poslovanje

Na nekim buvljacima u Srbiji promet je za poslednju deceniju opao skoro dvostruko, dok neke druge pijace svojim izgledom i poslovanjem pokušavaju da se približe onima u Londonu i Parizu. Većina je zapravo negde na sredini. I dalje su to samo mesta za kupovinu „svega i svačega“, daleko od nekih buvljaka u svetu koje se preporučuju i u turističkim vodičima.

Broj buvljih pijaca u Srbiji je, otprilike, jedanak ili nešto veći broju opština i gradova. Tačan broj niko ne može da potvrdi, ali svaka lokalna samouprava u našoj zemlji ima bar jedno mesto koje naziva buvljakom, prostorom gde se na prodaju može naći „skoro sve“.

Većini je zajedničko da su „nikle“ početkom devedesetih godina, kao posledica tadašnje ekonomske situacije. Ali, one najveće i najpoznatije „žive“ su i danas, uvedene u legalne tokove, i uglavnom rade pod skutima javnih preduzeća koja pripadaju opštinama i gradovima.

Ekonomska „logika“ Malog Bajmoka

Jedna od najpoznatijih i najvećih u Srbiji je subotički buvljak, formalnog naziva „Robna pijaca-Mali Bajmok“. Mesečno ga poseti oko 100 hiljada kupaca.

„Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, na prostoru sadašnje Robne pijace ’Mali Bajmok’ bila je klasična buvlja pijaca polovne robe, koja je u međuvremenu izrasla u svojevrsni tržni centar. Za razliku od tadašnjeg buvljaka, danas rade isključivo registrovani preduzetnici koji kupcima nude različitu robu široke potrošnje, kao što su odeća, obuća, sportska oprema, kozmetika, aparati za domaćinstvo“, kažu u javnom preduzeću „Tržnica AD Subotica“ pod čijim okriljem posluje subotički buvljak.

Trenutno ga čine četiri hale, oko 200 lokala, više od 1.500 tezgi, zatvoreni parking i savremeni sistem nadzora i obezbeđenja. U „Tržnici AD“ tvrde i da je ovo infrastrukturno najopremljenija robna pijaca u regionu. Prosečna iskorišćenost ukupnog prostora Robne pijace „Mali Bajmok“ je skoro 94 procenta.

„Na buvljaku trenutno radi oko 1.500 registrovanih trgovačkih, zanatskih i ugostiteljskih radnji, odnosno poljoprivrednih gazdinstava. Možemo slobodno da kažemo da ova pijaca ima značajan udeo u ukupnom prometu u trgovini subotičkog regiona. Zahvaljujući bogatoj ponudi, pijaca je postala i brend za posetioce Subotice i Palića, pa tako doprinosi i turističkoj ponudi“, tvrde u ovom javnom preduzeću.

Iako možda zvuči paradoksalno, poslednjih nekoliko godina, najveći broj kupaca dolazi iz Mađarske, koji kupuju čak i onu robu koja je na subotički buvljak dospela iz – njihove zemlje.

Teško je doći do ekonomske logike šta se tu kome i koliko isplati, ali zato kupci iz Mađarske tvrde da su voće, povrće, tekstil i meso u Srbiji jeftiniji nego kod njih. Čak i u anketi na sajtu „Tržnice AD“, u konkurenciji kupaca iz Subotice, Hrvatske, drugih gradova i drugih država, kupci iz Mađarske vode sa ubedljivih 60 odsto glasova.

I dalje značajan izvor prihoda

Na pomen Pančeva, jedna od asocijacija je i „pančevački buvljak“, formalnog naziva robna pijaca „Aerodrom“. Nalazi se na površini od 26.000 kvadratnih metara i ima oko 600 prodavnica.

Pijacom upravlja JKP „Zelenilo“ iz Pančeva, i kako kažu ona je značajan izvor prihoda, kako za njih tako i za stotine porodica koje žive od prodaje ili uslužnih delatnosti koje su vezane za ovu pijacu.

Nemaju podatke koliko kupaca poseti pančevački buvljak. Nema ni određenog artikla koji preovlađuje u prodaji, već se može naći „bukvalno sve i za svačiji džep“.

Od prodavaca najviše ima Pančevaca, pokazuju podaci JKP Zelenila, ali ih ima i iz drugih delova Srbije, naročito iz Beograda. Oko 30 prodavaca su stranci, i to iz Kine, Bugarske, Rumunije, Jermenije, Vijetama…

„Zlatne godine buvljaka bile su između 1996. i 2004. godine, dok je poslednjih desetak godina promet opao za polovinu. Stoga preduzimamo mere koje bi povećale interesovanje kupaca za pijacu“, kažu u JKP Zelenilo iz Pančeva.

Novosadska najlon pijaca

Osim na kesu i čarape, još jedna asocijacija kada se kaže „najlon“ je i istoimeni buvljak u Novom Sadu. Nastao je spontano, šezdesetih godina prošlog veka.

Na početku, ovu pijacu činila su dva reda, na zemlji postavljenih najlona i novina, na koje su građani iznosili i prodavali istrošenu odeću i obuću, stare neispravne kućne aparate i nešto druge polovne robe.

Premeštanjem na levu stranu Temerinskog puta, „Najlon pijaca“ je vremenom izrastala u „buvlju“ pijacu, sa širokom ponudom raznovrsne polovne robe, ogrevnog drveta, kućnih ljubimaca, antikviteta, polovnih automobila, nameštaja, drvne građe, stoke i stočne hrane.

Danas se „Najlon pijaca“ nalazi na površini od oko 38.000 kvadratnih metara i ukupno ima 2.871 prodajnih mesta. Njome „gazduje“ JKP „Tržnica“ iz Novog Sada, i oni tvrde da će „u godinama koje slede ova pijaca u nekoliko faza biti potpuno modernizovana, i postati ravnopravna svojim sadašnjim uzorima, u Parizu, Rimu, Londonu“.

Elektronska konkurencija

Vremenom, buvljaci su „stvorili“ i potpuno novu vrstu posla, koja je i delimično „kriva“ za to što je na buvljacima manje i kupaca i prodavaca.

Roba sa buvljaka danas se može pronaći na internetu, odnosno sajtovima gde stvari prodaju fizička lica. Oni ih kupe rano ujutro, kad prodavci tek pristignu na buvljak i kada je ponuda robe najveća, a zatim to „okače“ na sajt i čekaju kupca.

Ljudi koji tako zarađuju tvrde da je važno biti na „licu mesta pre petlova“, dobro se informisati, da se ne desi da robu na buvljaku preplate, pa da kasnije ne mogu dobiti veću cenu na sajtu, kao i da je važno pratiti trendove i znati koja je roba tražena u datom trenutku i koja se brzo proda.

Iako buvljacima „upravljaju“ javna komunalna preduzeća, ove pijace se u našoj zemlji i dalje tretiraju kao jedni od najvećih „pokretača“ sive ekonomije.

Procene su da siva ekonomija u Srbiji predstavlja i do 30 odsto BDP-a. U studiji „Siva ekonomija u Srbiji“,koja je pravljena pre nekoliko godina čak se i predlaže, kao jedna od mera koja bi smanjila sivu ekonomiju, da se zabrani praksa prodaje novih proizvoda na buvljim pijacama.

Majka svih pijaca

A dok i buvljaci u Srbiji ne budu postali nešto više od mesta gde se kupuje „sve, svašta i za svakoga“, neki od najvećih na svetu imaju čak i status „turističkih zvezda“.

Jednom od najvećih buvljih pijaca na svetu smatra se pijaca „Marche aux Puces“ koja se nalazi u severnom Parizu, i četvrta je znamenitnost po značaju u Francuskoj. Nju zapravo čini 12 odvojenih pijaca, i njen naziv bi se mogao prevesti kao „Majka svih pijaca“.

Smatra se najvećim stecištem prodavaca antikviteta i polovne robe na svetu. Podaci govore da je svake godine poseti preko pet miliona ljudi, među kojima je veliki broj stranaca ali i poznatih ličnosti. Buvljak je zvanično otvoren 1885 godine, i danas ima oko 1.700 trgovaca, uključujući 1.400 antikvara, pa se kaže da neki delovi više liče na galeriju ili muzej, nego na buvljak.

Berlinski buvljaci smatraju se među najboljima u Evropi. Na njima se može naći najraznovrsnija ponuda nakita, bicikala, nameštaja, obuće, odeće, tepiha, pa sve do vinila, umetničkih slika i knjiga.

„Mauerpark“ je najpopularnija buvlja pijaca u Berlinu, koja osim kupovine i cenjkanja nudi i druge vidove opuštanja i zabave. Za nju se kaže da je „savršena za kupovinu neobičnih suvenira“. Prodavci su često studenti ili umetnici koji prodaju svoje rukotvorine. Glavni dan za posetu je nedelja. Tada se u „Mauerparku“ okupljaju hiljade Berlinaca i turista kako bi uživali u raznim aktivnostima. Naročito su popularne karaoke žurke nedeljom popodne.

U turističkim bedekerima Barselone preporučuje se i obilazak buvlje pijace „Mercantic“. Može se pronaći sve, od prepravljnog starog nameštaja,do prašnjavih starih vaza. Najbolje vreme za posetu ovoj pijaci je prva nedelja u mesecu, kada stiže nova roba i tada su cene najniže.

Aleksandra Galić

Broj 170, februar 2020.