veća nekada, u bivšoj Jugoslaviji, nego što je sada. Bez obzira što je to bio sasvim drugačiji sistem rezultati te saradnje su bili veoma dobri, pa nema razloga da i danas ne budu.
Autor: Aleksandra Galić, Biznis i finansije-Bif.ts