pomorci

Od današnjih 1,8 miliona pomoraca, gotovo dve trećine njih je iz samo četiri države: Kine, Filipina, Indonezije i Indije. Azijati su najjeftiniji radnici u ovoj industriji. Slede njihove kolege iz zemalja istočne Evrope van EU, izuzev kuvara koji neće da rade za manje od dve hiljade dolara mesečno. Radnici iz EU su skuplji, a iz Sjedinjenih Država – najskuplji. Ipak, svi su dugoročnije u istom problemu zbog Kine, koja planira da postane vodeća u svetu pomorstva u svim segmentima.

Pomorskim transportom obavlja se devet desetina ukupnog prometa robe u svetu, a na moru je u ovoj industriji prošle godine bilo zaposleno 1,8 miliona radnika. Sa rastom broja brodova, logično je očekivati da će se broj zaposlenih takođe povećavati, ali to dugoročnije teško da će biti slučaj, piše u analizi koju je objavio portal „Pomorac“.

S napretkom tehnologija za izradu i upravljanje brodovima, potreba za brojem pomoraca će opadati. Ali kako još uvek nema jasnih rešenja šta sa onima koji ostanu bez posla, najnovije tehnologije se ne primenjuju u ovoj industriji punim kapaciteton ni na kopnu, niti na moru.

Dve trećine pomoraca iz samo četiri države

No i bez tehnološke automatizacije, pomorci zapadnih zemalja su se našli u problemima – zahvaljujući globalizaciji. Jeftina radna snaga sa Istoka je oborila cenu rada, pa je došlo do zaokreta u zapošljavanju u pomorskom sektoru. Od današnjih 1,8 miliona pomoraca, gotovo dve trećine njih je iz samo četiri države: Kine, Filipina, Indonezije i Indije. Zato se može reći da je Azija apsolutni radnički lider u pomorskom sektoru.

Takve prilike dovele su i do različitih minimalnih iznosa za koje su spremni da rade radnici iz rezličitih zemalja i regiona. Azijati su, naravno, najjeftiniji, a slede ih pomorci iz zemalja istočne Evrope van Evropske unije. Na drugom mestu najskupljih su državljani Evropske unije, čiju ju cenu rada oborio ulazak Bugarske i Rumunije u sastav Unije. Najskuplji radni sat na brodovima za prevoz tekućeg tereta imaju državljani Sjedinjenih Američkih Država.

Kuvari iz istočne Evrope „ne daju na sebe“

Zarade su nešto niže na brodovima za prevoz krutog i rasutog tereta. Na takve brodove otpada većina svetske flote, a najviše je brodova za prevoz generalnog tereta. Slede ih brodovi za prevoz rasutih tereta, a potom brodovi za prevoz kontejnera koji bi u skorijoj budućnosti trebalo da prestignu broj tankera za prevoz hemikalija i udeo tankera za prevoz sirove nafte. Na četvrtom mestu su brodovi za prevoz vozila.

Plate variraju od osam, pa sve do trinaest hiljada dolara. Zanimljivo je i da se zarada kadetima i asistentima s prelaskom u vojni čin poveća čak deset puta, što je dvostruko veći rast nego na brodovima za prevoz tekućih tereta, uz činjenicu da su plate na ovom tipu plovila, u proseku, čak 25% niže nego na tankerima.

Baš kao i na tankerima, i ovde su državljani azijskih zemalja značajno oborili cenu rada, jer su spremni da rade za trideset odsto manju platu nego američke kolege, odnosno za tri četvrtine plate radnika iz Evropske unije. Pomorci iz istočne Evrope tek su neznatno skuplji od azijskih kolega, a najzanimljiviji su uslovi kuvara iz istočne Evrope – oni traže platu koju imaju pojedini rangovi zaposlenih s vojnim činom, odnosno traže najmanje dve hilajde dolara mesečno. Takođe, električari iz EU i Sjedinjenih Država su dvostruko skuplji od istočnoevropskih i azijskih kolega.

Uspon filipinskih pomoraca dok se nije uključila Kina

Ukoliko bi na brodu bile posude koje bi se isključivo formirale prema analiziranim regionima, najviše brodova bi mogle uslužiti azijske zemlje i države istočne Evrope. Najviše pomoraca dolazi iz Kine, a za njom slijede Filipini i Indonezija, dok su na četvrtom i petom mestu Ruska Federacija i Ukrajina.

Filipinci su poznati kao najbrojniji pomorci, te su, ne tako davne, 2008. godine u svoju matičnu državu doneli tri milijarde američkih dolara. Tada je bilo 227.000 filipinskih pomoraca, od čega svega nešto više od 13.000 onih sa vojnim činom. Već 2016. godine, na brodovima trgovačke mornarice je bilo nešto više od 440.000 Filipinaca, a 2018. su svojoj državi doneli 6,14 milijardi dolara.

Za takav zavidan rast pobrinule su se obrazovne ustanove za školovanje pomoraca na Filipinima. Ali uprkos pričama o nezaustavljivom rastu filipinskog kadra na brodovima, izgleda da on i nije toliko nezaustavljiv jer se u celu priču uključila i Kina, kojoj je podatak o mogućem obrazovanju 300.000 Filipinaca godišnje za pomorska zanimanja očigledno bio neprihvatljiv.

Kina namerva da zavlada svetskim prevozom robe

Iako su po svojim pomorskim podvizima poznati od davnina, broj kineskih pomoraca u trgovačkoj mornarici raste tek s početkom ovoga veka. Ali pravu renesansu pomorsko obrazovanje u Kini doživljava 2009. godine, kada je visoke pomorske škole upisalo čak 46.000 Kineza, a takav trend se nastavio i narednih nekoliko godina. Kina je 2016. imala 500.000 pomoraca u trgovačkoj mornarici, i već tada je prestigla Filipine.

Kina je i država iz koje dolazi najveći broj pomorskih oficira. Da bi ostala broj jedan i potpuno zavladala prevozom roba, brine se pedeset visokih i sto srednjoškolskih obrazovnih ustanova u Kini. Iza kineskih pomoraca stoje i snažna sindikalna udruženja, te kao vrhovni borac za njihova prava – Narodna Republika Kina.

U sledećih dvadeset i pet godina, Kinezi planiraju da u potpunosti zagospodare prjevozom roba na planeti. Već sada opskrbljuju svojim pomorcima u značajnoj meri četrdeset najvećih brodskih kompanija izvan svoje teritorije. Osim toga, predstavljaju i uštedu za brodovalsnike koji više ne moraju da plaćaju putovanja svojim zaposlenima do njihova prebivališta, zahvaljujući velikom broju pomoraca iz kineskih lučkih gradova.

Borba za prevlast između istočnih tigrova

Da to ne bi bilo sve, Kina u svom vlasništvu ima preko 6.000 prekookeanskih brodova, što je čini apsolutnim svetskim liderom, a u matičnoj državi registrovano je čak 4039 brodova. Ova cifra je pozicionirala Kinu na drugo mesto po broju brodova u državnom registru, odmah posle Paname sa 6465 upisanih brodova. No, ukoliko kineskom broju dodamo 2442 broda registrovana u Hong Kongu, dobijamo da je pod kineskim patronatom 6481 registrovani brod, što Kinu čini globalnim liderom u svetu pomorstva.

Pored ovih impozantnih brojki, Kina beleži i stopu od 60% uposlenosti za novogradnju, odnosno prednjači i u tom segmentu pomorstva sa gotovo apsolutnom većinom narudžbi, koje bi trebalo da se realizuju do 2025. godine. Kina do 2050. planira da postane vodeća u svetu pomorstva u svim segmentima.

Kinezi su, zato, počeli i da kupuju nekretnine na Filipinima, čija je vrednost samo u 2019. iznosila 43.000 000 000 američkih dolara. Izgleda da kupovinom zemlje i zgrada, uz obrazovanje i brodogradnju u zamahu, Kinezi planiraju da konkurenciji s Filipina prilično oteža situaciju u decenijama koje dolaze. Ovo je pravi mali rat istočnih tigrova, od kojih je jedan znatno veći i krupniji, a onaj iz južnijeg dela tek poput hrabrog mladunčeta. Gledajući kroz nacionalne simbole, može se reći da će kineski zmaj, vrlo verovatno, dokrajčiti filipinskoga orla.

Izvor: Petar Zuanović, https://pomorac.net/2020/08/20/iznosi-placa-i-azijsko-obaranje-cijene-rada/