Pre tačno 45 godina nestao je najslavniji brod izgrađen u SFRJ za norveškog naručioca, koji je na obe strane reklamiran kao „brod koji ne može da potone“. Kada je ovaj ogromni i tehnološki veoma inovativan tanker nestao 30. decembra 1975. godine, postao je najzloslutniji brod tog vremena i nazvan je „jugoslovenskim Titanikom“. Njegovi ostaci nikada nisu pronađeni, niti su zvanično utvrđeni uzroci nesreće, ali su zato u javnosti kružile brojne teorije zavere.
Na današnji dan navršava se 45 godina od nestanka jednog jugoslovenskog broda i nastanka misterije koja je sve te godine ostala nerešena: šta su bili razlozi za njegovu tragediju? Kada je sagrađen bio je najveći i tehnološki najsloženiji brod koji je SFRJ napravila. Kad je četiri godine kasnije potonuo, bila je to jedna od najgorih pomorskih nesreća te epohe.
Za njim je pokrenuta najveća istraga u to vreme i isplaćen najveći iznos odštete koju je platilo britansko osiguravajuće društvo Lojd u svojoj istoriji – 82 miliona dolara u današnjoj protivrednosti. Ta nesreća podstakla je mnoga nagađanja i brojne teorije zavere.
Današnjim mladima ime tog broda sigurno ne znači ništa. Starije generacije taj brod pamte kao „jugoslovenski Titanik“. Ime tog broda je „Berge Istra“.
SFRJ među pet najvećih svetskih brodograditelja
Danas je teško zamisliti da su nekada „ovi prostori“ bili među velesilama u brodarstvu. Od šezdesetih do osamdesetih godina prošlog veka, SFR Jugoslavija je bila jedna od pet najvećih svetskih industrija u gradnji brodova. U njenim brodogradilištima, posebno na istočnom Jadranu, sagrađeno je na hiljade brodova koji su plovili širom sveta.
Ipak, jedan od tih brodova imao je sudbinu koja je neuporediva sa bilo kojim drugim jugoslovenskim brodom – postao je slavan i ujedno zloglasan kao nijedan drugi. „Berge Istra“ je bila „tenker mamut“, sagrađen u brodogradilištu „Uljanik“ u Puli 1972. godine. To je bio jedan od 11 tankera dugačkih preko 300 metara, koje su radnici u pulskom brodogradilištu gradili od 1972. do 1977. godine za Norvešku, Švedsku, Indiju i Nigeriju.
Najmoderniji sigurnosni standardi tog vremena
„Berge Istra“ je bio prvi među njima i do tada najveći brod izgrađen u SFRJ. Tanker je plovio za norvešku brodsku kompanije „Bergesen“, pod liberijskom zastavom. Njegova nosivost je iznosila 283.878 tona. „Berge Istra“ je i kod nas i u Norveškoj reklamirana kao „brod koji ne može da potone“, pa kada se upravo to kasnije dogodilo, ogromni tanker je prozvan „jugoslovenski Titanik “.
„Uljanikov“ inženjerski tim, na čelu s glavnim projektantom Mladenom Klasićem, projektovao je brod koji je prema svom dizajnu bio vrlo inovativan. U tanker su ugradili dva brodska motora i elise kako bi se njime bolje upravljalo. Motore su ugradili u krmu u obliku obrnutog slova V, čime su dobili više prostora za teret.
Borograditelji su u ovaj brod ugradili i tada potpuno nove sigurnosne standarde, od dvostrukog omotača do sistema koji je prostor u kome se prevozila nafta ispunjavao inertnim plinom, kako bi se sprečuo rizik od eksplozije isparenja kad je tanker prazan. Ovakav sistem je bio posebno važan jer je tanker bio namenjen i za prevoz nafte, kao i rasutih tereta. Brod bi na standardnoj ruti prevozio naftu u Evropu, potom plovio prazan u Brazil, pa tamo tovario rude za Aziju.
Od pirata, preko „Đavoljeg trougla“, do namerno ispaljene rakete
Brod je kao kuma krstila Titova supruga Jovanka Broz. „Berge Istra“ je dostavljena norveškom naručiocu, kao i njeni sestrinski brodovi. Posle četiri godine plovidbe, sudbina broda je okončana tragično, na putu iz brazilske luke Tubarao prema Japanu. Kontakt sa posadom je prekinut 30. decembra 1975. godine, kada se brod nalazio u Tihom okeanu kod Filipina. Posle osam dana, 7. januara 1976. godine, brod je proglašen nestalim.
Prava potraga za brodom je počela tek deseti dan nakon nesreće. Međunarodni brodovi i avioni tragali su uzduž i popreko po vodama oko Filipina, jugoslovenski mediji su bili puni dramatičnih naslova, a kuloari krcati sve maštovitijim spekulacijama.
Vladalo je masovno uverenje da su brod oteli pirati zbog otkupnine. Nestanak broda vezivao se i za famozni „Đavolji trougao“. Pojavile su se i tvrdnje da je brod stradao od zaostale mine, zalutalog torpeda ili namerno ispaljene rakete… U jednom trenutku je javljeno kako su pronađeni ostaci broda, ali se potom ispostavilo da ne pripadaju „Berge Istri“. Na kraju, 16. januara je potraga zvanično obustavljena bez ikakvih rezultata.
Samo dvojica preživelih
A onda, kao na filmu, dogodio se još jedan dramatičan preokret. Japanski ribari su 19. januara naišli na splav za spasavanje kako pluta po moru. Na njemu su bila dvojica izgladnelih i žednih pomoraca sa nestalog tankera. Od 30 članova posade preživela su samo ova dvojica mornara, španski državljani Imeldo Bareto Leon (41) i Epifanio Lopez (39).
Njih dvojica danas žive na Tenerifima, najvećem kanarskom ostrvu, gde se nalazi i splav kojim su se spasili, kao muzejski eksponat. Prema njihovom svedočenju, iznenada su se čule dve uzastopne eksplozije, koje su prelomile brod. Obojicu je spasilo to što su tada bili na pramcu, a čim su poleteli u more uspeli su da se dokopaju splava za spasavanje sa zalihama vode i hrane, ali vrlo oskudnim. Kada su ih dvedesetak dana kasnije pronašli japanski ribari, bili su doslovno na ivici smrti.
Preživeli mornari, međutim, nisu mogli svojim svedočenjima da objasne šta su bili uzroci nesreće, pa su se u narednim godinama množile različite teorije i sumnjičenja ko je kriv za tragediju.
Međusobne optužbe
Uprava kompanije „Bergesen“ je u početku širila uverenje kako je brod stradao u erupciji podvodnog vulkana. S druge strane, Jugoslavijom su kružile glasine da je norveška kompanija namerno potopila brod zbog osiguranja. Norvežani su iznosili argumente da je brod bio stalno pun, bukiran mesecima unapred i da je donosio veliku zaradu, pa stoga nije bilo racionalnog motiva da se on potopi.
Takođe, počeli su da optužuju jugoslovenske graditelje da je glavni uzrok nesreće bio u grerškama prilikom konstrukcije broda. Iz Jugoslavije su prigovarali da je norveška kompanija radi ušteda uticala na brojne greške u upravljanju brodom i njegovom bezbednošću. Uz to, optuživali su vlasnike broda da nikada nisu dozvolili da se sprovede sveobuhvatna istraga, te da su učinili sve da se nesreća zataška i time omogućili da se tragedija ponovi.
Socijalistička aljkavost ili kapitalistička pohlepa?
A ponovila se tri godine kasnije, na brodu istog vlasnika, istog tipa, sagrađenog takođe u „Uljaniku“. U oktobru 1979. godine, blizanac „Berge Istre“, brod „Berge Vanga“, zaplovio je iz Brazila put istoka i – nestao. Ovaj put, niko od posade nije preživeo, ali su pronađeni ostaci broda.
O tome zašto su dogodile ove dve nesreće i danas postoje suprotstavljene teorije. One se svode na pitanje da li je „Berge Istru“ na kraju potopila socijalistička aljkavost ili kapitalistička pohlepa?
Izvor: bif.rs – Biznis i finansije
Autor: Zorica Žarković