Home Tags Posts tagged with "poslovni prostor"
Tag:

poslovni prostor

Vesti

Od 24. januara prijavljivanje poslovnih prostorija isključivo u elektronskom obliku

by bifadmin

Poreska uprava je saopštila da se počev od 24. januara 2023. prijavljivanje poslovnih prostorija i prostora vrši isključivo u elektronskom obliku, preko portala Poreske uprave na Obrascu EP IPP – prijava za evidentiranje poslovnog prostora i poslovnih prostorija u kojima se skladište, odnosno smeštaju dobra, kao i prostora i prostorija u kojima poreski obveznik obavlja delatnost.

Prijava EP IPP podnosi se posebno za svaki prostor i prostoriju koje se nalaze van prijavljenog sedišta pravnog lica, preduzetnika, odnosno prebivališta/boravišta fizičkog lica, pre početka njihovog korišćenja.

Poslovnim prostorom i poslovnim prostorijama, u kojima se skladište, odnosno smeštaju dobra, kao i prostorom i prostorijama u kojima se obavlja delatnost smatraju se sve vrste otvorenih, zatvorenih i drugih prostora i prostorija koje se koriste u svrhu obavljanja delatnosti, kao i otvorenih, zatvorenih i drugih prostora i prostorija u kojima ili na kojima poreski obveznik skladišti, odnosno smešta dobra, navode u PU.

Prijava EP IPP u slučaju promene iskazanih podataka podnosi se najkasnije 24 sata pre nastanka promene, posebno za svaki prostor i prostoriju. Kada je do promene podataka došlo usled okolnosti koje ne zavise od volje poreskog obveznika, rok za podnošenje prijave je najkasnije 24 sata po saznanju od nastanka promene.

Poreski obveznik koji svoj poslovni prostor iznajmljuje drugom poreskom obvezniku dužan je da prostor prijavi za obavljanje delatnosti iznajmljivanja dok je zakupac dužan da prijavi iznajmljeni prostor za obavljanje svoje delatnosti.

Poreski obveznik koji smešta tuđa dobra u svoje skladište, o kojima vodi evidenciju u svojim poslovnim knjigama, dužan je da prijavi taj poslovni prostor ili deo poslovnog prostora kao skladište.

Podnošenje prijava do 29.januara 2023.godine

Obveznik koji nije prijavio podatke Poreskoj upravi, odnosno koji je prijavio nepotpune ili netačne podatke, a počeo je da koristi poslovni prostor, odnosno poslovne prostorije u kojima skladišti, odnosno smešta dobra, kao i prostore i prostorije u kojima obavlja delatnost, dužan je da podnese prijavu EP IPP najkasnije do 29. januara 2023. godine.

Državni organi i organizacije, organi i organizacije teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, javna preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, a čiji je jedini osnivač Republika Srbija, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, odnosno direktni i indirektni budžetski korisnici shodno pravilniku kojim se uređuje spisak korisnika javnih sredstava, kao i finansijske institucije (banke, društva za osiguranje, platne institucije i dr.) ne podnose prijavu EP IPP.

Poreski obveznik ne može da podnese evidencionu prijavu na obrascu EP IPP posle pokretanja postupka poreske kontrole, kao i nakon pokretanja radnji Poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela.

Nepostupanje poreskih obveznika u smislu neprijavljivanja Poreskoj upravi, prodajnih, skladišnih, odnosno smeštajnih prostorija, u kojima se smeštaju dobra, odnosno vrši promet, predstavlja krivično delo nedozvoljenog skladištenja robe, shodno članu 176a. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, napominju u Poreskoj upravi.

Izvor: Ekapija.com

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U Beogradu postoji tri miliona kvadratnih metara poslovnog prostora viška

by bifadmin

Skupa kirija, onlajn prodaja, otvaranje tržnih centara, osnovni su razlozi gotovo svakodnevnog zatvaranja lokala u centralnim gradskim ulicama.

Reč je o poslovnom prostoru u vlasništvu pojedinaca, a mali privrednici, najčešće, katanac stavljaju na prodavnice obuće i odeće. Poznavaoci poslovnih prilika smatraju da će ovaj trend biti nastavljen i u narednom periodu.

Prema rečima Marka Jevtića, iz agencije Jevtić nekretnine, sve veći broj proizvođača prelazi na onlajn prodaju, što je mnoge privatnike nateralo da zatvore lokale. Manji su troškovi poslovanja, a zarada je, pokazalo se, veća nego što su očekivali. Takođe, tu su i paprene cene zakupa lokala. To se posebno odnosi na centar grada, uključujući Bulevar kralja Aleksandra do Vukovog spomenika.

– Cenu lokala diktiraju vlasnici, koji ne žele da smanje kiriju, ni po cenu da prostor bude prazan. Iako gube i do 20.000 EUR godišnje na ime zakupnine, kažu da je nebitno, jer ne žive od toga – navodi Jevtić.

– Tržni centri, koji imaju sve radnje na jednom mestu i parkinge, privlače kupce, jer je ostavljanje automobila potrošačima veoma važno. Izvesno je da će, ako ne dođe do nekih drastičnih promena, u centru grada ostati samo lokali koji su neophodni za opsluživanje turista.

Procene Građevinske komore Srbije su da u glavnom gradu postoji tri miliona kvadratnih metara poslovnog prostora viška. Prosečna starost objekata je između 40 i 50 godina. Reč je o prostorijama koje često zahtevaju renoviranje, promenu instalacija, izmene enterijera i eksterijera. Stručnjaci ističu da je problematično prostorno planiranje krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka donelo stotine hiljada kvadrata poslovnog prostora koji je danas, kako stvari stoje, propala investicija.

Tipičan primer je prvi tržni centar u prestonici – Čumićevo sokače. Nekada su svi kupovali patike u Čumiću, a danas je većina lokala prazna.

– Osim pada kupovne moći građana, koja je počela sa pandemijom, a nastavila se sada sa inflacijom, vlasnicima lokala je sve teže da izađu na kraj sa ogromnim dažbinama – kaže Dragoljub Rajić, izvršni direktor Mreže za poslovnu podršku.

– Opterećenja koja se plaćaju državi, po zaposlenom, za minimalnu zaradu su 2012. bila 11.800, dok su sada 28.000 dinara. Prihodi, u istom periodu, nisu porasli. Sve će biti više lokala koji će se zatvarati. Firme, koje imaju po više radnji, zadržaće samo jednu na mestu gde je veliki promet.

Restitucija

U postupku restitucije, bivšim valsnicima je vraćeno mnogo lokala u centru grada.

– Među onima koji su dobili imovinu nazad je i Jevrejska opština. To se posebno donosi na prostor u Gospodar Jevremovoj, Gospodar Jovanovoj i Ulici kralja Petra. Oni su sada u vlasništvu Saveza jevrejskih opština.

Izostaje pomoć grada

Rajić podseća da komunalne usluge privatnici plaćaju po višim cenama u odnosu na građane, plus još 40-tak dodatnih stavki. Tako je cena iznošenja smeća i do tri puta skuplja od one za pojedince.

– Grad bi trebalo da smanji dažbine i namete privatnicima. Zašto bi plaćali taksu za zaštitu životne sredine kada, recimo, prodavnica obuće ne zagađuje okolinu – smatra on.

Izvor: Novosti
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Poskupljuje poslovni prostor u vlasništvu Grada Beograda za 6,8 odsto

by bifadmin

Zakupci poslovnog prostora u vlasništvu Grada Beograda od 1. januara sledeće godine moraće da računaju na veće cene kirija, koje će se povećati za oko 6,8 odsto.

Tako će visina zakupnina za lokal u ekstrazoni biti viša za 76 dinara po kvadratu mesečno, pa će za prostor od 50 m2 cena skočiti za oko 3.800 dinara, odnosno oko 30 evra.

Kako se navodi u izmenama odluke o utvrđivanju zakupnina za poslovni prostor Grada, koje će se naći pred odbornicima na sednici Skupštine grada u ponedeljak, visina iznajmljivanja lokala u ekstrazoni umesto dosadašnjih 1.117 dinara, skočiće na 1.193 dinara.

Druga zona nešto je jeftinija, pa će zakupci umesto 932 dinara, ubuduće plaćati 995 dinara. Za bližu periferiju, cena umesto 745 dinara po kvadratu mesečno, staje 796 dinara, odnosno oko 51 dinar, što je na mesečnom nivou za lokal površine od 50 m2, 2.550 dinara.

Uvedena  nova vrsta poslovnog prostora

“Povećanje zakupnina je u skladu sa planiranom rastom cena za 2022. godinu. Ministarstvo finansija je objavilo uputstvo za pripremu budžeta lokalne vlasti za 2022. i projekcije za 2023. i 2024. godinu. Tu su iskazane osnovne makroekonomske pretpostavke, te su date instrukcije za ukupan rast prihoda u 2022, u odnosu na procenu ostvarenja prihoda u 2021, ne sme da bude veći od 6,8%”, navodi se u izmenama odluke.

Visina cene lokala za apoteke, stomatologe bila je 1.172 dinara mesečno po kvadratu u ekstrazoni, a nakon izmena će biti 1.252 dinara. Za kladionice, menjačnice u strogom centru grada umesto 1.452 dinara, na mesečnom nivou će po kvadratnom metru prostora plaćati 1.034 dinara, preneo je Blic.

Umetnike će, zakup ateljea koji inače plaćaju 55 dinara po kvadrtu, koštati četiri dinara više.

Izmenama gradske odluke, uvedena je nova vrsta poslovnog prostora i to “poslovni prostor za zakupce koji obavljaju delatnost javnog linijskog prevoza”. Za ekstrazonu propisana je cena od 350 dinara po kvadratu, dok je za najjeftiniju, četvrtu zonu, najam 140 dinara po kvadratu mesečno.

Izvor: Bankar.rs

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Poreska uprava: Počelo prijavljivanje poslovnog prostora i poslovnih prostorija

by bifadmin

Poreska uprava podseća poreske obveznike u Srbiji da je od 1. oktobra, posredstvom portala e-Porezi, počelo prijavljivanje poslovnog prostora i poslovnih prostorija u kojima obavljaju delatnost za koju je neophodno posedovanje fiskalnog uređaja.

Preduslov za ostvarivanje prava na finansijsku podršku je prethodno uredno podneta prijava sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije PGJO, saopštila je Poreska uprava.

Analizom podataka o prijavljenim poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama obveznika fiskalizacije utvrdjeno je da je u određenim prijavama, uočen niz nedostataka i nedoslednosti kod unosa podataka propisanih Pravilnikom o vrsti i načinu dostavljanja podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, kao i o načinu generisanja oznake poslovnog prostora.

Kakva je procedura i šta je potrebno od podataka

Poreska uprava je upozorila da je u nazivu poslovnog prostora i poslovne prostorije potrebno uneti isključivo naziv prijavljenog maloprodajnog objekta u kome će biti instaliran elektronski fiskalni uredjaj i nema potrebe ponavljati naziv, odnosno ime i prezime obveznika fiskalizacije, osim ako to nije i naziv poslovnog prostora i poslovne prostorije. U to polje se ne unosi adresa, tip objekta ili naziv delatnosti.

Podatak o nazivu poslovnog prostora i poslovne prostorije sastoji se od Jedinstvene oznake koju dodeljuje Poreska uprava i naziva poslovnog prostora i poslovne prostorije.

Taj podatak o nazivu poslovnog prostora i poslovne prostorije će biti upisan u bezbednosni element i ne može se samostalno menjati, bez promene bezbednosnog elementa.

Tip poslovnog objekta bira iz padajućeg menija i označava sa fiksni – nepomični objekat, pokretni na prenosivim prodajnim objektima (vozilo, autobus…), daljinska trgovina (trgovina putem interneta) i automat – isključivo samonaplatni uređaji (autoperionice, mašine za prodaju kafe, grickalica i benzinske pumpe bez posade…).

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Na prodaju poslovni prostor u Knez Mihailovoj, imovina Jugoslavijapublika u stečaju

by bifadmin

Agencija za icenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju imovine preduzeća Jugoslavijapublik u stečaju u beogradskoj opštini Stari grad, po početnoj ceni od 53,2 miliona dinara.

Na prodaju je više prostorija na pet etaža zgrade koja se nalazi u Knez Mihailovoj 10.

Takođe, na prodaju su i sitan nakit kao i 17 umetničkih slika i grafika čija je početna cena 295.000 dinara.

Javno nadmetanje za imovinu Jugoslavijapablika u stečaju zakazano je za 27. oktobar.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail