porez

Kako se PDV na hranu ne plaća onda kada hrani istekne rok trajanja, a plaća kada se hrana donira, dolazimo u apsurdnu situaciju da je za proizvođače i trgovce jeftinije hranu baciti nego je pokloniti.

Poreski propisi koji se odnose na doniranja u Srbiji su jasni: za svaki predmet koji donirate morate da platite PDV. Ovo je jasno kada neki proizvod kupite, PDV je već uključen u cenu koju plaćate. Ali ako neka preduzeća žele da doniraju neku svoju robu koju proizvode ili prodaju, onda prilikom donacije moraju da obračunaju i plate PDV prema procenjenoj vrednosti te robe.

Ovo donacije čini 20% skupljim, pa je i manje pojedinaca ili kompanija spremno da donira. One se stavljaju u poziciju ne samo da moraju da snose doborovoljne troškove donacije, već i da za to dobročinstvo moraju da plate iz svog džepa porez.

Može i drugačije

Da može drugačije, i da je za to neophodna samo dobra volja, pikazuje nam primer kada je Vlada posebnim propisom dozvolila oslobađanje plaćanja PDV-a na doniranu robu bolnicama tokom trajanja vanrednog stanja. U praksi je, ipak, bilo problema sa ovim rešenjem.

Postavilo se pitanje da li su privremene kovid bolnice deo Ministarstva zdravlja pa se na donacije njima ne plaća porez, ili deo Ministarstva odbrane ako su vojne bolnice, pa bi se u tom slučaju porez platio.

Zašto ukinuti plaćanje PDV-a na donacije u hrani

Prvo, narodski rečeno, malo je glupo plaćati porez na dobročinstvo. Malo stručnije, nivo donacija bi trebalo da se poveća ako bi se ukinula obaveza plaćanja PDV-a. Koalicija za dobročinstvo koja okuplja nekoliko nevladinih organizacija (Fondacija Ana i Vlade Divac, Trag fondacija, Smart Kolektiv, Catalyst Balkans, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje), koje se zalažu za promociju prakse doniranja iznela je procenu, na osnovu njihovog istraživanja, da bi ukidanje obaveze plaćanja PDV-a na doniranu hranu dovelo do povećanja donacija u hrani za najmanje 30%, ili za oko 160 miliona dinara.

Ovo je ekvivalentno broju od 1,2 miliona obroka u narodnim kuhinjama. To je prilično značajno imajući u vidu velike potrebe za doniranjem hrane u našoj zemlji. Prema poslednim podacima, u Srbiji živi gotovo 500.000 ljudi u apsolutnom siromaštvu, koji ne mogu da zadovolje osnovne životne potrebe, uključujući i hranu. Ovaj potez nije politički kontraverzan, imajući u vidu da ga prema istraživanju javnog mnjenja podržava 88% ispitanika.

Trenutno je jeftinije hranu baciti nego je pokloniti

Kako se PDV na hranu ne plaća onda kada hrani istekne rok trajanja, a plaća kada se hrana donira i pritom hrana mora obavezno biti u roku trajanja, dolazimo u apsurdnu situaciju da je za proizvođače i trgovce jeftinije hranu baciti nego je pokloniti nekom drugom kome je potrebna.

Ovo je posebno vidljivo kada se neka hrana povlači iz prodaje zbog promene ambalaže ili nekog sličnog razloga više nije za prodaju. Trgovcu ili proizvođaču je jeftinije da sačeka da toj hrani istekne rok da bi izbegli plaćanje PDV-a, nego da je poklone nekoj narodnoj kuhinji, centru za socijalni rad ili Crvenom krstu.

Kako doniranje hrane reguliše EU zakonodavstvo?

U zemljama EU situacija je drugačija nego kod nas – većina zemalja ne naplaćuje PDV na doniranu hranu. Ovde je dodatnu zabunu, ali i rešenje, donelo evropsko zakonodavstvo. Naime, prema propisima EU, PDV se mora naplatiti na bilo koju robu koja se prodaje ili ustupa bez naknade, a poresku osnovicu čini vrednost robe.

Međutim, kako ovo ima velike posledice na praksu doniranja hrane a da i dalje ima mnogo ljudi kojima je takva pomoć neophodna i da, sa druge strane, hrana koja se donira uglavnom bude ona pred istek roka trajanja što čini njenu tržišnu vrednost izuzetno niskom ili jednakom nuli, ovakva formulacija je omogućila Evropskom parlamentu da 2013. u posebnom mišljenju potvrdi da je moguće neplaćanje PDV-a na doniranu hranu. Takođe, dato je samim državama članicama da odluče da li će doniranje hrane osloboditi plaćanja PDV-a u takvim uslovima ili ne.

Doniranje hrane u evropskoj praksi

Velika većina zemalja EU, njih čak 19, ne naplaćuje PDV na doniranu hranu. Izuzetak gde se još uvek naplaćuje PDV u ovom slučaju su Španija, Austrija, Rumunija, Švedska, Kipar, Letonija, Finska i Luksemburg. Ali ove zemlje uglavnom imaju visoke druge poreske olakšice kojima stimulišu doniranje hrane – time što se određeni procenat vrednosti donacija može iskoristiti za svrhe smanjenja obaveza vezanih za porez na dobit (u Rumuniji 100% vrednosti donacija, Letoniji 75%, Španiji 35%).

Izuzetak je Švedska, gde se PDV ne naplaćuje ako se hrana koristi za preradu u biogas, pa se proizvođačima ili trgovcima više isplati da proizvode energiju nego da hranu doniraju onima koja je potrebna.

Često postoje i neka druga ograničenja, koje služe tome da se sistem doniranja ne koristi za prevare, kao što je, na primer, smanjenje poreskih obaveza doniranjem hrane povezanim licima ili daljom prodajom donirane hrane. Iznos donacija se često ograničava na određeni udeo u ukupnim poslovnim prihodima (Bugarskoj 0,5% a Sloveniji i Hrvatskoj 2%), ili da se hrana mora donirati registrovanim Bankama hrane, organizacijama koje se specijalizuju u prikupljanju i raspodeli hrane socijalno ugroženima.

Šta bi trebalo da uradimo?

Prvo, treba da ukinemo obavezu plaćanja PDV-a na doniranu hranu. Ako je neophodno uspostaviti neka pravila da bi se sprečile zloupotrebe, možemo da prepišemo dodatna pravila od zemalja iz okruženja, kao što su Hrvatska, Slovenija ili Bugarska.

Kompanije bi bile oslobođene plaćanja PDV-a samo na iznos donacija do 2% njihovih poslovnih prihoda, i mogle bi da doniraju hranu samo organizacijama koje su registrovane za rukovanje i dodelu hrane – kao što su Banka hrane ili Crveni krst. Ovaj sistem registracije trebalo bi učiniti jednostavnim tako da bi se što više malih lokalnih organizacija registrovalo, naročito kada se već bave ovime u svojim zajednicama.

Drugo, treba da promenimo pravila doniranja vezana za oznake hrane, tako što bi se dozvolilo doniranje hrane sa oznakom „najbolje upotrebiti do“. Da se podsetimo, sada postoje vrste oznaka: „’upotrebiti do“, koja označava da hrana nakon nekog datuma postaje mikrobiološki i hemijski neispravna (kolokvijalno rečeno, pokvarena); kao i oznaka „najbolje upotrebiti do“, koja označava da hrana do datog datuma zadržava svojstva i kvalitete navedene u deklaraciji, iako je i nakon tog datuma mikrobiološki i hemijski ispravna (na primer, promeni se boja ili ukus proizvoda).

Kod nas za sada nije dozvoljeno doniranje hrane ukoliko joj je istekao rok trajanja. Ovo jeste razumljivo kada je u pitanju oznaka „upotrebiti do“ zbog zaštite javnog zdravlja, ali nije i u slučaju „najbolje upotrebiti do“.

Izvor: Mihailo Gajić, talas.rs