Ovo je priča o tome kako je „Zastavina“ mala kutija, izdržljiva i ekonomična, postala najgori automobil u istoriji, ali i ikona popularne kulture – od filmova i serija, do muzičkih spotova. To je automobil koji mnoge i dalje podseća na mladost, ali kojim i neki današnji mladi obilaze svet.
Koja je najveća želja vlasnika Yuga? Da kupe auto.
Ovo je samo jedan od viceva o jednom od ponosa kragujevačke „Zastave“ koji se pominje u knjizi „Yugo uspon i pad najgoreg automobila u istoriji“, autora Džejsona Vujića, profesora savremene evropske i svetske istorije na Koledžu Bridžvoter u Virdžiniji. I zaista, kada u Googl ukucate reč „Yugo“ izlazi vam ogroman broj novinskih tekstova i anketa, na osnovu kojih se ovaj automobil nalazi na listi najgorih automobila svih vremena.
Ali upkos tome što je kritikovan, proglašavan najgore dizajniranim automobilom svih vremena, Yugo je, kako to i ističe Vujić u svojoj knjizi, postao ikona popularne kulture.
Jugomanija u SAD
Yugo je automobil koji se izvozio na evropska tržišta, tako da je bio dostupan kupcima u Velikoj Britaniji, Holandiji, Nemačkoj ili Poljskoj. Međutim našao je svoje mesto i van Evrope u Čileu, Ekvadoru, Novom Zelandu i Кanadi. Ipak je ključni izvoz bio u Sjedinjenje Američke Države, zahvaljujući biznismenu Malkolmu Briklinu.
Prvi kontingent automobila koji je nosio oznaku GV (Great Value) je napustio luku Bar 31. jula 1985. godine. Tako je Yugo postao prvi automobil iz Istočne Evrope koji se prodavao u SAD. Cena je bila 3.990 dolara, pa je GV bio ubedljivo najjeftiniji model na tržištu.
Prosečan automobil za prosečnog čoveka privukao je pažnju, tako da ga je na stotine Amerikanaca kaparisalo na neviđeno. „Asošijeted pres“ je u jesen 1985. godine pisao o jugomaniji. Yugo je kupovan kao drugi ili čak treći automobil u domaćinstvu.
Sa ulice u filmsku i muzičku industriju
Međutim stručna javnost nije imala reči hvale, kritike su se ređale i smišljani su vicevi o Yugu. Sve češće se pisalo o tome da je bolje kupiti polovan automobil nego novog Yuga.
Kevin O’Kalahan, 3D ilustrator koji je držao kurs studentima „Škole vizuelnih umetnosti“ u Njujorku, rešio je polovinom devedesetih da sa studentima organizuje izložbu čija je tema bila Yugo. „To je najgore dizajniran proizvod svih vremena. Želeli smo da mu udahnemo novi život“, govorio je tada O’Kalahan.
Zahvaljujući oglasima u novinama kupio je 39 automobila, po prosečnoj ceni od 92 dolara. Tako je u maju 1995. godine nastala izložba „Yugo Next“. Yugo je pretvaran u crkvu, klavir, harmoniku, kamin, roštilj, upaljač… Izložba je obišla dvadesetak gradova.
Svakako je najpoznatija uloga ovog automobila u filmu „Umri muški 3“ iz 1995. godine Sa Brus Vilisom i Semjuel L. Džeksonom. Međutim, to nije bio prvi susret Vilisa sa Yugom. Debi je bio u seriji „Slučajni partneri“, koja je emitovana u drugoj polovini osamdesetih godina.
Ali imao je Yugo još uloga u američkim filmovima i serijama. Najupečatljivija je u komediji „Ko je ubio Monu?“ iz 2000. godine, u kojoj gotovo svi akteri filma voze temperametnog štedišu. Na listi su i „Vrana“ iz 1994. godine, „Kockar“ iz 2014. ili „Nikova i Norina beskrajna lista“ iz 2008. Osim „Slučajnih partnera“ tu su i serije „Malkolm u sredini“, „Ometeni u razvoju“, „Zovem se Erl“ i „Bafi, ubica vampira“.
Danski reditelj Thomas Vinterberg rešio da Yugo bude akter spota hevi-metal grupe „Metalika“ pod nazivom „The Day That Never Comes“, sa njihovog devetog studijskog albuma „Death Magnetic“.
Yugo se nikada nije pretvarao da je bolji nego što jeste
Ipak, Đorđe Sugaris, novinar koji prati automobilizam, smatra da kao i u svemu, i istina o najčuvenijem jugoslovenskom automobilu ima i drugu stranu. „Yugo je ipak bio najjeftiniji model u najjeftinijoj klasi automobila i bilo je suludo očekivati išta od njega. Ako se posmatra sa te strane, on jeste bio najgori automobil na svetu. Sa druge strane, Yugo je bio tačno ono što jeste i nije se nijednom pretvarao da je brži, udobniji ili luksuzniji automobil nego što je zaista bio. U tom smislu, Yugo je bio mnogo uspeliji automobil od pojedinih američkih automobila tog doba.“
Kada se govori o kvalitetu, Sugaris ističe da Yugo nije mogao da se meri sa azijskim kompaktnim modelima, ali činjenica da ih je na Balkanu do danas preživelo toliko, uprkos tome što su bespoštedno voženi tokom najtežih vremena, govori da je Yugo ipak bio izdržljiv automobil.
„U Americi, on je propao zbog sankcija i nedostatka podrške za rezervne delove, ali je slična subina zadesila sve automobile u toj klasi uprkos boljoj logistici i servisnoj podršci. U tom smislu, Yugo nije bio ništa gori od svoje konkurencije na najzahtevnijem tržištu na svetu“.
Popravka Yugovog menjača u Keniji
Možda i najbolji dokaz tvrdnje o izdržljivosti Yuga su avanture Ninoslava Trajkovića, momka iz Bečeja, koji je „Zastavinim“ automobilom išao na poprilično suluda putovanja. Prva avantura je bila do Mongolije, druga do krajnjeg juga Afrike, a treća do Indije odakle je avionom nastavio do Australije, gde je vozio jedinog Yuga koji se nalazi na tom kontinentu. Zbog čega je odlučio da to bude baš Yugo?
„Da budem iskren, da sam imao Tojotu ja bih njom krenuo na put. Ali imao sam samo Yuga. I to su bile neverovatne avanture“, kaže Trajković. Na prvo putovanje je krenuo sa prijateljom Đorđem, koji je imao iskustvo sa Work&Travel programom u Americi. Jedini veći problem na svim ovim putovanjima imao je na prvom, kada su zbog izuzetno loših puteva sleteli sa puta. „Sreća da je u toj nedođiji bilo jedno selo, i majstor koji je imao gomilu rezervnih delova, tako da je posle sedam dana uspeo da popravi auto za nastavak putovanja“.
Tim Yugom, koja je nazvao Rino, putovao je potom sam i do krajnjeg juga Afrike. „Svesno sam na put krenuo automobilom koji je imao problem sa menjačem. Jedna od najslikovitijih fotografija sa tog putovanja je iz Kenije, gde je lokalno stanovništvo pokušalo da popravi menjač“.
Yugo je postao deo mene
Izgurao je do krajnjeg juga crnog kontinenta i potom je Yuga poklonio srpskom udruženju u Gaboroneu, u Bocvani. Planira da Yugom, kojim je putovao do Indije, obiđe Severnu i Južnu Ameriku.
„To je trebalo da se desi ove godine, ali je korona pokvarila planove. To je putovanje od pet, šest meseci i plan je da putujem do Amsterdama, potom trajektom do Velike Britanije. Posle obilaska Britanije, automobil ide trajektom do Njujorka, i odatle nastavljam putovanje po Americi pa sve do Južne Amerike. Putujem sam, ali ću tokom nekih deonica imati pratnju prijatelja i poznanika koji žive u tim zemljama“, ističe Trajković.
Naravno da se ne slaže sa tvrdnjama da je Yugo najgori automobil na svetu. „Vi za 300, 350 evra možete kupiti Yuga, zameniti mu gume, registrovati i malo srediti za 800 evra. Gde može da se kupi automobil za taj novac?“, pita Trajković. „Yugo je postao deo mene, ja ga posmatram kao svog ljubimca“.
Svedok duštva koje više ne postoji
Jedan od onih koji je vozio nekoliko primeraka Yuga, iako nikada nije bio vlasnik, je fotograf Milovan Milenković koji je pokrenuo Instagram profil na kojem objavljuje fotografije raznih primeraka „Zastavinog“ temperamentnog štediše. Ideja je, kako ističe, da sačuva sliku života automobila koji predstavlja kulturno-istorijsko nasleđe jedne ere.
„Inicijalna ideja se rodila u trenutku kada sam primetio da je Yugo na ulicama značajno ređe prisutan, kao i da će se taj trend nastaviti u većoj ili manjoj meri. Odnosno, kada sam shvatio da još uvek imam priliku da dokumentujem upotrebu proizvoda nastalog u sistemu i društvu koji više ne postoje“, kaže Milenković.
Njegov prvobitan plan je bio da fotografije budu javno dostupne za Yugov 40. rođendan. „To sam ostvario preko Instagram profila projekta – Yugotoday. Iako postoji nekoliko ideja šta bih i kako mogao dalje, trenutni cilj je da redovno objavljujem nov materijal i da nastavim fotografisanje“, zaključuje Milenković.
Yugonostalgija
„Yuga sada doživljam kao nekog momka koga sam jako volela u mladosti“, kaže radnica Zastave u dokumentarnom filmu „Yugo, kratka autobiografija“, rediteljke Mine Đukić. I zaista, Yuga se mnogi sa nostalgijom sećaju kao prvog automobila koji su vozili, ili automobila zahvaljujući kojem su u nekoj od auto-škola dobili vozačku dozvolu.
Na ulicama gradova u Srbiji, ali i na prostoru bivše Jugoslavije, i dalje se mogu videti primerci „Zastavog“ modela na ulicama. Naravno sve ih je manje, jer je poslednji primerak sa proizvodne trake sišao pre 12 godina, kada je „Zastava“ privatizovana. Može se naći na oglasima i cena se kreće od 200 do 800 evra (mada ima i skupljih primeraka) u zavisnosti od stanja i godišta, uz čest propratni opis „u solidnom stanju“ ili „pali, radi, ide“, a za ostalo „pozovite“.
Postoje u Beogradu i turističke ture, namenjene uglavnom strancima, u kojima se možete provozati Yugom, čak i modelom cabrio, koji je izuzetno redak, jer ih je proizvedeno svega 500 primaraka, od čega je 100 završilo u SAD. Izbor tura je različit, od onih koje su izuzetno popularne poslednjih godina i obuhvataju obilazak Novog Beograda (SIV, Park prijateljstva, hotel Jugoslavija, Genex kula) i Muzej Jugoslavije, pa preko onih koji kombinuju obilazak Muzeja i ispijanje zanatskog piva, do ture van grada i vojvođanskog salaša. Sve to organizuje ekipa „Yugoverse“.
Yugo kao priznati oldtajmer
Yugo je automobil koji je nastajao u vreme najvećeg spoljnog zaduživanja Jugoslavije, najveću prozivodnju dostigao je krajem osamdesetih kada je raspad zemlje već bio na vidiku, a dotukle su ga sankcije i bombardovanje „Zastavine“ fabrike 1999. godine.
Možda je i postojao potencijal da Yugo postane ozbiljniji automobil, ali su jeftini delovi i loša izrada devedesetih neumitno doveli do njegovog kraha, bez obzira na sve pokušaje spašavanja ovog modela dvehiljaditih. Zbog toga se lagano seli u istoriju i pop kulturu.
Ipak, postoji šansa da neki od modela Yuga postane svetski priznat oldtajmer i tako zvanično uđe u istoriju.
„Yugo cabrio, naravno. Napravljeno ih je veoma malo i prirodno ih ima sve manje. Neki već sada vrede koliko, i na primer, desetak godina noviji BMW kabriolet ili neki mnogo zvučniji automobili. Yugo sa platnenim krovom ima svoju publiku i van Balkana i njegova vrednost će rasti u narednim godinama, mada nikada ne treba očekivati astronomske cifre čak i za najbolje primerke“, smatra novinar Đorđe Sugaris.
Yugo cabrio se veoma retko nudi u oglasima, jer ih nema mnogo. A i kada se nađe, jedan odlično očuvani, pravi kolekcionarski primerak košta 7.700 evra.
Izvor: Nenad Vulović, beforeafter.rs
Foto: DexD, Pixabay