Tag:

porez

Da li paušalci plaćaju dodatni porez na državni minimalac?

by bifadmin 11. мај 2020.

Isplata prvog od tri minimalca, koje država daje u okviru ekonomskih mera za spas privrede, počela je u petak. Privrednici koji su u skladu s Uredbom podneli zahtev za ovakvu vrstu pomoći, trebalo bi da dobiju 30.000 za svakog zaposlenog. Ta pomoć će biti oporezovana, tačnije privrednici će za svakog zaposlenog dobiti ukupno 90.000 dinara, ali će vratiti gotovo 60 odsto kroz poreze i doprinose.

To važi kako za poslodavce, tako i za preduzetnike koji su se opredelili za isplatu lične zarade, s obzirom da je ova pomoć namenjena upravo namirivanju plata. Međutim, šta je s paušalcima?

Paušalci plaćaju nemaju dodatna oporezivanja

Paušalno oporezovani preduzetnik nema zakonsko pravo da se opredeli za ličnu zaradu, već on poreze i doprinose plaća prema poreskom rešenju. Zato on neće imati nikakva dodatna oporezivanja, plaća ono što je i do sada plaćao, piše Nova ekonomija.

Kako je Startit Dnevnik već pisao, svi koji se opredele za uzimanje minimalca plaćaju ono što su i do sada plaćali, uz to što namete države za ova tri meseca mogu da odlože i da ih plate u 24 mesečne rate od 2021. godine.

Novac ne smeju da prebacuju na račun firme

Jedino na šta paušalac mora da obrati pažnju, jeste upravo to za šta je novac namenjen. To znači da novac s namenskog računa ne može da prebaci na račun firme, već mora na svoj lični račun. Šifra plaćanja je 241, a ako se novac ne prebaci do 15. avgusta 2020, on će biti povučen s namenskog računa. To znači da su u međuvremenu preduzetnici odustali, jer su izračunali da im se uzimanje mera ne isplati.

Petar Paunović

Izvor: Startit

Foto: FirmBee, Pixabay

11. мај 2020. 0 komentar

Zalaganje za uvođenje poreza digitalnim kompanijama u Evropi

by bifadmin 5. мај 2020.

Francuski ministar finansija Bruno le Mer ponovio je da u Evropi treba uvesti porez digitalnim kompanijama, navodeći da je kriza koju je izazvao korona virus pokazala da je uvođenje takvih dažbina relevantnije nego ikad.

Skoro 140 zemalja pregovara o uvođenju prvih međunarodnih poreskih pravila vezanih za velike tehnološke kompanije, koje često iskazuju profit u zemljama sa niskim poreskom stopom, preneo je „Gardijan“.

Izvor: Tanjug

5. мај 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Predstavljen paket mera pomoći srpskoj privredi

by bifadmin 31. март 2020.

Ministar finansija Siniša Mali predstavio je program paketa mera za pomoć privredi pogođenoj epidemijom koronavirusa. Paket mera je u vrednosti od 5,1 milijardu evra, a to je, kako kaže Mali, polovina našeg godišnjeg budžeta, ili 11 odsto BDP-a.

Prema njegovim rečima, vlada je odlučna u tome da u javnom sektoru nema smanjenja plata i otpuštanja, kao ni smanjenja penzija. Najavljeno je i da će se nadležni truditi da država poštuje sve obaveze prema privrednim subjektima u Srbiji.

Prvi set mera

Pretpostavlja u najvećem delu odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate, najranije od početka 2021. godine. Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade sprovodi se u cilju obezbeđenja likvidnosti, održanja privredne aktivnosti i zaposlenosti. Odlaže se i plaćanje akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu.

Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja, uz kasniju otplatu nastale obaveze u ratama sa početkom najranije od 2021. godine. Ova mera za cilj ima povećanje likvidnosti svih privrednih subjekata u privrednom sektoru koji isplaćuju zarade zaposlenima. Takođe, ova mera se odnosi na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika.

Povećanje likvidnosti se ogleda u odlaganju plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade. Svi poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate na zahtev poreskog obveznika.

Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve poslodavce bez obzira na njihovu ekonomsku snagu.

Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu. Mera ima za cilj povećanje likvidnosti poreskih obveznika putem odlaganja plaćanja akontacija za porez na dobit za 2020. godinu koje dospevaju u drugom kvartalu 2020. godine.

Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve obveznike poreza na dobit bez obzira na njihovu ekonomsku snagu. Za poreske obveznike na koje se mera odnosi, osnovni uslovi za primenu su identični bez obzira na ekonomsku snagu konkretnog poreskog obveznika.

Oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a. Osnovni cilj ove mere je da se od plaćanja PDV oslobode oni donatori koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim prometom se bave, doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje širenja i lečenje građana od bolesti Kovid-19.

Smatramo da je propisivanje ove mere potpuno primereno okolnostima, kao i da uslove za primenu ove mere treba propisati na način koji će onemogućiti bilo kakve zloupotrebe.

Drugi set mera

Odnosi se na direktna davanja preduzećima, isplatu pomoći u visini minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, odnosno subvencije 50% minimalne zarade velikim preduzećima, čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada.

Direktna pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru – uplata pomoći u visini minimalca (za vreme trajanja vanrednog stanja), i za velika preduzeća uplata pomoći u visini 50% minimalca za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada (član 116 i 117. Zakona o radu).

Kod ovog seta mera je napravljena razlika u načinu primene po osnovu ekonomske snage obveznika.

Naime, pošlo se od pretpostavke da su privredni subjekti koji su razvrstani kao velika privredna društva imaju značajno veću ekonomsku snagu u odnosu na preduzetnike, mikro, mala i srednja pravna lice. U skladu sa navedenim, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim pravnim licima je data ekonomska pomoć u visini neto minimalne zarade za svako lice koje kod njih ima status zaposlenog.

Za pravna lica koja su klasifikovana kao velika, pomoć je opredeljena srazmerno broju lica koja ovi poslodavci zadržavaju u radnom odnosu iako je za radom tih lica privremeno prestala potreba.

Shodno tome, ovaj set mera je usmeren na to da država efektivno podnese deo tereta isplate naknada zarada licima za koje je nastupio prekid rada, a koja poslodavci –velika pravna lica zadržavaju u radnom odnosu.

U vezi sa primenom ove mere, posebno bi trebalo imati u vidu da se ne ulazi u poslovnu politiku poreskih obveznika – velikih pravnih lica, niti se ograničava broj zaposlenih kojima se utvrđuje prekid rada (ali ne i prekid radnog odnosa), niti se na bilo koji način utiče na obim prava koji zaposleni ostvaruju u toku prekida rada.

S druge strane, predloženim merama poslodavci se u dovoljnoj meri stimulišu da održe postojeći nivo zaposlenosti, dok se u slučaju preduzetnika, malih, mikro i srednjih pravnih lica, većim obimom prava dodatno jača likvidnost u cilju održavanja poslovanja, odnosno odustajanja od pokretanja postupaka prestanka obavljanja poslovanja.

Treći set mera

Cilj mera je očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije prouzrokovane pandemijom Kovid-19 virusa. Ovim programom Vlada Republike Srbije želi da minimizira spoljne uticaje (pad tražnje, prekid lanaca snabdevanja i dr.) i njihove posledice (smanjene zaposlenosti, nelikvidnost i dr) na poslovanje srpske privrede.

Konkretno, program predviđa dve mere

1) program za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga koji su registrovani u relevantnom registru preko Fonda za razvoj Republike Srbije, i

2) garantne šeme za podršku privredi u uslovima Kovid-19 krize za kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, kao i poljoprivrednih gazdinstava preko komercijalnih banaka koje posluju u Republici Srbiji. Ukupna vrednost programa predviđenih ovom merom iznosi 264 milijarde dinara (oko 2.2 milijarde evra).

Četvrti set

Mera se odnosi na uplatu direktne pomoći u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Republike Srbije.

Izvor: Bankar.rs

31. март 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Frilensing cveta u Srbiji

by bifadmin 11. март 2020.

Po prihodima koje je ostvarila u prošloj godini u „frilensingu“, Srbija je deseta u svetu, objavila je „Pejonir“ platforma za transfer novca.

Naša zemlja je zabeležila rast od 19 odsto u odnosu na 2018. godinu, kada je, prema istraživanju Univerziteta u Oksfordu, bila rangirana na jedanaestom mestu po ukupnom udelu na tržištu frilens radnika.

Ko su „frilenseri“ i kakve poreze su dužni da plaćaju državi?

„Frilens“ radnici su mladi i visokoobrazovani stručnjaci, koji preko interneta uglavnom rade za strane kompanije u oblasti informacionih tehnologija, prevodilačkih usluga, dizajna i digitalnog marketinga. Za angažman na daljinu opredeljuju se zbog fleksibilnog radnog vremena i mogućnosti da rade od kuće.

„Frilenseri imaju jedan svojevrstan tip slobode u svom radu, u smislu da sami određuju kada će da rade, šta će da rade, koje poslove će da prihvataju“, rekao je Relja Damjanović, frilens programer.

Prema globalnom indeksu ekonomije honorarnih poslova, najveći skok u prošloj godini napravile su Sjedinjene Američke Države, gde su zarade „frilensera“ porasle 78 posto, dok je Srbija ušla u top 10 zemalja.

„Platforme su u slučaju Srbije odigrale izuzetno značajnu ulogu, u tom smislu što nude posao mladim ljudima, koji su po svojim veštinama prekvalifikovani, ili imaju takva znanja koja prevazilaze znanja koja traži srpska privreda, koja je u ovom trenutku i dalje na nekom rudimentarnom nivou kada govorimo o digitalnoj transformaciji i izgradnji ekonomije zasnovanoj na znanju“, kaže Tanja Jakobi iz Centar za istraživanje javnih politika.

Među rizicima ovakvog vida rada ubrajaju se nesigurnost radnog mesta i visine zarade. Nalaz Centra za istraživanje javnih poltika pokazuje da je skoro dve trećine „frilensera“ u Srbiji nevidljivo sistemu. Tek ostali, pak, uplaćuju poreze.“Ako su firma, u zavisnosti šta su izabrali, da li su paušalac, preduzetnik, preduzetnik koji vodi knjige, ili doo, u skladu sa oblikom firme oni plaćaju porez. Sa druge strane, fizička lica, što pretpostavljamo da je veći broj „frilensera“, dužna su da plate, po nekom starom mišljenju iz 2011. godine, Ministarstvo finansija je to svrstalo kao ostale prihode, što okvirno izađe skoro polovina iznosa koji dobijete na račun“, objašnjava je Milan Trbojević, poreski savetnik.

Korisničko iskustvo onih koji novac dobijaju iz inostranstva neće se menjati ni nakon 1. juna, kada će u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma zaživeti Registar korisnika novčanih doznaka, kažu za RTV u Narodnoj banci, a informacije da će svaku prekograničnu transakciju oporezivati demantuju.

„Narodna banka Srbije nije organ koji ima bilo kakvo ovlašćenje u nadležnosti poreske politike niti predlaže, ili utvrđuje poreske stope. Sa druge strane, Narodna banka Srbije ovim odlukama ne nameće ni dodatne troškove, kako platnim institucijama i bankama, tako i korisnicima njihovih usluga“, napominje Dejan Dević, generalni direktor Direkcije za zakonodavno-pravne poslove.

Registar korisnika novčanih doznaka uključivaće samo one transakcije koje se odvijaju mimo računa u bankama, odnosno, u kešu preko servisa kao što su Western Union, Moneygram, ili RIA. Ovakav prenos novca, kako kažu u Narodnoj banci, u najvećem broju slučajeva ne odnosi se na poslovne, već na lične transfere po drugim osnovama.

Izvor: Kamatica.rs/RTV

11. март 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Rok za podnošenje poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana 15.maj

by bifadmin 28. фебруар 2020.

Poreski rezidenti Srbije prijavljuju svoj svetski dohodak, dok lica koja nisu poreski rezidenti Srbije prijavljuju dohodak ostvaren na teritoriji Srbije.

Rok za podnošenje poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana po osnovu dohotka ostvarenog u 2019. godini je 15. maj 2020. godine.

Fizička lica čiji ukupan neto dohodak u 2019. godini premašuje iznos od RSD 2.729.304 (neoporeziv iznos) su u obavezi da podnesu godišnju poresku prijavu. U poreskoj prijavi se iskazuje ukupan neto dohodak ostvaren u 2019. godini i neoporeziv iznos, a razliku čini dohodak za oporezivanje.

Dohodak za oporezivanje dodatno se umanjuje za iznos propisanih ličnih odbitaka, a preostali iznos čini oporezivi dohodak na koji se primenjuju propisane stope poreza.
Lični odbici utvrđeni su u sledećim iznosima:
za poreskog obveznika: RSD 363.907
za svakog izdržavanog člana porodice:RSD 136.465

Ukupan iznos ličnih odbitaka ne može biti veći od 50% dohotka za oporezivanje.

Kako podneti godišnju poresku prijavu?

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji predviđa da se poreska prijava za godišnji porez na dohodak građana podnosi ili u elektronskom ili u papirnom obliku.

Napominjemo da je za podnošenje elektronske godišnje poreske prijave (obrazac PPDG-2R) neophodno posedovanje kvalifikovanog elektronskog certifikata za pristup portalu Poreske uprave E-Porezi ili davanje ovlašćenja drugom licu preko PEP obrasca.

Poreska prijava u papirnoj formi podnosi se u filijali Poreske uprave sa sedištem na opštini na kojoj je registrovana adresa stanovanja fizičkog lica – poreskog obveznika.

Poresko rešenje

Poreska uprava izdaje rešenje o utvrđivanju godišnjeg poreza na dohodak građana u papirnoj formi. Rešenje se može izdati u elektronskoj formi putem slanja u poresko sanduče poreskog obveznika na portalu Poreske uprave, ali samo za poreske obveznike koji daju saglasnost za ovakav vid dostave rešenja.

28. фебруар 2020. 5 komentara

Ekonomija Vesti

Danas je rok za prvo plaćanje paušalnog poreza za 2020.godinu

by bifadmin 18. фебруар 2020.

Danas ističe krajnji rok za plaćanje paušalnog poreza za preduzetnike i to prvog za koji neće stići rešenja u poštansko sanduče, bar ono klasično.

Naime, na snagu je stupio novi sistem po kome se poreska rešenja za paušalce, kojih ima oko 115.000 u Srbiji, dostavljaju isključivo elektronski preko portala ePorezi Poreske uprave.

Prema saopštenju Poreske uprave, u januaru je oko 95.000 preduzetnika paušalaca dobilo poresko rešenje za celu 2020. godinu u svoje elektronsko sanduče. Međutim, prema podacima od pre nedelju dana, tek oko 40.000 paušalaca je zavirilo u svoje elektronsko sanduče na ovom portalu.

Na hiljade preduzetnika čiji posao nema veze sa kompjuterima, poput frizera ili taksista, može i da ne zna da od ove godine poštar više ne donosi rešenja na kućnu adresu.

Osim toga, ako i zna, za otvaranje naloga potrebno je da instaliraju aplikaciju sa sajta ePorezi, kao i da pribave kvalifikovani elektronski sertifikat. Za ulazak na portal ePorezi i sanduče u kome je poresko rešenje potrebna je lična karta sa čipom, uz koju se besplatno u MUP-u dobija šifra, odnosno PIN kod. Pored MUP-a, kvalifikovani elektronski sertifikat izdaju i Privredna komora Srbije, PTT, Halcom i E-Smart Systems, ali oni naplaćuju izdavanje elektronskog potpisa.

Đerđ Pap, predsednik Upravnog odbora Udruženja vlasnika računovodstvenih agencija i potpredsednik Upravnog odbora Udruženja poreskih savetnika Srbije, objašnjava da su do ove godine poreska rešenja dostavljana od juna do kraja godine, a da svojevremeno neki paušalci tri godine nisu dobili rešenja.

„Ovo sada je izuzetno olakšanje, ali treba se navići na elektronski način rada, na elektronski potpis i komunikaciju sa Poreskom upravom preko interneta. Kod određenog broja ljudi postoji uverenje da sve mogu sami, ali se naiđe na problem kao što je sada prelazak na ePoreze. Deo paušalaca nije ni obavešten, a neki ni nemaju tehničkih mogućnosti, nemaju elektronski potpis… Ipak oni već imaju podatke o pozivu na broj na koji treba uplatiti porez“, napominje on.

Naime decembarski porez koji se plaća u januaru se uplaćuje na jedan pozivni broj, a u februaru se plaća na drugi poziv na broj.

Pap objašnjava da i se i taj poziv na broj nalazi u prošlogodišnjem rešenju, ali mnogi to ne znaju pa nastavljaju da plaćaju obaveze na stari broj, da bi tek onda ušli u peripetije preknjižavanja sredstava sa jednog na drugi račun. U Poreskoj upravi se nalaze desetine, ako ne i stotine hiljada ovakvih zahteva, napominje Pap.

Drugi problem je visina poreza koji treba platiti. Ako se i nema rešenja, kao što ga i nije bilo prethodnih godina u ovo doba, preduzetnici su mogli da uplaćuju akontaciono jednu dvanaestinu prošlogodišnjeg razrezanog poreza. Međutim, ako je ovogodišnji porez veći, onda idu kamate na razliku.

Kako god, po prvi put u paušalnom oporezivanju je uveden neki red. Napravljen je kalkulator obračuna poreskih rešenja, pa budući preduzetnici mogu da provere da li uopšte mogu da plaćaju paušalno porez, kao i da unapred izračunaju koliki će im porez biti u naredne. Takođe, ovim je ceo sistem za preduzetnike automatizovan pa paušalci mogu da registruju firmu, započnu poslovanje, dobiju poresko rešenje, plate poreze i doprinose bez odlaska u poresku filijalu.

U Poreskoj upravi kažu da će novoosnovani preduzetnici u roku od 48 sati od dana registracije u APR-u moći da dobiju rešenje o poreskoj obavezi u elektronskoj formi.

Zajedno sa automatizacijom nova Uredba za paušalno oporezivanje donosi i promenu poreske osnovice, što će posebno da pogodi IT sektor u kom veliki broj preduzetnika posluju kao paušalci. Faktor pri određivanju osnovice više neće biti opština u kojoj je firma registrovana, već tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja.

Takođe, mlađi od 30 godina i stariji od 55 godina će imati olakšice, kao i oni koji su preduzetnici manje od tri godine. S obzirom da se osnovice značajno povećavaju, država je odlučila da ograniči rast od 10 odsto u naredne tri godine. Šta će biti posle te tri godine sa poreskim obavezama ajtijevaca ostaje da se vidi.

Milan Šolaja iz Vojvođanskog IKT klastera ističe da je automatizovano određivanje visine paušala pozitivno „jer tako nećemo morati da čekamo po dve godine da vidimo koliki nam je paušal. Mislim da to nisu prevelika davanja i ne očekujem da će pravim preduzetnicima to predstavljati problem“, prokomentarisao je povećanje poreskih osnovica za IT preduzetnike Šolaja.

Ono što je krajem prošle godine izazvalo najveću pažnju (i kritike) paušalaca je test samostalnosti koji bi trebalo da utvrdi da li poslodavci koriste status paušalca da plate manje poreze i doprinose umesto da ih zaposle na neodređeno. Ovaj propis stupa na snagu od 1. marta.

Izvor Danas

18. фебруар 2020. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci